Skip to main content

Predstavnik IPI-ja: Srpski novinari u većem riziku od napada

Info 03. maj 2022.
3 min čitanja

Predstavnik Medjunarodnog instituta za štampu (IPI) Džejmi Vajzmen (Jamie Wiseman) ocenio je povodom Svetskog dana slobode medija, 3. maja, da se u Srbiji beleži “konstantan broj napada, pretnji smrću i klevetničkih kampanja protiv novinara”, prenosi danas Glas Amerike (VoA).

Vajzmen ukazuje da u tom kontekstu Srbija znatno prednjači u odnosu na druge države obuhvaćene nedavnim izveštajem o stanju u medijima radjenim za potrebe Saveta Evrope – čiji je jedan od autora bio i Medjunarodni institut za štampu, nevladina organizacija usmerena na promovisanje i zažtitu slobde medija i pospešivanja novinarskih praksi.

“Ako se koristimo tom metrikom, možemo da kažemo da su u Evropi i državama koje prati Savet Evrope srpski novinari u većem riziku od takvih vrsta napada. Naravno, u prošlosti je bilo slučajeva ubistava koji iza sebe ostavljaju zaista tamnu senku. Neuspeh privodjenja pravdi ljudi odgovornih za to i ukorenjena nekažnjivost stvaraju sistem u kom vinovnici napada i zastrašivanja imaju osećaj da mogu da se izvuku sa tim, što podstiče nove napade”, upozoriio je Vajzmen

On je dodai da nerešavanje tih slučajeva podstiče neprijateljsko i opasno okruženje za novinare, a ukazao je i na zloupotrebe zakona u vidu tužbi i pravnih procesa čija je svrha pritisak na kritičku oštricu nezavisnih medija tako što bi bili opterećeni visokim troškovima.

“Osim u Srbiji, takva praksa prisutna je i u ostatku Evrope, njene posledice su manjak pluralizma, sumnjivo vlasništvo, veze sa političkim partijama i pritisci na nezavisnost medija. Deluje da se u Srbiji sužava prostor za pravo profesionalno, nezavisno i istraživačko novinarstvo, dok se kontrola nad mejnstrim medijima povećava”, kazao je Vajzmen.

On je napomenuo takodje da je bilo napora da se takvo stanje poboljša, navodeći uspostavljanje tela za istragu napada na novinare. Rekao je i da je očigledan bio manjak poverenja u takve inicijative novinarskih udruženja i novinara.

“Iako su prvobitno pozdravili osnivanje tih tela, nisu se uverili u njihovu svrsishodnost u slučajevima napada na novinare ili klevetničkih kampanja poput one kojoj je bila izložena Mreža za istraživanje kriminala i korupije (KRIK). Takođe, izostale su i osude tih opasnih napada”, rekao je on.

Dodao je da nije bilo odlučnih reakcija kada je reč o opasnom izveštavanju tabloidnih medija povezanih sa vladom, i da se tu radi o podrivanju poverenja u te inicijative, a takođe je konstatovao da je medijsku scenu u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina obeležilo nazadovanje.

Na pitanje o nekoliko napada na medije u Srbiji poslednjih nedelja poput lista Danas, televizije N1 i novinara Dinka Gruhonjića i da li su predstavnici vlade učinili dovoljno napora da to spreče Vajzmen je naglaso da su neke od tih slučajeva osudili zvaničnici vlade i istakao da je to “važan prvi korak”.

“Drugi je naravno, obezbediti da istražni organi, policija i snage zadužene za bezbednost temeljno istraže te slučajeve. Sarađivali smo sa udruženjem koje ste pomenuli. Kada smo razgovarali sa predstavnicima vlasti o broju i vrstama napada utvrdili smo da imaju veoma različitu percepciju o tome da li se ti slučajevi mogu kvalifikovati kao napadi na novinare”, rekao je on.

Prema njegovim rečima NUNS sa druge strane smatra da zvaničnici te napade ne uzimaju za ozbiljno, i iako se možda ne radi o pretnjama smrću, klevetničke kampanje i druge vrste pretnji ili zastrašivanja ne tretiraju se ozbiljno onoliko koliko bi trebalo.

Uprkos tome što postoje napori, ima slučajeva koji podrivaju poverenje u vezi sa tretiranjem njihove ozbiljnosti i pravilnosti u istrazi, rekao je Vajzmen i dodao da je u razgovoru sa sprskim zvaničnicima o tim pitanjima vidjen tračak političke volje ali da deluje da se javlja preklapanje tumačenja različitih tela o tome koliko temeljno te vrste napada treba istražiti.

“Naše diskusije su bile iskrene i otvorene. Preuzete su obaveze da se poveća poverenje u rad istražnih tela. Međutim, to je bilo prošle godine. Neke od organizacija su se od tada povukle iz članstva u zajedničkim telima navodeći kao razloge iskrenost političke volje. Tako da su ta tela oslabljena, a ne ojačana”, rekao je on.

On je rekao da je važno raspolagati telima poput tih i da je to jedna od ključnih preporuka Evropske unije u smislu zaštite novinara.

“Potrebno je da te institucije postoje. Potrebno je, međutim, osnaživanje saradnje državnih zvaničnika i drugih predstavnika sa policijom i istražiteljima i zadobiti poverenje novinarskih organizacija i medijskih predstavnika. Takav vid dinamike, međutim, ne funkcioniše. Zato želimo da se ojača posvećenost rada sa tim organizacijama i razumevanje njihove zabrinutosti, rekao je Vajzmen.

Na pitanju o Crnoj Gori i slučajevima Jove Martinovića i Olivere Lakić, Vajzmen je rekao da su njegova i druge organizacije širom Evrope upozoravale javnost i izražavale zabrinutost jer nisu mogle da shvate presudu.

“Rešavanje istorijskih slučajeva nekažnjivosti, ali i skorijih napada je nešto što se mora promeniti ili će stanje biti još gore”, rekaoje on.

Rekao je da je problem čitave Evrope, ne samo Srbije i Crne Gore, to što nema dovoljno napretka u privodjenju pravdi odgovornih za ubistva novinara, navodeći kao primer ubistvo novinarke koja je ubijena na Malti Dafne Karuane Galicije kao i ubistva novinara u Grčkoj i Holandiji prošle godine.

Upitan da li je u okolnostima rata u Ukrajini i ruske invazije na tu zemlju Balkan posebno ranjivo područje za propagandu i dezinformisanje, on je naglasio da dezinformativne i propagandne kampanje cvetaju u okolnostima u kojima venu snažni nezavisni mediji, odnosno tamo gde su medijski sistemi pod kontrolom i postoje veze između vlasnika medija i političkog sistema.

(Beta, Foto: Pixabay)