Evropski parlament pomno prati prisutsvo visoke kineske tehnologije za nadzor u Srbiji, koji uključuje hiljade postavljenih „pametnih“ kamera koje su opremljene naprednim sistemom za prepoznavanje lica, rekla je poslanica Evropskog parlamenta Gvendolin Delbo-Korfild za Euractiv.
Portal Euractiv podseća da srpska vlada aktivno radi na realizaciji nadzornog projekta „Siguran grad“ od 2019. godine u Beogradu. Navodi se da je Vlada Srbije ovaj projekat, koji sporvodi kompanija Huawei, okarakterisala kao poverljiv i da je izbegla javnu raspravu o potencijalnim benefitima i rizicima.
Sistem za prepoznavanje lica je u stanju da prepozna osobu sa slike ili videa putem upoređivanja crta lica ljudi sa onima iz baze podataka.
Ovaj sistem se masovno koristi u Kini, dok u Evropi izražavaju veliku zabrinutost prema ovakvoj „orvelovskoj“ novini, ističući potrebu da se ovakav projekat prvo mora staviti pod zakonske okvire koji štite ljude od zloupotreba i njihovu privatnost.
Delbo-Korfild je za Euractiv rekla da je dogovor bio „imati kamere na svakom ćošku svake ulice u Beogradu“. Po njenim rečima, cilj ovakvog projekta je imati totalnu kontrolu nad stanovništvom i ne dozvoliti da se čuju drugačiji glasovi, što je već uspešno testirano u Kini.
„Mi još nismo upoznati sa tim kako je ova oprema nabavljena. S obzirom da je ovo najsofisticiranija oprema na tržištu i dalje nije jasno kako će se održavati. Mi se nadamo da će nam vlasti u Srbiji razjasniti obe stvari“, rekla je članica Evropskog parlamenta, ocenjujući da je to deo ambicije Kine da otvori vrata do istočnog dela Unije, uključujući i Mađarsku.
Upitana da li je srpska javnost reagovala na ovakav projekat, navela je nevladinu organizaciju „Share Fondation“ sa kojim su poslanici Evropskog parlamenta u kontaktu.
Euractiv je pitao za komentar vlade Srbije i Kine, kao i kompaniju Huawei, ali do objavljivanja teksta nije bilo odgovora.
Što se tiče vlasti u Beogradu, Delbo-Korfild je rekla da „veoma komplikovano“, ali da su ipak održani sastanci sa srpskim zvaničnicima.
„Vrlo je teško dogovoriti agendu jer odbijaju mnoga pitanja“, rekla je Delbo Korfild, dodajući da se Evropski parlament mučio da dobije konkretne odgovore u prethodnim kontaktima sa srpskim vlastima.
Dodala je i da je bila odlučna da pokrene problematiku video nadzora i pošalje pitanje Evropskoj komisiji.
Delbo-Korfild je za Euractiv rekla da je na jednom od sastanaka, srpski zvaničnik rekao da će Beograd biti grad u kom će „svaki ćošak biti pokriven kamerama“.
„Isprva nije shvatio šta je rekao, ali se potom verovatno grizao za jezik zbog toga“, rekla je ona.
Ona je istakla da su poslanici Evropskog parlamenta iz raznih političkih grupa napisali pismo u vezi sa ovim problemom ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu, ali da i dalje čekaju odgovor. Između ostalog, poslanici su pitali o planu Srbije da proširi sistem nadzora na druge lokacije u zemlji.
Pitanje Komisiji i o osnivanju Euronews Srbija
Delbo-Korfild se takođe dotakla pitanja pokretanja TV kanala Euronews Srbija koji, prema njenim rečima, ilustruje iste autokratske tendencije u Srbiji. Rekla je da planira da o tome postavi pitanje Komisiji.
Euractiv podseća da se Euronews 2019. udružio sa medijskom grupom HD-VIN, u vlasništvu državnog Telekoma Srbija, kako bi pokrenuo kanal na srpskom jeziku, koji je počeo sa emitovanjem. Stručnjaci tvrde da se time krši zakon koji zabranjuje državnim preduzećima da osnivaju ili poseduju medijske kuće i zabrinuti su da će ga država koristiti za stvaranje iluzije o slobodi medija.
Delbo-Korfild je takođe rekla, da prema internim propisima Euronewsa, ovaj medij ne može da se udruži sa državnim entitetima.
Rođen kao projekat koji je trebalo da postane evropski odgovor na CNN, Euronews je sada „problematičan poslovni poduhvat sa egipatskim biznismenom kao najvećim akcionarom, a EU razmatra povlačenje svoje finansijske podrške“, piše portal Euractiv.