Grupa Žene za promene obeležila je 18. maj – Dan sećanja na žene žrtve nasilja u Srbiji, protestnim performansom na Trgu slobode u Novom Sadu i razgovorom na temu „Skoro svaki femicid je mogao biti sprečen“ upriličenim u Omladinskom centru KC 13. 

Ulična akcija i tribina odvijale su se u istom danu kada je muškarac bacio bivšu suprugu sa terase kuće u Arilju; dok jedna od aktivistkinja Grupe Žene za promene, nezakonito privedena čami u zatvorskoj bolnici, a Srbija od početka  godine beleži osmi femicid!    

Otuda, a i zbog mnogo čega drugog iz pomenutog miljea (ne)moćni bes i revolt okupljenih aktivistkinja koje su danas podsetile državu, režim i institucije i uzviknule –   Životi žena su važni! Dužnost svih nas je spasavanje ženskih života – protestujući zbog nereagovanja društva na sve češće i veće nasilje nad ženama, koje se neretko završava femicidom. 

“Danas, je i nad jednom od nas – profesorkom, humanistkinjom i aktivistkinjom Marija Vasić režim u Srbiji nasilan u ljudskom, pravnom i institucionalnom smislu. Mi Žene za promene zahtevamo da MARIJI VASIĆ, odmah bude ukinut nepravedno i nezakonito određeni pritvor koji traje više od 60 dana. Da pravno i institucionalno nasilje nad njom i još petoricom aktivista odmah prestane”, iznele su pred okupljenim građanima aktivistkinje Grupe Žene za promene. 

One su podsetile da je  Dan sećanja na žene žrtve nasilja u Srbijiustanovljen 2017. godine na inicijativu Mreže „Žene protiv nasilja“ koja okuplja preko 30 ženskih organizacija – pružateljki usluga ženama izloženim nasilju. Inicijativu su potpisima podržale hiljade građanki i građana širom Srbije. 

“Od tada do danas, mi građanke, aktivisktinje i stručnjakinje sećamo se ubijenih žena i ističemo njihova imena. Istovremeno, ukazujemo na besmisao i užas nasilja koje završava teškim i svirepim ubistvom žene a neretko i drugih članova porodice, osoba koje su se zadesili na mestu zločina kao i samoubistvom nasilnika. Naovaj dan  danpozivamo na solidarnost sa svakom ženom koja trpi porodično, partnersko i svako drugo nasilje. Zahtevamo da institucija čine mnogo više kako bi se spasili životi, zaštitilo zdravlje, integritet i pravo svake od nas na dostojanstven život bez nasilja i straha od nasilja”. 

U Srbiji je u prošloj godini u porodično-partnerskom odnosu ubijeno najmanje 17 žena. Prema podacima koje su prikupile ženske organitacije – u 13 slučajeva počinioci ubistava bili su njihovi bivši i sadašnji partneri. 

U 8 od 16 slučajeva nasilje je bilo ranije prijavljeno. 

Najmanje trojica počinilaca su već bila osuđena za nasilje u porodici ili pokušaj ubistva. 

Od početka ove godine u Srbiji je ubijeno 8 žena:

·      MIRJANA R.  (70 godina) iz Srbobrana. Ubijena udarcima, u svojoj kući. 

·      JELENA Đ. (62 godine) iz Beograda.  Ubijena udarcima, u stanu u kome je živela.

·      ALEKSANDRA R. (47 godina) iz Novog Sada. Izbodena nožem, u stanu u kome je živela.

·      ESMA T. (64 godine) iz Tutina. Ubijena, a njeno telo ostavljeno u šumi. 

·      DRAGICA V.  (56 godina) iz Osipaonica kod Smdereva.Zadavljena u dvorištu svoje kuće

·      MILICA B. (72 godine) iz Čačka.  Nju i njenog supruga sin je ubio u porodičnom stanu. 

·      BRANKA P. (39 godina) iz Novog Sada. Ubijena je nožem u stanu u kome je živela sa porodicom. 

·      BILJANA S. (41) iz Kragujevca.  Izbodena nožem a njeno telo ostavljeno je u polju.

U najmanje 4 slučaja ubijene žene obraćale institucijama za pomoć i tražile zaštitu.  To nam govori da prijavljivanje nasilja i dalje predstavlja rizik za život žene, a ne način da se zaštiti od nasilja. 

Članice Grupe Žene za promene smatraju da to mora da se menja, odmah i naglašavaju da su to razlozi zašto ne ćute i zašto glasno zatevaju promene. Nužno je, smatraju one: verovanje žrtvama; kontinuirano praćenje, razmenu informacija i adekvatnu procenu rizika od strane grupa za koordinaciju i saradnju; uspostavljanje nacionalnog tela za praćenje femicida, koje će analizirati sve okolnosti ali i propuste koji su doveli do ubistva žene; prepoznavanje femicida kao posebnog, najtežeg krivičnog dela; kazne koje su dovoljno stroge da odvrate nasilnike od ponavljanja dela; uvođenje elektronskog nadzora za sve nasilnike kojima je izrečena mera zabrane prilaska i kontaktiranja sa žrtvom; Obezbeđivanje adekvatne prevencije kroz rad sa mladima kao i kontinuiranu brigu o porodicama i mentalnom zdravlju građana i građanki.

Okupljeni na tribini, nakon protestnog performansa, predočili su trenutnu situaciju u zemlji – bila je to zapravo, na žalost, dobro znana slika neefikasnog, vrlo bledog i neadekvatnog, dakle u pravom smislu gotovo nepostojećeg angažmana institucija u ovoj zemlji u sprečavanju nasilja nad ženama. U razgovoru su učestvovale:  novinarka Tamara Srijemac, Adrijana Čović iz Udruženja FemPlatz i aktivistkinja Grupe Žene za promene Maja Vasić.

Kao deo zagovaračkog procesa FemPlatza prikazan je film “Femicid watch”, o nezavisnom kontrolnom mehanizmu za praćenje, prikupljanje podataka, te preporuka i zahteva institucijama za unapređenje njihovog rada kada je reč o sprečavanju nasilja nad ženama i femicidu. Zapravo, po rečima Adrijane Čović, FemPlatz je pronašao i prikazao model kako bi kod nas to moglo i trebalo da izgleda. Film je jasno prikazao šta je femicid watch i zašto je ovakav mehanizam potreban u Srbiji i koje bi i kakvo unapređenje doneo sa sobom kada bi, kojom srećom, bio implementiran u praksi. S posebnom pažnjom film obrađuje situaciju simulacije sednice tela femicid watch i prikazuje kako bi trebao da izgleda proces da bi jedan slučaj femicida bio kritički temeljno analiziran.

“Femicid preti opstanku žena i devojčica! Pridružte se našim naporima i zahtevima da se u Srbiji uspostavi ovakvo telo i da se na sistemski način radi na sprečavanju femicida”, poručila je Adrijana Čović konstatujući da bi taj mehanizam obezbedio pravdu, ali bi u isto vreme ukazao i na propuste institucija, gde i leži kamen spoticanja u neprihvatanju ovakvog mehanizma.   

Razgovor je, nakon toga, neizbežno potakao temu o ulozi medija, te o, po rečima Tamare Srijemac, ogromnoj ulozi i odgovornosti novinara u izveštavanju o femicidu. Mediji najčešće izveštavaju neetički i u suprotnosti sa načelima utvrenim Kodeksom novinara. Znajući to, smatra Tamara Srijemac, “moglo bi se reći da mediji senzacionalistički izveštavajući i produbljujući stereotipe,, donose više štete nego koristi”.       

Maja Vasić je govorila o nastanku i borbi Grupe žene za promene, te oslikala situacje koje se često dešavaju tokom protestnih akcija, kada se žene, neke isa preživljenim iskustvom porodičnog nasilja  priključuju Grupi i tako postaju njen deo. Ali, kao da se, “sve nekako dešava na simboličkoj ravni”.

Možda bi – na današnji Dan sećanja na žrtve nasilja nad ženama – kada bi ženu iz Arilja, koja je srećom preživela horor, imao ko da sasluša dok priča šta joj se sve dešavalo u životu i kako je došlo do tog gnusnog čina da je bivši suprug baci sa terase, sve u budućnosti bilo drugačije! Možda bi u tom slučaju neko, a u okviru, na žalost još uvek nepostojećeg sistema u ovoj državi, ipak shvatio, te institucionalno i sistemski reagovao i sproveo svoju dužnost u spasavanju ženskih života! 

Branislava Opranović (Autonomija, foto: Marija Erdelji)