Ženska solidarnost je put i način isceljenja od trauma patrijarhalnog nasilja, poručeno je na sinoćnjoj promociji knjige “Emocije menjaju rad mozga: feministički pristup neurobiologiji traume silovanja” feministkinje, psihološkinje i dugogodišnje lezbejske i antiratne aktivistkinje Lepe Mlađenović. 

Promocija je simbolično održana na dan koji se poslednjih 30 godina obeležava kao početak akcije „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ u Omladinskom centru CK13.

„Ovom knjigom, Lepa ulazi u srce tame i užasa i sažima 30 godina svog iskustva i rada. Kao lotos, koji raste iz mulja i đubreta, i pretvara se u prelep cvet, Lepina knjiga ulazi u srce tame i iz nje izlazi sa lepotom”, kazala je je sociološkinja sociološkinja, istraživačica genocida, autorka i priređivačica antiratnih knjiga Janja Beč Neumann.

Ona je navela da je i iz svog dugogodišnjeg iskustva u radu sa žrtvama silovanja u ratu shvatila da nasilje nad ženama dozvoljavaju mehanizmi patrijarhalnog društva, poput ćutanja okruženja i sputavanja nadležnih institucija.

“Preduslov za silovanje je dehumanizacija žena”, istakla je Janja Beč Neumann.

Na promociji je ukazano na važnosti razumevanja ženske traume nakon silovanja i od strane samih žena, kao i nužnost verovanja ženama kao preduslovu borbi protiv rodno zasnovanog nasilja.

“Kao feministkinje, znamo da je nasilje življena stvarnost svake žene. Čak i ako nismo doživele nasilje, znamo da smo se barem jednom u životu uplašile da ćemo to doživeti, da smo barem jednom u životu poslale poruku ‘javi mi se kada stigneš kući’, i da je briga i borba za druge žene naša svakodnevica”, istakla je Jelena Riznić, sociološkinja i aktivistkinja feminističkog kolektiva Ženska solidarnost iz Beograda.

Ona je navela i da istraživanja o seksualnom nasilju pokazuju da svaka treća žena doživi neki oblik seksualnog nasilja, dok s druge strane, jako mali broj takvih napada bude prijavljen, a još manji procesuiran sa osuđenim počinjenikom na kraju.

„Mi, stoga, ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li ćemo doživeti sudsku pravdu za svaki čin zlostavljanja žena i čak je sasvim izvesno da nećemo. Opet, sudska pravda iako je bitna, za žrtvu često nije dovoljna. Žene ostaju same sa svojom traumom, bez institucionalne pomoći za rad na njoj. Zato mi se u ovoj knjizi najvažnijom čini teza da je trauma stvar koja postoji, ali može da se transformiše u borbu, za sebe, i za druge žene”, ocenila je ona.

Autorka knjige Lepa Mlađenović upozorila je da u društvu postoji i vekovima se iznova stvara i održava kultura silovanja – koja podrazumeva pojavu normalizacije silovanja u okviru patrijarhalnog društva kroz njegove različite nivoe, poput umetnosti, odgoja dece, obrazovanja, pravosuđa…

“Kultura silovanja je zasnovana na činjenici da je sloboda svih žena u nekom periodu života ograničena strahom od silovanja, jer pretnja silovanjem funkcioniše kao oblik društvene kontrole nad svim ženama”, istakla je ona.

“Uče nas od detinjstva da ne izlazimo u mraku i da se čuvamo, da nam se silovanje ne dogodi, i onda kad nam se dogodi nam ne veruju”, ilustrovala je autorka knjige kontradiktornost patrijarhalnog društva.

Poručila je da feministički odgovor takvoj realnosti glasi: “Mi smo odlučile da verujemo – mi verujemo iskustvu seksualnog nasilja, to je za nas zakon”.

U suprotnom, prema njenim rečima, “ukoliko se ne veruje ženama, žrtvama i svedocima, hajde da pokažemo da neurobiologija potvrđuje istu stvar”. 

Feministička neurobiologija traume kao naučna potka pristupa traumi seksualnog nasilja jedna je od okosnica knjige Lepe Mlađenović, kazala je psihoterapeutkinja i koordinatorka SOS Ženskog Centra iz Novog Sada Ivana Perić.

“Važno je da na naučni način pričamo o ženskoj traumi. Feministički pristup psihologiji i psihoterapiji je izrazito značajan za bavljenje traumom pojedinki. Vrlo je važna i senzibilizacija profesionalaca i profesionalki koje dolaze u direktan kontakt sa ženama – iskustvo žrtava nasilja u institucionalnom prostoru vrlo često zavisi od toga na koga će ‘naleteti‘. Ako neko razume traumu, ako veruje, ako zna da prepozna znake traume, to mnogo znači i upravo tome može ova Lepina knjiga da služi”, poručila je ona.

Autorka Lepa Mlađenović odlučila je da zbog ženske solidarnosti knjigu ne stavlja u prodaju, već da je poklanja. Za više informacija o tome kako doći do primerka knjige može se kontaktirati Omladinski centar CK13, ili Autonomni ženski centar.

Nina Simović (Autonomija)

Tekst je nastao u sklopu projekta „Local Media and Young Journalists Fight against COVID-19 Disinformation“, koji su podržali The Balkan Trust for Democracy: A Project of the German Marshall Fund i USAID, a sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine.