Prošlost se ne sme zanemariti, ali se zbog nje, posebno mladima, ne smeju zatvoriti svi putevi budućnosti, izjavio je za novi broj nedeljnika „Hrvatska riječ“ predsednik Centra za regionalizam i kopredsednik Igmanske inicijative Alaksandar Popov.

U intervjuu za „Hrvatsku riječ“ Popov je kazao da nije normalno da skoro tri decenije od završetka ratnih sukoba i dalje između dve države, i uopšte u regionu, postoji atmosfera kao početkom devedesetih.

„To ne sme biti razlog da ne rešavamo otvorena pitanja koja su važna za obe zemlje, ali pre svega za njihove građane. Ne možemo zauvek ostati zarobljeni u prošlosti i nove generacije zadojiti istom mržnjom i tako posijati novo sjeme za neke buduće sukobe“, kaže Popov.

Na pitanje zašto se u Srbiji ne mogu podići spomen obeležja u logorima gde su ljudi stradali niti spomen obeležje stradalim Hrvatima u Vojvodini Popov odgovara da se to i on sam pita.

„I vlast koju je predvodila Demokratska stranka je zazirala od toga da se zameri tada jakom nacionalističkom delu društva i na taj način izgubi uporište u svom biračkom telu, koje su uz građane koji su oduvek bili protiv rata i nacionalizma činili i umereni nacionalisti. Doduše, mislim da je nedostajalo i lične hrabrosti tadašnjih lidera da ne podležu takvim uticajima i da sami progovore o toj sramnoj mrlji kao što su bili logori za Hrvate i da postave obiležja tamo gde su se oni nalazili. Od ove vlasti se tek ne može očekivati da će uraditi tako nešto“, smatra Popov.

On je ocenio da je ulazak političkog lidera Hrvata u Srbiji Tomislava Žigmanova, koji je u Vladi Srbije ministar za ljudska i manjinska prava, pridoneo je da se menja ne samo percepcija Hrvata u Srbiji nego da se ojača uticaj hrvatske zajednice na vođenje manjinskih politika u Srbiji.

On je podsetio i da je bilateralnim sporazumom o zaštiti prava nacionalnih manjina, koji su 2004. godine potpisale tadašnja SR Jugoslavija i Hrvatska, koji je preuzela Srbija kao svoje pravno nasleđe, predviđeno da srpska manjina u Hrvatskoj i hrvatska u Srbiji budu politički zastupljeni na svim nivoima vlasti.

„Hrvatska je tu obavezu ispunila tako što je Ustavnim zakonom predvidela tri garantovana mesta u Saboru za pripadnike srpske manjine, dok u Srbiji postoji prirodni prag, tako da hrvatska zajednica u Srbiji može imati svoje poslanike samo preko koalicionih lista. Ulaskom Žigmanova u Vladu omogućeno je učestvovanje hrvatske zajednice u izvršnoj vlasti i to preko, za njih, važnog resora ljudskih i manjinskih prava i društvenog dijaloga“, rekao je Popov.

(Autonomija/Hrvatska riječ)