U prvom polugodištu 2021. godine makedonska državna kompanija za proizvodnju struje AD ESM (ELEM) potpisala šest ugovora u postupcima sa pregovorima bez objavljenih oglasa, sa ukupnom vrednošću od devet miliona evra, u drugom polugodištu potpisala je 12 ovakvih ugovora u vrednošću od čak 27 miliona evra, a pritom dva najveća ugovora iznose čak 24 miliona evra i dogovorena su sa istom kompanijom.

Zakonitost, ekonomičnost, efikasnost, jednakost, konkurentnost, transparentnost – ovo su glavna načela po kojima treba da se ponašaju sve institucije pri trošenju budžetskih i drugih javnih sredstava, odnosno pri biranju i potpisivanju ugovora sa kompanijama u vezi raznih poslova, roba i usluga.

Drugim rečima, ovi temeljni postulati, koji su deo i Zakona za javne nabavke, treba da omoguće uspešno ostvarivanje ciljeva i nadležnosti ugovornih organa – ministarstava, opština, javnih preduzeća, državnih kompanija i drugih subjekata sa javnim ovlašćenjima, ali da pritom postoji odgovorno ponašanje sa javnim novcem.

U tom pogledu, ne bi smelo da postoji ograničavanje konkurencije među ekonomskim operatorima, odnosno da oni budu ograničavani, a još manje – da budu eliminisane kompanije koje su potencijalno zainteresovane da izvedu traženi posao, da dostave traženu robu ili da isporuče traženu uslugu.

Pritom, doslovce svaki ekonomski operator treba da poseduje slobodni i nesmetani pristup do informacija o predmetu javnih nabavki, o uslovima iz tenderske dokumentacije, o karakteristikama iz tehničkih specifikacija… Svi dokumenti moraju da budu javno objavljeni, osim u određenim retkim slučajevima tajnosti i poverljivosti.

Naime, cilj je da sve firme i dobavljači budu jednako tretirani u svim fazama postupaka, sa ciljem da se uveća konkurentnost i ponuda, jer se tako dolazi do povećanog broja veoma važnih benefita. Prvo, kada se takmiči veći broj firmi, time se obezbeđuje kvalitetnija ponuda.

Sa druge strane, pak, takav način osigurava i nižu cenu vrednosti ugovornog organa. Kada postoji veći broj kompanija, one, ako se radi o realnoj, a ne o fiktivnoj konkurenciji, na negativnoj aukciji spuštaju cenu sve dok učesnici u licitaciji ne procene da dalje više ne mogu da ostvare rentabilnost.

Diskreciono pravo

Iz tih razloga, ukoliko se ne radi o javnoj nabavci sa malom vrednošću, najviše se preporučuje da se javni novac troši preko takozvanog otvorenog tenderskog postupka, koji predviđa objavljivanje oglasa na koji svaki zainteresovani ekonomski operator može da podnese ponudu, ukoliko ispunjava propisane uslove i kriterijume iz tenderske i druge dokumentacije.

Ipak, zakonodavac je predvideo i druge modele postupaka, koji bi mogli da se koriste, ali u određenim specifičnim situacijama i okolnostima. Jedan od njih je postupak sa pregovorima, koji može da bude sproveden u dve varijante – sa ili bez prethodnog objavljivanja oglasa. Treba da ukažemo da kada se radi o ovakvom postupku sa pregovorima, to se u osnovi radi bez objavljenog oglasa.

Inače, ovaj je postupak predviđen ukoliko je nekoliko puta došlo do neuspešnog sprovođenja otvorenog postupka, ukoliko samo određeni operator može da ispuni predmet nabavke (umetničke predstave, intelektualno vlasništvo), te zbog krajnje hitnosti, koja onemogućava da budu ispoštovani rokovi iz otvorenog postupka u vezi dostave ponuda, evaluacije ponuda, negativne aukcije itd.

Bez obzira da li je reč o postupku za pregovore nakon objavljenog oglasa, nakon koga zainteresovane kompanije podnose prijavu za učešće, ili o češćem postupku sa pregovorima bez ikakvog objavljivanja oglasa, u ovakvom postupku nije moguće potpuno poštovanje načela transparentnosti, konkurentnosti, jednakosti.

Osim što onemogućuje sve zainteresovane kompanije da se takmiče u vezi nekog javnog projekta, ovakva praksa stvara i rizik od moguće korupcije, iz jednostavnog razloga što ugovorni organ samostalno odlučuje koju ili koje kompanije će pozvati na pregovore, te i sa kojim ekonomskim operatorom će odlučiti da surađuje.

Uostalom, to nije samo opšta percepcija, već i konstatacija koja proizilazi iz mnoštva monitoringa javnih nabavki, kakve redovito izvodi Centar za građanske komunikacije, koji preporučuje da „ugovorni organi treba da svedu na minimum netransparentni postupak sa pregovaranjem bez prethodno objavljenog oglasa, posebno zato što se to najčešće primenjuje u pregovorima sa samo jednom firmom, te zbog toga postoji veći rizik za korupciju“.

Milionski ugovori

U najnovijem izveštaju iz CGK, koji se odnosi na prvo polugodište minule 2021. godine, između ostalog navodi se da je u ovom, šestomesečnom periodu, putem pregovora bez objavljenog oglasa, bilo potpisano 139 ugovora u ukupnoj vrednosti od 7,9 miliona evra. Ako analiziramo strukturu ugovora, proizilazi da je čak polovina iz ovih sredstava potrošeno preko netransparentnih postupaka, u stvari, potrošila ih je državna kompanija za proizvodnju struje AD ESM.

Prema podacima iz Biroa za javne nabavke, državne elektrane su u prvom polugodištu 2021. godine potpisale šest ugovora putem direktnih pregovora bez oglasa, čija ukupna vrednost iznosi četiri miliona evra. Pritom, najvredniji su ugovori za izradu useka za razdvajanje sa kompanijom „Toplina DOOEL“  od oko 2,5 miliona evra i za revitalizaciju i rekonstrukciju KU 300 (REK Bitola) sa kompanijom „MZT Inženering“  od oko 960 hiljada evra.

Dalje, u istom kvartalu, državna kompanija potpisala je još četiri ovakva ugovora, čiji zajednički imenilac je, osim, svakako, činjenice da su potpisani u istom netransparentnom postupku, to što su postignuti na skoro identičnoj vrednosti kolika je bila njihova procenjena vrednost, a to sadrži i indicije o mogućem dogovaranju konačne cene.

Ali, ovakav trend ESM-a o sprovođenju tenderskih postupaka putem direktnih pregovora, odvijao se i u drugom polugodištu minule godine, i to sa još jačom dinamikom, imajući u vidu da je, prema podacima iz BJN, državna kompanija u ovom periodu potpisala čak 12 ugovora u „četiri oka“, u ukupnoj vrednosti od iznad 27 miliona evra.

Zbog toga je AD ESM u drugom polugodištu prethodne godine potpisala dva puta više ovakvih ugovora u poređenju sa prvim polugodištem, dok je njihova ukupna vrednost veća za 3,5 puta, ili za celih 18 miliona evra. Ovaj rast proizilazi uglavnom iz dva najveća ugovora, koji ukupno teže skoro 24 miliona evra, a potpisani su sa jednom istom kompanijom – „Markovski Kompani“, koja je bila u poslovnom usponu baš pomoću tendera, a sve je tendere doslovce dobila iz jednog mesta – AD ESM.

Usput, ubedljivo najveći je ugovor između ESM-a i „Markovski Kompani“ o proširenju izrade useka o razdvajanju, u vrednosti od skoro 19 miliona evra. Skoro istovremeno, dve strane, u istom postupku, potpisale su još jedan ugovor o angažovanju pomoćne mehanizacije za rudnike u REK Bitola, u vrednosti od 4,8 miliona evra.

Hitnost ili neblagovremeno planiranje?

Ova dva milionska ugovora, u cilju neprekinutog rada termoelektrane REK Bitola, dolaze u vreme teške energetske krize, kada je putem državnog budžeta potpomognuta likvidnost ESM-a, kako bi se uvećala domaća proizvodnja struje, jer rezerve uglja presušuju, uvoz uglja iz inostranstva ide teško, a cene struje na međunarodnim berzama su u vrtoglavom usponu.

Kao što pojašnjavaju iz ESM-a, morali su da sprovedu nabavke bez objavljivanja oglasa, nakon što ih je Vlada zadužila da u periodu januar-jun 2022. godine, umesto zakonski predviđenih 60 procenata, obezbede 100 procenata iz potrebne količine električne energije za univerzalnog snabdevača EVN Houm, koji, pak, snabdeva strujom domaćinstva i male potrošače.

Ali, ključno pitanje nije da li je država trebala da zaštiti interese građana, već da li je bilo moguće da bude predviđen tok dešavanja, te da bude bolje planirano trošenje javnog novca? Zašto ESM nije ranije počela uobičajeni otvoreni tenderski postupak, na koji bi se javile sve zainteresovane kompanije, umesto da u hitnom postupku diskreciono pozove nekoliko kompanija?

Nesumnjivo je da se država suočava sa ozbiljnom krizom, ali treba znati da kriza nije počela preko noći, već traje nekoliko meseci, kako u zemlji, tako i u celoj Evropi. Zbog toga, postojalo je sasvim dovoljno vremena za sprovođenje otvorenog postupka, koji garantuje nižu cenu, viši kvalitet i, najvažnije – da umanji rizik od korupcije.

Iako preporuke eksperata ukazuju na izbegavanje netransparentnih tenderskih postupaka, ipak, na temelju ranije objavljenih podataka, možemo da zaključimo da se oni primenjuju još češće, a rekorder u tom kontekstu je AD ESM, koji je samo u minuloj godini na ovakav način potrošio tridesetak miliona evra, pritom koristeći krizu kao alibi i opravdanje.

Kada žele da ukažu na transparentnost kao na temeljni preduslov u borbi protiv korupcije, antikorupcioneri kažu – koliko veća transparentnost, toliko manja korupcija. Sa te tačke gledišta, direktni pregovori sa unapred izabranom kompanijom ili kompanijama su krajnje netransparentni ili su sa ograničenom transparentnošću, a netransparentnost jednostavno vodi ka korupciji.

Vlatko Stojanovski trenutno je novinar na internet portalu Fokus i nedeljniku Fokus, a prethodno je radio u dnevnom listu Fokus, nedeljniku Sega i drugim elektronskim i štampanim medijima. Tokom 12-godišnje novinarske karijere bio je u redakciji i u domaćoj političkoj rubrici više medija, dok je poslednjih godina uglavnom radio na istraživačkim pričama o sukobu interesa, trgovini uticajem, zloupotrebi položaja. Dobio je priznanje Makedonskog instituta za medije za priču vezanu za posledice i odgovornost zbog aerozagađenja, nagradu Evropske unije kao koautor priče o fenomenu – „okvirni administratori“, a njegova priča o zloupotrebi poljoprivrednih subvencija pobedila je na konkursu za najbolju istraživačku priču u organizaciji Makedonskog centra za međunarodnu saradnju i Instituta za demokratiju.

(Autonomija, ustupljena naslovna fotografija)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Albaniji (Exit News), Slovenije (DKIS) I Grčke (Macropolis), u okviru projekta „Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće“ uz podršku britanske ambasade u Skoplju.