Skip to main content

Pred Mirdita festival: ‘Prve smo komšije, a tako se malo poznajemo’

Kultura 23. maj 2022.
7 min čitanja

"Suočavanje s prošlošću definitivno mora biti jedan od temelja izgradnje mira u regionu"

Da bismo mogli da izgradimo bilo kakvu zajedničku budućnost, mi moramo da budemo svesni istorijskih činjenica, naše prošlosti i da se oko nje usaglasimo, ističe programska koordinatorka Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) Fiona Jelići u susret festivalu “Mirdita, dobar dan”.

Kako su najavili organizatori ove manifestacije, među kojima je i YIHR, ovogodišnji festival “Mirdita, dobar dan” biće otvoren izložbom “Sve naše suze” 25. maja u Beogradu, a trajaće do 28. maja na više lokacija.

“To je izložba fotografija koja je rađena sa fotografima iz Srbije, Kosova i Severne Makedonije, i ova izložba daje glas onima koje često zanemarujemo, a to su žrtve sukoba. Izložba je prilika da za početak čujemo glasove žrtava, njihovih porodica, kroz fotografije, jer to nam je nulta tačka u ovom procesu pomirenja”, rekla je Jelići za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Ona je naglasila i da se 25. maj tretira kao nulti dan, odnosno kao nulta tačka razgovora i pomirenja. Narednog dana, 26. maja, kreću i svečanosti povodom otvaranja festivala, kao i ostali sadržaj.

Cilj samog festivala je da se susretima srpskih i kosovskih društvenih i kulturnih zajednica iniciraju promene i stvori tradicija saradnje kojom će biti dat doprinos trajnoj normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Ipak, ranijih godina ovaj festival u Beogradu pratili su incidenti koje su izazivale desničarske grupe.

Bezbednosni rizici

RSE: Koji su bezbednosni rizici za učesnike samog festivala i za goste ove godine? Da li se nešto promenilo u odnosu na prethodne?

Jelići: Kako nam festival tek predstoji, ja to još uvek ne znam, a bezbednosne provere radi policija. Tako da nemam precizan odgovor na to pitanje. Ono što imamo kao praksu na osnovu koje možemo nešto da zaključimo, jeste da uglavnom festival prate protesti desničarskih organizacija, pojedinaca i tako dalje.

Ono sa čim imam zapravo da poredim jeste festival “Mirdita, dobar dan” prošle godine koji je bio u Prištini, i to je bilo kao neki drugi univerzum u odnosu na Beograd, zato što je na festivalu u Prištini to bila prava jedna festivalska atmosfera, jedna kulturna manifestacija gde su dolazili i pripadnici vlasti i ministri, ministarke, i gde uopšte nije bilo ni reči o tome da neko negoduje zbog srpske umetnosti u centru Prištine. Naprotiv, bilo je vrlo posećeno.

RSE: Zbog čega su takve razlike na Kosovu i u Srbiji?

Jelići: Pa ja verujem da to zavisi od političkih volja. U smislu da onaj narativ koji mi čujemo u mejnstrim (mainstream) medijima, onaj narativ koji se neguje u društvu, to je narativ koji pobuđuje ljude na proteste protiv umetničkog festivala, koliko god to apsurdno zvučalo. Tako da verujem da je to neka osnovna razlika. Iako mi, naravno, težimo tome da se jednog dana festival organizuje bez kordona policije i ostalog, to je stvarno naše maštanje.

Možda zapravo sve dok se ti protesti organizuju, sve dok ima, ne mogu da ih nazovem samo neistomišljenicima, jer je to vrlo blaga reč ‘neistomišljenik’, ali sve dok ih ima, sve dok organizuju proteste koji nekada deluju da će biti nasilni i slično, znači da postoji potreba za ovim festivalom.

Između srpskog i kosovskog društva postoji veliki jaz. Festival “Mirdita, dobar dan” se trudi da taj jaz smanji, sve dok on ne nestane. Dok političke elite rade na produbljivanju istog. Tako da festival “Mirdita, dobar dan” ima važnu ulogu, jer tih dana u toku godine festival “Mirdita, dobar dan” spoji to srpsko i kosovsko društvo na nekoliko lokacija u Beogradu ili u Prištini, i oni se upoznaju međusobno.

Uništava se ta ksenofobija koja postoji, koja ide u oba smera i nekako se mladi eksperti, mladi umetnici, među njima su i novinari koji dolaze iz godine u godinu i onda izveštavaju iz Beograda, kao što smo i poveli i novinare u Prištinu koji su izveštavali odatle – tako da se oni susreću sa svojim kolegama iz svojih različitih branši, bilo da su to različite vrste umetnosti, bilo da su novinari, istoričari, ili aktivisti, građanski aktivisti.

Oni se svakako susreću sa svojim i vršnjacima i kolegama iz iste branše, iz društva koje nije toliko daleko. Mi smo stvarno prve komšije, a opet smatram da se jako malo poznajemo.

RSE: Spomenuli ste da se nadate da će festival nekad biti organizovan bez policije. Da li to znači da već znate da će ove godine policija obezbeđivati festival?

Jelići: To i dalje procenjuje policija, ali se događaj kao takav uvek prijavljuje policiji. Policija je uvek obaveštena o tome, i onda su oni ti koji prave procenu bezbednosnog rizika. Ali da, najverovatnije, mogu da kažem skoro sa sigurnošću da hoće. Kao i na većini događaja civilnog društva koji se bave temama kojima se mi bavimo, nekako na svim događajima uvek imamo bar nekoliko pripadnika policije. Tako da ne verujem da će biti ikakve razlike i ove godine.

RSE: S obzirom na rast desnice u Parlamentu, da li se atmosfera za organizaciju događaja kao što je ovaj festival promenila?

Jelići: I za to još uvek treba da sačekamo, pošto i dalje nije zvanično oformljen (Parlament). Mislim da treba da sačekamo da vidimo na koji način će to uticati. Naravno da poprilično obeshrabruje činjenica da su naši sugrađani i sugrađanke odabrali da ih u Parlamentu predstavljaju desničarske organizacije. To je bila volja građana i građanki. To dosta obeshrabruje.

Ali s druge strane, imamo i protivtežu gde imamo i primer da su ušle i liberalne opcije u Parlament, i zelena koalicija, i koje se bave temama koje su od izuzetnog značaja, kako za našu državu, tako i za planetu. Zavisi iz koje perspektive odaberemo da gledamo. Možda bude nekih promena na gore, možda na bolje, možda se i ništa ne promeni, mada čisto sumnjam.

Desničarima treba da se bavi država

RSE: Šta je vaš odgovor desničarima kojima godinama unazad smeta festival?

Jelići: Odgovor je uvek isti. Oni imaju pravo na svoje okupljanje, sve dok to okupljanje ne poziva na nasilje, a uglavnom poziva. Gosti festivala nikada nisu bili fizički ugroženi, učesnici nikad nisu bili fizički ugroženi, ali nije to atmosfera u kojoj želite da održavate festival. Nekako iako možda nikom nije učinjeno ništa fizički nažao, ipak postoji taj psihološki element da će nekome možda to biti prepreka da dođe na festival. Tako da se mi s njima ne sukobljavamo, niti mi njima išta poručujemo, zato što prosto nismo sagovornici.

Ne smatram da smo mi sagovornici, da mi uopšte treba o ovome da diskutujemo. Desničarskim organizacijama koje pozivaju na nasilje treba da se bavi država. To je posao države, posao policije, tako da mi se njima direktno ne obraćamo. Festival se obraća svima onima koji bi želeli da pogledaju ili da poslušaju nešto novo, onima koji bez predrasuda žele da saznaju nešto više o albanskoj kulturi, i festival se direktno obraća onima koji znaju, kao i mi što znamo, da je stabilan mir jedina opcija, i koji zajedno sa nama tome teže. Oni koji na nasilje pozivaju uopšte nisu naša ciljna grupa.

RSE: U sklopu programa poslednjeg dana festivala organizujete debatu koja se zove ‘Problematične paralele: Ukrajina i Kosovo’. Koliko je rat u Ukrajini uticao na program festivala, i zbog čega je to tako?

Jelići: Rat u Ukrajini je rat u Evropi. Mi u Evropi živimo, utiče na ceo svet, a kamoli na nas koji smo u Evropi. Tako da bi ignorisanje činjenice da nekoliko stotina kilometara od nas bukti rat, bilo bi u najmanju ruku nepravedno. Pogotovo živeći u Srbiji, gde je to vrlo česta i aktuelna tema iz više aspekata i iz više razloga.

Tako da je bilo nekako prirodno da se na festivalu “Mirdita, dobar dan” dotaknemo činjenice da se između rata u Ukrajini i rata koji se dešavao na Kosovu prave paralele i prave poređenja. Smatramo da je to vrlo rizično i problematično, i mislim da se te paralele prave iz različitih aspekata, svako iz svog nekog ugla, tako da smo se odlučili da probamo da ponudimo neke odgovore na debati na festivalu “Mirdita, dobar dan”.

Nije retko da festival “Mirdita, dobar dan”, iako umetnički pre svega festival, da se dotakne aktuelnih političkih tema, kako u državi, tako u regionu, pa i u svetu. Tako da, festival “Mirdita, dobar dan”, da, jeste festival umetnosti i konkretno, kad je u Beogradu, ima za cilj da predstavi savremenu kosovsku kulturu, umetničku scenu, ali takođe imamo prilike na festivalu, uvek imamo taj debatni program, gde se trudimo da obradimo bar neke od aktuelnih tema i zapravo da budemo platforma na kojoj će možda moći da se vode neke debate koje inače nemaju svoj prostor u našem društvu.

Rabijanje jezičke barijere između Srba i Albanaca

RSE: Koliko je promovisanje albanske kulture u Srbiji, i s druge strane srpske kulture na Kosovu, važno za proces pomirenja?

Jelići: Umetnost je jezik kojim govorimo svi. U regionu je vrlo specifično da svi govorimo sličnim jezikom – bosanski, hrvatski, crnogorski, srpski, i svi se razumemo kada govorimo na svom jeziku. Sa Albancima postoji ta jezička barijera, gde ima vrlo malo sličnosti između ta dva jezika, i te sličnosti budu uglavnom samo turcizmi kojih ima i u jednom i drugom jeziku.

Tako da mislim da umetnost razbija tu jezičku barijeru, i zato je ona od izuzetnog značaja u ovoj i svim drugim situacijama. Smatram da umetnost ima moć koju nekada zanemarujemo. U ovoj situaciji je pogotovo značajna, zato što je univerzalni oblik komunikacije u situaciji kada imamo tu jezičku barijeru između Srba i Albanaca.

RSE: Da li je suočavanje sa prošlošću dovoljno inkorporirano u društvo (u smislu, da li bi trebalo na primer više da bude u obrazovanju, kulturnim sadržajima i slično)?

Jelići: Mislim da dosta njih ne zna ni šta je suočavanje sa prošlošću, ni zašto je ono važno. Naravno da bi trebalo sve veći broj ljudi i mladih da, ne nužno da se time bavi, ali da bude informisano i da ima prilike da se informiše o značaju suočavanja s prošlošću. Konkretno, da bismo mogli da izgradimo bilo kakvu zajedničku budućnost, mi moramo da budemo svesni istorijskih činjenica, naše prošlosti i da se oko nje usaglasimo.

To je jedini temelj na kom možemo graditi budućnost. Ukoliko budemo probali da se lažno mirimo i sarađujemo, otvaramo Balkan i ostalo, a da nam jedan od temelja ne bude suočavanje s prošlošću, ti temelji su onda truli. Šta god da gradili na tome, prosto je nestabilno. Tako da suočavanje s prošlošću definitivno mora biti jedan od temelja izgradnje mira u regionu.

RSE: Šta biste posebno izdvojili kada je u pitanju ovogodišnji program festivala “Mirdita, dobar dan”?

Jelići: Ono što bih volela da istaknem iz ovogodišnjeg programa je to da će poslednjeg dana festivala, 28. maja, biti premijerno prikazan film “Košnica” u Jugoslovenskoj kinoteci od 20 časova. Film “Košnica” je jedini film sa Zapadnog Balkana koji je ove godine ušao u uži izbor za nominaciju za “Oskara”. On, nažalost, nije nominovan na kraju, ali je zato dobio tri nagrade na “Sundance” festivalu, i još neke silne nagrade.

Film je zaista ohrabrujući. Neću puno da pričam o filmu i da odajem, ali zaista osnažuje žene i ističe položaj žene nakon ratnih sukoba, pogotovo u partrijarhalnim sredinama, i kroz šta one prolaze zapravo u godinama koje su usledile nakon rata, pa i sve do danas. To je nešto čime završavamo ovaj festival, a ulaz je slobodan i besplatan.

Iva Gajić (Radio Slobodna Evropa)