Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov upozorio je na to da bi sve učestalije incijative za ukidanje vojvođanske autonomije mogle izazvati jačanje autonomaškog fronta u Vojvodini i opasne političke posledice ukoliko državni organi nastave da ignorišu probleme u funkcionisanju pokrajinske autonomije.
Popov je za „Dnevnik” istakao i da je postojeći Ustav Srbije osnov aktuelnih političkih previranja, koja bi mogla prerasti i u još jedno „političko žarište”.
– Status Vojvodine i njene nadležnosti moraju biti precizno definisani ustavom, a ne da zavise od toga ko će činiti vladajuću većinu u republičkom parlamentu. A tendencije koje danas imamo više nego očigledno ukazuju na to da vojvođansko pitanje mora početi da se rešava, i to kroz institucije i razgovore između dva nivoa vlasti i kroz demokratske procedure. U protivnom, ako centralna vlast nastavi da ignoriše te probleme, a pokrajinska ostane u defanzivnom položaju, samo će jačati zahtevi za ukidanje autonomije, s jedne strane, ali i nezadovoljstvo građana Vojvodine i jačanje autonomaškog fronta, s druge. A to bi moglo imati veoma ozbiljne političke posledice – upozorio je Popov.
On je ocenio da su sve učestalije inicijative za ukidanje autonomije posledica opšte atmosfere „koja je tinjala do dolaska nove vladajuće većine u Republici”. Ali, podsetio je i na to da je i u prethodnom mandatu, kada je okosnicu republičke vlasti činila Demokratska stranka, pravljena fama od ingerencije APV, što je posebno bilo izraženo prilikom rasprave o vojvođanskom statutu.
– Tada nije bilo inicijativa za ukidanje autonomije, ali je bilo dosta sporenja oko nadležnosti APV, pa i upozorenja o navodnom separatizmu u Vojvodini, a posebno kad je bilo reči o nekim simboličnim pitanjima kao što je bilo pitanje VANU, glavnog grada Pokrajine, kancelarije u Briselu… To su bile apsurdne kritike, s obzirom na to da bi ključno pitanje autonomije zapravo trebalo da bude pitanje donošenja zakona i drugih ozbiljnijih ingerencija kakve postoje u evropskoj praksi. Međutim, ništa od toga se nije desilo i Vojvodina je zapravo dobila fasadnu autnomiju – ukazuje Popov.
Ta matrica nepoverenja prema Vojvodini, po njegovim rečima, danas je još izraženija, s obzirom na to da su u međuvremenu donete i odluke Ustavnog suda o sužavanju „ionako uskih ingerencija Pokrajine” da je došlo do promene vlasti na republičkom nivou koju sad čine stranke koje nikad nisu bile naklonjene vojvođanskoj autonomiji.
– Imamo ustavnopravni vakuum, ali i evidentan izostanak dijaloga između dva nivoa vlasti. A može se očekivati da će pred Ustavnim sudom biti osporen i Statut APV, tako da će se to pitanje, nažalost, samo još više komplikovati – smatra naš sagovornik.
On kaže da nezainteresovanost centralne vlasti za rešavanje tih problema zapravo daje zamah inicijativama za ukidanje vojvođanske autonomije, koje, pak, izazivaju kontraakciju pa su se tako pre nekoliko dana u Novom Sadu mogli videti i plakati s porukom „Vojvodina Republika”, koje je istakla Vojvođanska partija.
– Ti plakati ukazuju i na jačanje autonomaškog faktora u Vojvodini, gde se deo građana oseća poniženim zbog stalnih optužbi za separtizam i povlašćeni položaj, dok je realnost da je Vojvodina danas dospela na nivo nerazvijenog regiona i šampiona po nezaposlenosti. Ta situacija nikako nije dobra i ne znam kome može koristiti da se otvara još jedno političko žarište u trenutku kad imamo krizu i u Sandžaku i na jugu Srbije – istakao je Popov.
On je kazao da se u Srbiji od 2000. godine govori o decentralizaciji, bez stvarne političke volje da se u taj proces uđe, već se, naprotiv, „ide unazad i dovodi se u pitanje i dostignuti nivo autonomije Vojvodine, bez relevantne reakcije vlasti”. Napominje da i u Briselu postoji zalaganje za rešavanje problema u funckionisanju pokrajinske autonomije, ali da centralna vlast u Srbiji ipak ne pokazuje da to ozbiljno shvata, niti deluje u tom pravcu.
– U poslednjoj deceniji odnos prema Vojvodini svodi se na stalna natezanja između pokrajinske i republičke administracije i na stalno sužavanje nadležnosti Pokrajine, a naročito od donošenja Ustava 2006. godine – naveo je Popov.
On je ocenio da se ni Pokrajinska vlada ne snalazi u aktuelnoj sitauciji, koju, kako je ocenio, obeležava „oštra ofanziva protivnika autonomije”.
– Imam utisak da je pokrajinska vlast u defanzivi te da čak ne postoji ni jasna saglasnost između samih aktera vlasti u Vojvodini o tim ključnim pitanjima vezanim za status Pokrajine. Demokratska stranka, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Savez vojvođanskih Mađara, koji čine vladajuću koaliciju, morali bi da imaju mnogo aktivniji stav i jedinstvenu političku strategiju za razgovore s Beogradom o rešavanju problema u funkcionisanju autonomije. Mora da postoji jedinstven nastup onih koji imaju legitimitet da brane interese građana Vojvodine – ukazao Popov, dodavši da je u tom pogledu veoma korisna inicijativa predsednika pokrajinskog parlamenta Ištvana Pastora, koji se založio upravo za definisanje vojvođanske političke platforme.
Dodao je, međutim da u ovom trenutku ne vidi da postoji spremnost u vojvođanskoj koaliciji da se takav dogovor postigne, a s obzirom na, kako je rekao, dosadašnje „mlake reakcije administracije u Pokrajini na poteze i politiku koja direktno šteti interesima Vojvodine”.
(Dnevnik)