Iako se apsolutni broj potvrđenih slučajeva zaraze koronavirusom povećava, procentualno gledano u odnosu na broj testiranih – on se smanjuje, posebno u Vojvodini i Beogradu, rekao je za N1 doktor Predrag Kon i dodao da to pokazuje da virus gubi snagu. Prema njegovoj oceni, situacija će biti značajnije bolja u naredne dve nedelje, a posle 1. maja mogu se očekivati i neke „krucijalne odluke“.

Iako je već nekoliko dana broj novootkrivenih slučajeva preko 400 dnevno, Kon napominje da to jeste povećanje apsolutnog broja, ali da se prati procenat od broja testiranih, kojih je sada preko 3.000 dnevno.

On ističe i situaciju u gerontološkom centru u Nišu, gde je bilo preko 150 potvrđenih slučajeva posle čega je, kako kaže, trebalo ispitati sve kontakte. Usledila je reakcija još 15 ustanova za socijalno zbrinjavanje, koje su prema rečima sagovornika N1 pravovremeno reagovale.

Kon napominje da postoji razlika u broju obolelih zavisno od delova zemlje, pa se veći broj registruje u Nišu, Požarevcu, Paraćinu, Ćupriji, dok se Blace pojavilo kao novo žarište.

„To je pitanje da li je to zbog tih ustanova za negu osoba sa posebnim potrebama jer je tamo otkriven veliki broj pozitivnih. Čak se i ponavljaju rezultati jer se misli da je došlo do kontaminacije u laboratoriji“, rekao je Kon.

Ipak, delovi zemlje u kojima živi najveći broj stanovnika, Vojvodina i Beograd, beleže pad pozitivnih nalaza. Kako kaže, oko 10 odsto testiranih je pozitivno, a u nekim delovima se virus gubi potpuno. Kon ističe da to pokazuje da virus gubi snagu.

„To jesu pozitivne vesti, što pokazuje da smo pri kraju maksimuma i prilikom ulaska u sedmu nedelju ne bi trebalo da bude iznenađenja“, napominje gost Novog dana.

Prema njgovoj oceni, u naredne dve nedelje imaćemo značajnije bolju situaciju, što će kaže biti trenutak kada ćemo donositi neke krucijalne odluke.

„To je otprilike kraj aprila, ili početak maja. Možda eventualno posle praznika Prvog maja“, napomenuo je Kon.

Proslava Uksrsa protećiće u najdužoj zabrani kretanja do sada. Kon kaže da je stav struke uvek bio da se zabrane kontakti, a da je dosadašnja situacija pokazala da je to moguće samo policijskim časom.

Govoreći o poštovanju mera koje je donela država, on kaže da ih se jako mali broj građana ne pridržava, ali da je u ukupnoj situaciji brojnost tih koji ne poštuju dovoljno velika da zakomplikuje stvar svima.

U Srbiji je koronavirusom do sada zaraženo oko 600 zdravstvenih radnika, što je oko 12 procenata ukupno zaraženih. Gost Novog dana kaže da je u jednom trenutku presek u Evropi bio da je između 10 i 26 odsto medicinskih radnika zaražen. Dodaje da se rezultatom od 12 odsto ne može pohvaliti, ali da je Srbija imala sreću što nas virus nije zahvatio odmah i što je bilo vremena da se nabavi zaštitna oprema.

„Mora da se naglasi da je vlast podržala sve odluke, da je uspela da za jedno vreme nabavi opremu masovno koliko nam je bila potrebna. Činjenica je da je nismo imali dovoljno na početku, kao što je činjenica da su svi izjavljivali da su je imali iako su znali za situaciju u Kini, ističe Kon. On dodaje da se reagovalo relativno brzo i da je stigla oprema prvo iz Kine, potom iz Rusije, a zatim su domaći proizvođači dopunili ono što je nedostajalo. Za relativno kratko vreme smo bili u situaciji da oprema mora da se štedljivo koristi. Jasno propisane mere gde se i šta primenjuje, morate da odredite šta su prioriteti i to je učinjeno. Sa dolaskom opreme menja se i mogućnost njenog korišćenja“, objašnjava Kon.

Kada je u pitanju nepripremljenost države na pandemiju, on kaže da tu ne postoji pojedinačna krivica, već krivica čitavog društva.

Dogovor ministara zdravlja sa Zapadnog Balkana o podršci zajedničkim aktivnostima

Ministarstvo zdravlja Kosova saopštilo je da su se ministri zdravlja zapadnobalkanske šestorke složili da olakšaju svaku zajedničku aktivnost u borbi protiv novog korona virusa.

U saopštenju se navodi da je kosovski ministar zdravlja Arben Vitija razgovarao telefonom s kolegama iz zapadnobalkanskih zemalja i da su se dogovorili da „transportne rute za robu, zdravstveno osoblje i medicinsku opremu ostanu slobodne“.

Zabrana ulaska ljudi na snazi je u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu, a granice mogu da prelaze jedino teretna vozila s robom.

Od posledica zaraze korona virusom na Zapadnom Balkanu su umrle 233 osobe od 8.801 kod kojih je potvrđena bolest kovid-19.

SAD izdvajaju 1,2 miliona dolara za pomoć Srbiji u borbi protiv pandemije

Sjedinjene Američke Države (SAD) izdvojile su skoro 508 miliona dolara za suzbijanje globalne pandemije korona virusa, saopštio je Stejt department, navodeći da je Srbiji raspoređena novčana suma od 1,2 miliona dolara.

U saopštenju Stejt departmenta se navodi da državne službe i agencije SAD blisko sarađuju u određivanju prioriteta za pružanje strane pomoći.

Kako se navodi, izdvojenim novčanim sredstvima podržavaju se ključne aktivnosti na suzbijanju zaraze.

Srbiji je raspoređena novčana suma od od 1,2 miliona dolara.

Taj novac uplaćen je kao pomoć zdravstvenom sistemu u cilju povećanja obima testiranja, dodatne tehničke ekspertize za reagovanje i spremnost, bolje komunikacije i angažovanje zajednice.

Novac je, dodaje se u saopštenju, upotrebljen i za poboljšanje higijenskih navika u domovima.

USAID u Srbiji preusmerio je 150.000 dolara za obezbeđivanje hrane i drugih vidova podrške najugroženijim porodicama i grupama, uključujući starije osobe.

SAD su uložile su više od milijardu dolara u ukupnu pomoć Srbiji u poslednjih 20 godina, uključujući gotovo 5,4 miliona dolara pomoći zdravstvu, navodi Stejt department.

SAD su Crnoj Gori preusmerile 300.000 dolara za suzbijanje pandemije korona virusa. Ta pomoć deo je dugoročnih američkih ulaganja koje iznose 332 miliona dolara – od kojih je milion dolara raspoređen za pomoć zdravstvenom sistemu.

Stejt department je saopštio da za Kosovo SAD izdvajaju milion i 100 hiljada dolara u pripremu laboratorijskih sistema, podršku stručnjacima za reagovanje, kao i poboljšanje komunikacije.

Podrška u borbi protiv kovida-19, dodatak je dugotrajnoj pomoći SAD Kosovu od 772 miliona dolara tokom poslednjih dvadeset godina – od čega je sa više do 10 miliona dolara pomognut zdravstveni sistem.

U regionu Evrope i Evroazije SAD su kao pomoć u borbi protiv korona virusa izdvojile i po 1,2 miliona dolara za Albaniju i Bosnu i Hercegovinu i 1,1 milion dolara za Severnu Makedoniju.

Za Bugarsku i Grčku je namenjeno po 500.000 dolara, za Rumuniju i Tursku po 800.000 dolara,  za Ukrajinu 9,1 miliona dolara, a za Italiju 50 miliona, navodi se na sajtu Stejt departmenta.

(Autonomija/N1/Beta/AP, foto: N1)