Skip to main content

Povratak „kaznene psihijatrije“ – zatvorena u rusku bolnicu zbog antiratnih objava na društvenim mrežama

Planeta 04. jan 2024.
6 min čitanja

U Sovjetskom Savezu, psihijatrija je bila sistematski korišćena protiv onih koji su se suprotstavljali komunističkom režimu.

Viktorija Petrova uhapšena je u maju 2022. godine pod optužbom da je širila „lažne vesti“ o ratu u Ukrajini.

Ova dvadesetdevetogodišnjakinja iz Sankt Peterburga je na društvenim mrežama prenosila video snimke aktivista proglašenih „stranim agentima“ od ruskih vlasti.

Ali umesto u zatvorsku ćeliju, sud je Petrovu poslao u psihijatrijsku bolnicu.

Ona nije jedini politički zatvorenik koji je bio podvrgnut medicinskom lečenju kao obliku kazne.

BBC na ruskom proučio je kako ovaj sistem funkcioniše.

U martu 2022. godine, Viktorija Petrova imala je objavu na platformi ruske društvene mreže VKontakte u kojoj je osudila rat u Ukrajini, zajedno sa ruskim vođstvom koje je naredilo invaziju.

U toj objavi je priložila niz videa, među kojima su bili snimci aktivista koje su ruske vlasti označile kao „strane agente“.

Ova objava dovela je do optužbe za širenje „lažnih vesti“ o ruskoj vojsci.

Uhapšena u maju 2022. godine, Petrova je provela više od godinu dana u pritvoru pretkrivičnog postupka.

Kasnije, tokom samog suđenja, sud je presudio da treba da bude prebačena u psihijatrijsku bolnicu.

Njena advokatkinja Anastasija Pilipenko opisuje kako su se loše ophodili prema Petrovi u zdravstvenoj ustanovi.

„Naterali su je da se skine gola radi ‘telesnog pretresa’ ispred muškog pripadnika medicinskog osoblja, iako je bilo sasvim dovoljno dostupnih ženskih pripadnica osoblja“.

„Kad je Viktorija tražila da zameni higijenski uložak zato što je imala menstruaciju i krv joj se slivala niz noge, svi su joj se smejali – i muško i žensko osoblje podjednako.“

Prema Pilipenko, Petrova je bila prisiljena da se istušira u prisustvu muškog osoblja pre nego što je vezana za krevet i ubrizgane su joj supstance od kojih bukvalno nije mogla da govori dva dana.

Tretman je prestao tek kad je na njega ukazano i o njemu pisano u medijima.

Psihijatrijsko veštačenje rutinski je postupak u Rusiji tokom preliminarne istrage nad većinom optuženika.

Generalno je to pitanje vanbolničkog pregleda: specijalisti ih posećuju u pritvoru pretkrivičnog postupka, taj posao se obavi za jedan dan, a optuženikovom advokatu je dozvoljeno da bude prisutan.

U slučaju Petrove, psihijatri su rekli da im je potrebno više informacija.

I tako je ova mlada žena poslata u bolnicu na mesec dana, što je njenoj advokatkinji u značajnoj meri otežalo da ima bilo kakvu kontrolu nad onim što se tamo dešava.

„Krivični zakonik me ne lišava prava da budem prisutna tokom bolničkog pregleda. Ali bolnički tretman traje mesec dana i iako lekari mogu da je pregledaju sve vreme, ja ne mogu da budem s njom tamo u bolnici svaki dan“, objašnjava Pilipenko.

U slučaju Petrove, kaže njena advokatkinja, rezultat je bio taj da su psihijatri dali „paušalne ocene“ njenih reakcija tokom pregleda.

U svom izveštaju, lekari su procenili da Petrova u nekim trenucima nije mogla da kontroliše vlastite postupke ili da bude odgovorna za njih, kao i da je predstavljala opasnost po sebe i druge.

Oni nisu pružili nikakve dokaze za zaključke do kojih su došli.

Petrova i njena advokatkinja zahtevale su da psihijatri budu pozvani na sud da objasne zašto smatraju da su joj smanjeni mentalni kapaciteti.

One su se nadale da će sud isključiti psihijatrijski pregled iz dokaza i zatražiti novi.

To se nije desilo.

Kako je to funkcionisalo u sovjetska vremena

U Sovjetskom Savezu, psihijatrija je bila sistematski korišćena protiv onih koji su se suprotstavljali komunističkom režimu.

„Antisovjetsku svest“ Nikita Hruščov je proglasio mentalnim oboljenjem – ako ste bili protiv sistema, vi mora da ste bili ludi.

Ovaj princip razvio je budući šef Politbiroa i tadašnji šef KGB-a Jurij Andropov, koji je naredio osnivanje mreže psihijatrijskih bolnica da bi se „sovjetska vlada i socijalistički poredak“ odbranili od političkih protivnika.

Disidenti su mogli da se proglašavaju mentalno obolelim i da se na silu drže zatvorenim u takvim bolnicama.

Zatvarane su hiljade potencijalnih društvenih i političkih reformatora.

Mogli su da budu držani na neodređeno – nije bila potrebna sudska odluka i nije postojalo pravo na žalbu.

„Pacijentima“ su često na silu bili ubrizgavane psihotropski lekovi.

Među najpoznatijima bio je Vladimir Bukovski, koji je naširoko pisao o vlastitim iskustvima u sovjetskom psihijatrijskom sistemu i skrenuo pažnju Zapada na zloupotrebe.

Na kraju je proteran iz Sovjetskog Saveza u razmeni zarobljenika i umro u Londonu 2019. godine.

Kao i većina disidenata, Bukovski je isprva bio zadržan na psihijatrijskoj proceni na Institutu Serbski u Moskvi.

Ovaj institut je aktivan do današnjeg dana – neki pripadnici višeg osoblja tamo rade još od sovjetskih vremena.

Pitanje da li je centar primarno medicinska ustanova ili „organ vlasti“ pokrenuto je u junu prošle godine kad je Putin pozvao na osnivanje istraživačkog odeljenja tamo koje bi istraživalo „socijalno ponašanje LGBT osoba“.

Pilipenko kaže da se psihijatrijski sistem redovno koristi u političkim slučajevima zato što to odgovara i istražiteljima i sudovima.

Psihijatrijsko lečenje u Rusiji generalno je na dobrovoljnoj bazi.

Izuzetak je kad sud naredi lečenje bez pristanka optuženika.

Prema pravu, sud nije u obavezi da sasluša mišljenje veštaka.

Ali u praksi, kaže Pilipenko, sudije imaju običaj slepo da veruju specijalistima koji vrše preglede.

Ključno od svega, psihijatri ne moraju da uspostavljaju direktnu vezu između dijagnoze i navodnog zločina.

„Siromaštvo bi moglo da navede nekoga na krađu u prodavnici. Istovremeno, on bi mogao da ima mentalnu bolest. I to je to! Pošalju ga na nedobrovoljno lečenje na neodređeno“, kaže Pilipenko.

Uslovi u psihijatrijskim bolnicama su blaži nego u pritvorima tokom pretkrivičnog postupka.

Ali oni koji su bili tamo opisuju potpunu kontrolu koja je stroža čak i od zatvora.

„Ubacili su me na odeljenje i istog dana mi dali neke tablete.

„Ne znam šta su bile, ali nisam mogla da ih odbijem: morala sam da ih uzmem pred lekarom i da mu pokažem da sam ih progutala“, kaže novinarka Anastasija Kaškina u intervjuu za Nastojašoe Vremja, koju su ruske vlasti označile kao „stranu agenturu“.

Ona je isprva pristala na lečenje, ali kad je pokušala da napusti bolnicu, sudski nalog je značio da je prisiljena da ostane.

„Držali bi me pod ruku, vodili me do toaleta i sedeli preko puta mene, gledajući me dok obavljam nuždu.

„Praktično, moj prvi utisak je bio horor film sa potpunim ograničavanjem svih radnji. Oduzeli su mi sve, ostavivši mi samo pakovanje vlažnih maramica i knjigu.

„Obukli su me u nekakvu bapsku bluzu i staru smrdljivu odoru. Plus par gaćica koje bih povremeno prala u lavabou.“

Takođe, lakše je vršiti pritisak na optuženika u bolnici nego u pritvoru tokom pretkrivičnog postupka.

„U zatvoru mogu da posećujem klijentkinju i do pet dana nedeljno, dok su u psihijatrijskoj bolnici moje posete ograničene na svega dva dana“, kaže Pilipenko.

Tužilaštvo bi takođe moglo da ima koristi od činjenice da je sudski postupak zatvoren za javnost kad slučaj podrazumeva psihijatrijsku dijagnozu.

Odluke o obaveznom lečenju, za razliku od presude, ne moraju da budu javno objavljene.

Pozitivna strana toga je da javnost ima manje načina da proceni da li broj ljudi koji se suočavaju sa političkim optužbama i šalju na „lečenje“ umesto u zatvor raste ili ne.

Savremena „kaznena psihijatrija“?

Još 2016. godine, udruženje za ljudska prava Agora (koju su ruske vlasti proglasile „stranom agenturom“ i „nepoželjnom organizacijom“) objavila je izveštaj o povratku kaznene psihijatrije za političke zatvorenike.

Udruženje je prokomentarisalo kako sudovi koriste pretnju slanjem u psihijatrijsku ustanovu tokom istrage da bi vršili pritisak na osumnjičene i optužene.

Oni koji uđu u psihijatrijski sistem obično nestanu iz ciklusa vesti.

Na primer, Aleksandar Gabišev, šaman iz Jakutije, bio je 2019. praćen u čitavoj zemlji kad je krenuo do Moskve pešice da bi „izvršio egzorcizam na Putinu“.

Potom je uhapšen i 2021. prema sudskom nalogu poslat na psihijatrijsko lečenje.

Skoro jedina stvar koja se zna o Gabiševom od tada je da je još uvek u bolnici.

Oni koji dignu glas protiv rata u Ukrajini takođe mogu biti podvrgnuti prisilnom lečenju.

Sud u Tverskoj oblasti ovog proleća poslao je Sergeja Kolina u psihijatrijsku bolnicu nakon što je ovaj pokušao da se prijavi u legiju „Sloboda za Rusiju“, sastavljenu od Rusa koji se bore za Ukrajinu.

Od tada nije bilo nikakvih vesti o njemu.

U oktobru 2023. godine, sud je naredio bolnički boravak za aktivistu iz Nižnjeg Novgoroda Alekseja Onoškina.

On je imao objave na Vkontakteu o ruskom granatiranju marijupoljskog pozorišta u kom su se civili krili u podrumu.

Sud je proglasio njegovu objavu „lažnim vestima“ o ruskoj vojsci.

U ovom trenutku, fizičar i matematičar Sergej Abramov, istaknuti stručnjak za superkompjutere, podvrgava se bolničkom psihijatrijskom pregledu.

On je uhapšen zbog prebacivanja novca zabranjenoj organizaciji – za koju se pretpostavlja da je Fondacija za borbu protiv korupcije Alekseja Navaljnog (proglašena ekstremističkom organizacijom u Rusiji).

Proces će trajati mesec dana, ali može biti i produžen.

Važno je istaći da se, za razliku od zatvorske kazne, sudska odluka o obaveznom psihijatrijskom lečenju svodi na kaznu neodređenog trajanja.

Ustavni sud je potvrdio ovo pravno načelo u novembru.

Osoba ostaje u bolnici sve dok lekari ne odluče da joj više ne treba lečenje.

A ta odluka ne može da se ospori.

„Čak i ako se interno donese odluka da pacijentu više ne treba takvo lečenje, bez očiglednog pravnog kriterijuma za određivanje trajanja nedobrovoljnog bolničkog lečenja, pacijent se obično zadržava tamo najmanje pola zatvorske kazne koju bi inače dobio da je proglašen zdravim“, ističe se u izveštaju Agore.

„Mnogo češće se, međutim, dešava da odsluže punu kaznu. Produžavanje bolničkog boravka na svakih šest meseci apsolutna je formalnost.“

Advokatkinja Petrove Pilipenko kaže da bi njena klijentkinja više volela zatvorsku kaznu zato što bi tada makar znala kada će biti puštena.

U njenom poslednjem iskazu na sudu 21. decembra, Petrova je odlučila da ne govori o sebi već da ponovi stavove o Ukrajini.

Ne možete da spasete nikoga ubijanjem desetine hiljada ljudi i uništavanjem svega oko njih, rekla je ona.

Pre ili kasnije, ratni zločini će postati predmet istrage, dodala je ona.

Pozvala je Putina i ruske vlasti da smesta okončaju sva neprijateljska dejstva u Ukrajini.

Pet dana kasnije, Petrova je bila osuđena na šest meseci obaveznog lečenja u psihijatrijskoj bolnici.

Pilipenko ističe da trajanje prvobitne kazne može biti produženo od specijalne medicinske komisije bukvalno u nedogled.

Ona i Petrova najavljuju žalbu na presudu.

(Natalija Zotova, BBC / Foto: Pixabay)