Uprkos „uspešnom“ fotografisanju trojice lidera zemlja Otvorenog Balkana pored potpisanih sporazuma – predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijera Albanije Edija Rame i premijera Severne Makedonije Zorana Zaeva, i njihovih poziva da im se i druge zemlje regiona priključe, tako nešto nije izgledno u skorijem periodu i pored sve jačih pritisaka iz SAD i EU, jer ni ova trojka nije uspela da na terenu primeni sve dogovoreno u okviru incijative.

Ovako Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, za Danas ocenjuje dvodnevni sastanak lidera incijative „Otvoreni Balkan“ i poruke koje su poslate tim povodom.

Lideri Srbije, Albanije i Severne Makedonije sastali su se u Tirani na dvodnevnom samitu inicijative Otvoreni Balkan koji je počeo juče neformalnom večerom u Elbasanu, a danas se očekuje potpisivanje više sporazuma o regionalnoj saradnji čiji bi rezultat trebalo da bude zajedničko tržište rada.

U zvaničnom delu skupa učestvovaće i evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji, a ideja Otvorenog Balkana u više navrata dobila je snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država.

I pored poziva koji su trojica lidera pred početak samita uputila – da se i Crna Gora i Bosna i Hercegovina pridruže inicijativi, kao i pritiska iz SAD i EU da se nastavi sa priključenjem ovih zemalja, tako nešto, po oceni Popova, nije izgledno u skorijem periodu.

Uz to, Popov posebno naglašava da „Otvoreni Balkan i Srpski svet ne idu zajedno“ ističući kao jednu od glavnih prepreka daljoj integraciji tri države to što Srbija kao nosilac ove incijative, pored toga i dalje pokazuje „velikosrpske“ pretenzije kroz projekat „Srpskog sveta“, a sa Albanijom ima nerešeni sukob oko Kosova.

– Najveći problem ove incijative je u tome što između Srbije i Albanije imamo „kostur u ormanu“ a to je Kosovo, koje malo-malo pa se pomene u kontekstu stvaranja zajedničke države između Albanije i Kosova i onda dođe do razmene nota između Beograda i Tirane. Kod partnera koji žele saradnju kakva je potrebna za Otvoreni Balkan to nikako nije uobičajena i poželjna stvar. Sa druge strane imamo jednu nestabilnu Severnu Makedoniju čiji je predsednik izrazio rezerve prema Otvorenom Balkanu – navodi Popov.

Pritisak međunarodne zajednice za nastavak integracije zemalja kroz Otvoreni Balkan „postoji i jača“, kako primećuje Popov jer se smatra da bi to moglo da „amortizuje neke protivrečnosti regiona“.

– Vidimo da Evropa i Amerika vrše pritisak na zvaničnike u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U Vašingtonu je pokušano da se u to ugura i Kosovo ali ono naravno na to ne pristaje – smatra on.

Ipak, i pored toga, države regiona ne pokazuju nameru i ozbiljiniju spremnost da se u skorije vreme priključe ovoj incijativi. Popov je podsetio da je premijer Crne Gore, prilikom posete Srbiji kada je i prisustvovao jednom od samita Otvorenog Balkana, rekao da Crna Gora ne razmatra integraciju, dok Bosna i Hercegovina ima mnogo ozbiljnije probleme.

– Potpuna je kontradikcija da se vrši pritisak na BiH da uđe u otvoreni Balkan kako bi se ona stabilizovala jer takva nesređena BiH ne može da se dogovori oko untrašnjih stvari a kamoli da uđe u Otvoreni Balkan. Ona bi se morala prvo konsolidovati unutar sebe – naglašava on.

Popov je podsetio da je Igmanska inicijativa još 2002. godine imala sličnu ideju za približavanje zemalja Zapadnog Balkana ali sa drugačijim načinom realizacije – kao zona slobodne trgovine i mini Šengen u „dejtonskom trouglu“, odnosno između tadašnje tri države koje čine srce regiona – SR Jugoslavija (kasnije Srbija i Crna Gora, prim. aut.) Bosna i Hercegovina i Hrvatska, po ugledu na nordijski model.

– Mnogo je logičnije bilo da se krene od tih zemalja, među kojima nema jezičke barijere, koje imaju zajedničke interese, pa i zajedničke probleme koji su ovim putem mogli da se reše, a da im se kasnije pridruže Albanija i Severna Makedonija. Tada ta ideja nije dobila podršku jer su se sve zemlje takmičile za ulazak u EU, sa obećanjem o brzom pristupu koje nije ispunjeno – podsetio je Popov, dodajući da je bilo mnogo realnije da se napravi ovakav model saveza, umesto da se, kao sada, „kreće sa periferije“ odnosno od povezivanja Srbije sa Albanijom i Severnom Makedonijom.

(Danas, foto: NDNV)