Skip to main content

Popov: Odnosi u regionu najgori od 2000.

Jugoslavija 27. dec 2020.
3 min čitanja

Odjeci nedavne konferencije „Dejton dok je sveta i veka“ u organizaciji Igmanske inicijative su uglavnom bili pozitivni, jer svako ko imalo poznaje situaciju u Bosni i Hercegovini ne može, a da na prihvati stav iz Izjave koju su usvojili učesnici – da su neophodne ustavne promene kako bi BiH postala funkcionalna država i uzoran „građanski servis“ svih ljudi koji u njoj žive, kaže u razgovoru za Danas Aleksandar Popov, predsednik Saveta Igmanske inicijative za Srbiju.

Stav učesnika je, navodi, i da ustavni okvir države treba da bude usklađen ne samo sa zahtevima potrebnim za održanje trajnog mira, nego i evropskim standardima i vrednostima, a najviše, kaže, sa životnim potrebama građana BiH, bez obzira na njihove nacionalne, verske i sve druge razlike, a u skladu sa osnovnim principima vladavine prava i demokratskog uređenja društva.

„Međutim, neki su u njoj videli ono što su želeli da vide, pa čak i ono čega nema. Oni su optuživali Igmansku inicijativu da je pozivom za promenu Dejtonskog Ustava ove zemlje išla zapravo na rušenje i ukidanje Republike Srpske, čega u ovom dokumentu nema ni u jednom stavu“, navodi Popov.

*Ovo je jubilarna godina za Igmansku inicijativu – dve decenije od osnivanja. Da li ste zadovoljni postignutim i koji su vaši budući ciljevi?

–Osnovna misija Igmanske inicijative je da doprinese bržoj normalizaciji odnosa i obnovi razumevanja i poverenja između zemalja dejtonskog četvorougla. Kao najstarija regionalna mreža mislim da smo sve vreme svog postojanja doprinosili ostvarivanju ove misije. Na samom početku svog delovanja doprineli smo ukidanju viza između tadašnje SR Jugoslavije i Hrvatske, na ekspertskoj osnovi smo ponudili set bilateralnih sporazuma vladama četiri zemlje koji su kasnije zaključeni i ratifikovani, šest puta na svojim sesijama smo ugostili šefove četiri države koji su pritom četiri puta potpisali zajedničke izjave koje su pripremili eksperti Igmanske inicijative, obnovili smo saradnju mnogih gradova iz novonastalih država koja je prekinuta ratovima iz devedesetih… Obeležavajući jubilej Igmanske inicijative mi smo u Podgorici usvojili i Podgoričku deklaraciju u kojoj je konstatovano da smo napravili pun krug, od regresije tokom devedesetih godina 20. veka, do relaksacije odnosa tokom prošle decenije, da bismo se vratili ponovo u regresiju i da je potreba za postojanjem i delovanjem Igmanske inicijative maltene jednaka kao u vreme kada je nastala. Zbog toga smo ove godine podmladili rukovodstvo Igmanske inicijative, kao bi ona sa novom snagom, idejama i energijom nastavila svoju misiju. I dalje ćemo se suprotstavljati tendencijama daljeg narušavanja odnosa između zemalja regiona, istovremeno nudeći rešenja za neka od gorućih pitanja i biti stalni kamen u cipeli koji će žuljati i nervirati one na vlasti koji rade suprotno interesima ljudi koji žive na ovim prostorima.

*Šta očekujete od nove vlade u Podgorici, kada je reč o unapređenju odnosa između Srbije i Crne Gore? I, generalno, kako vidite aktuelne odnose u regionu?

–Prema prvim potezima nove Vlade Crne Gore, ali i izjavama premijera i njegovog zamenika može se zaključiti da će ona uz konsolidaciju unutrašnje situacije u ovoj zemlji i prevazilaženje postojećih dubokih podela unutar društva, kao jedan od prioriteta imati i unapređenje odnosa sa susedima, pre svega sa Srbijom. Ali to, naravno, ne zavisi samo od jedne strane. Što se tiče odnosa u regionu ostaje ocena da su oni trenutno najgori od početka normalizacije odnosa početkom prošle decenije.

*Nedavni izbori u BiH su, prema nekim ocenama, doneli izvesne pozitivne momente. Da li je to nagoveštaj značajnijih političkih promena?

–Za sada je to samo „incident“. U Sarajevu je došlo do buđenja građanske svesti, što pokazuje i pobeda građanske koalicije na izborima, ali to još ne uliva optimizam kad je reč o BiH kao celini, o čemu svedoče i prošlonedeljni izbori u Mostaru, kao i izbor mladog Draška Stanivukovića za gradonačelnika Banjaluke, čije izjave su daleko od onih kakve bi se mogle očekivati od političara iz građanske opcije.

(Ivana Šundić Mihovilović, Danas)