Skip to main content

Portal Nezavisnost: Primena socijalnih karata najavljena pre pet godina, spremna samo baza podataka

Info 29. jun 2022.
5 min čitanja

Pet godina nakon najavljenog početka primene danskog modela identifikovanja najsiromašnijih u Srbiji stiglo se tek do baze podataka kojom se prebrojavaju “krvna zrnca” i korisnicima i srodnicima onih koji zatraže socijalnu pomoć, preneo je portal Nezavisnost.org.

Povodom strahovanja da će rat u Ukrajini izazvati nezapamćenu globalnu krizu, kako je to pre nekoliko dana izjavio i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, portal navodi da na domaćem terenu nema mnogo bojazni od nestašica hlebnog žita koje Srbija tradicionalno izvozi, ali da to ne umanjuje silinu krize u koju država ulazi ili već jeste ušla ako se ima u vidu još od lani nezaustavljiv rast cena i inflacije.

Do kraja godine očekuju nas, izvesno, nova poskupljenja životnih namirnica, a najverovatnije i struje i gasa što bi dodatno poguralo rast cena gotovo svih roba i usluga.

Šta će država učiniti da zaštiti najugroženije i zašto se danas ni slovom ne pominje pomoć za one koji najviše novca troše na hranu i plaćanje računa dok je u protekle dve godine država neštedimice pomagala i one kojima 100 evra nija značilo baš ništa?

Ispostaviće se, nažalost, da sistemske pomoći za najugroženije nema niti će je biti, a da su, navodni mehanizmi pravične raspodele pomoći u Srbiji dovedeni do apsurda.

Reč je o socijalnim kartama koje su decenijama najavljivane kao Justicija za siromašne – vaga kojom će boginja pravde oličena u državi, pošteno meriti potrebe ugroženih, prepoznajući njihovu bedu, a onda mačem solidarnosti i socijalne pravde odsecati komade pomoći za sve one kojima je takva podrška neophodna.

Ispostavilo se da je sistem pravične raspodele državne pomoći praktično sveden na puku bazu podataka koja će, rečnikom 21. veka, biti redovno apdejtovana smanjujući svakoga dana broj onih koji primaju državnu pomoć. Primena sistema socijalnih karata je zvanično počela 29. marta ove godine, kada je nadležno ministarstvo donelo”odluku o uvođenju registra socijalnih karata u operativnu upotrebu”.

Međutim, ne samo da će za pomoć morati da se aplicira kao i ranije, već će i postojeći korisnici zahvaljujućim socijalnim kartama sve teže dolaziti do državne podrške. Već je podneta inicijativa o oceni zakonitosti samog Zakona o socijalnim kartama zbog obrade čak 135 ličnih podataka o građanima koji su korisnici prava iz sistema socijalne zaštite ili onim građanima koji žele da ostvare ta prava.

Podsetimo, da se u socijalnoj karti prikupljaju podaci o primanjima korisnika novčane socijalne pomoći (koje centri za socijalni rad već poseduju), evidentiraju se i matični broj, informacije o invaliditetu, mestu i vremenu zaključenja braka, imovinskom stanju, ali i podaci o bivšim vanbračnim partnerima, korisnicima sistema socijalne zaštite i o njihovim prihodima, podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini.

“Ta obrada podataka gotovo ni na koji način neće unaprediti sistem socijalne zaštite, sem što će ubrzati proces oduzimanja prava korisnicima. Naime, čim neko ostvari prihod veći od 80 evra, što će Centri za socijalni rad detektovati u sekundi, gubi pravo na podršku države. Socijalne karte će tako postati sistem kontrole najugroženijih koja će se vršiti kroz masovnu obradu podataka o ličnosti”, ocenio je Danilo Ćurčić iz inicijative A11 koja je i podnela predlog za ocennjivanje ustavnosti samog zakona.

Dodao je da “ma šta ministri i drugi nadležni govorili, sistem socijalnih karata ni na koji način ne povećava obuhvat onih kojima je potrebna ova vrsta pomoći, već ga smanjuje”.

Ne može se prevideti činjenica da su podaci koji se prikupljaju o pokretnoj imovini korisnika socijalne zaštite detaljniji od podataka o pokretnoj imovini koju Agencija za sprečavanje korupcije traži od javnih funkcionera.

U analizi pod nazivom “Socijalna karta – bezizilaz iz siromaštva”, Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju krajnje duhovito uviđa da “do do predloga ovog zakona nismo znali da siromašni raspolažu arsenalom oružja, pa ih treba obezoružati (lišiti socijalne zaštite) tako što će se iz baze podataka MUP-a preuzeti podaci o oružju”.

Podaci preuzeti iz baze MUP-a o vozilima, verovatno će eliminisati iz baze one koji po socijalnu pomoć dolaze audijima ili džipovima.

Zanimljivo je da je ova borba protiv “probisveta” koji varaju sistem sasvim doslednio sprovedena u zakonu, za razliku od svih silnih obećanja da će socijalnim kartama “jednom za svagda” evidentirati najugroženije građane i pomoći im prilikom plaćanja struje, kupovine ogreva, lekova, obezbeđivanja krova nad glavom.

Profesorka fakulteta političkih nauka Natalija Perišić rekla je da su socijalne karte u javnom diskursu poslednje tri decenije i po pravilu su predstavljale segment populističkih agendi i kretale su od pretpostavke nepoverenja.

“One su predstavljane kao pretnja za ‘lenje’ korisnike socijalne pomoći, koji zloupotrebljavaju sistem i ugrožavaju javne finansije. A činjenice su drugačije, sredstva koja se izdvajaju za socijalnu pomoć izuzetno su niska, kao i iznosi naknada”, rekla je Perišić.

Dodala je da je porazna činjenica da je socijalnom pomoći u Srbiji obuhvaćeno tek četiri odsto stanovništva, dok stopa rizika od siromaštva iznosi 21,7 odsto, pa to navodi na zaključak da je broj onih koji, navodno varaju sistem vrlo mali s obzirom na to da su sredstva vrlo oskudna.

Podsetimo i da Srbija godinama smanjuje izdavajanja za socijalnu zaštitu najugroženijih, kao i broj ljudi koje potpomaže.

Bradaš je podsetila da je više od dva miliona ljudi u Srbiji u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti, da 1,6 miliona živi ispod praga rizika od siromaštva, a da je oko pola miliona u apsolutnom siromaštvu. Deca su, kako je istakla najugroženija, a broj onih koji su u sistemu socijalne zaštite smanjuje se iz godine u godinu.

Prema podacima iz 2020. godine, broj korisnika novčane socijalne pomoći bio je 218.000 ljudi, što je za 8.897 manje nego godinu dana ranije i čak 60.000 manje u odnosu na 2013. Broj korisnika dečijeg dodatka je s početka decenije do danas takođe smanjen za trećinu.

“Zato je u Srbiji najveći izazov ponuditi pomoć svima onima kojima je zaista potrebna, ako je intencija društva da bude država socijalne pravde, kako je to navedeno u Ustavu”, rekla je Perišić.

Ćurčić je istakao da Srbija danas nema ni strategiju socijalne zaštite, ni strategiju za smanjenje siromaštva, a u januar ove godine je ušla bez Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

“Umesto ozbiljne reforme tog sistema, koja će biti takva da u centar svih intervencija u sistemu socijalne zaštite stavi korisnika, država se konstantno bavi time kako i zašto neko prima socijalnu pomoć i kako da ga onemogući u tome, da smanji izdvajanja za socijalnu pomoć na opštem planu, što se konstantno i radi”, rekao je Ćurčić.

Pitanje je jesu li socijalne karte rešenje i šta je sprečavalo državu da u dve godine pandemije samo prati šta rade ostale evropske zemlje koje su mahom pomagale ugrožene penzionere, samohrane roditelje, ljude koji su na evidenciji Centara za socijalni rad, starije koji su bez posla… Srbija je, podsetimo, čak 90 odsto pomoći stanovništvu podelila neselektivno.

“Osnovni izazov za socijalne karte u Srbiji je taj što se one predstavljaju kao rešenje problema, a one to zapravo nisu. Odnosno, potrebno je rešiti niz problema koji su vrlo dugotrajni i kompleksni u sistemu socijalne zaštite, ali i u širem društvu, da bi socijalne karte imale pozitivne efekte. Ovi širi kontekstualni problemi tiču se raširenog siromaštva, komparativno izuzetno visokog rizika siromaštva ili socijalnog isključivanja, sa jedne strane, i izuzetno niskih rashoda za materijalne naknade za siromašne, sa druge strane”, rekla je Perišić.

Dramatična je istina da porodica od šest članova danas u Srbiji prima socijalnu pomoć u iznosu minimalne plate.

Primeri Crne Gore i Severne Makedonije svedoče da se od primene IT sistema “Socijalni karton” u Crnoj Gori, broj korisnika socijalne pomoći smanjio za čak 34,2 odsto.

“Ljudi u Crnoj Gori su gubili pravo na pomoć jer na svom imenu imaju neku zemlju, ali u nekom kršu koji se ne koristi i od koje oni nemaju nikakav dohodak ili bilo kakvu korist. Međutim, zbog toga što je to pronađeno u nekim dokumentima i postavljeno u elektronsku bazu, oni su gubili pravo na pomoć. Dobar deo korisnika koji su izgubili pravo na pomoć su tužili državu i mnoge od sporova su i dobili”, rekla je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković.

Prema njenim rečima, u problem tada mogu ući korisnici socijalne pomoć, ali i država kada protiv nje krenu tužbe socijalno ugroženih građana.

(Beta)