Skip to main content

Poljska traži partnere na severu Evrope, želi da pomogne Ukrajini i suprotstavi se Rusiji

Planeta 30. нов 2024.
3 min čitanja

"Savez sa severnoevropskim i baltičkim državama, delovaćemo kao pesnica"

Razočarana Nemačkom i uznemirena razvojem događaja u SAD, Poljska se sve više okreće severnoj Evropi. U saradnji sa skandinavsko-baltičkim blokom zemalja, Varšava želi da pomogne Ukrajini i suprotstavi se Rusiji.

Poljski premijer Donald Tusk ove sedmice je u Švedskoj slavljen kao simbol nade. „Poljska je zvezda“ – pohvalio je švedski premijer Ulf Kristerson visoke izdatke Varšave za odbranu. Kako je Tusk potvrdio, Poljska će ove godine izdvojiti 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) za vojsku, a naredne 2025. čak 4,7 odsto.

„Poljska postaje važan akter u bezbednosnoj politici“, izvestila je švedska novinska agencija TT. Fotografija na platformi X prikazuje Tuska i Kristersona u razgovoru dok sede u čamcu sa veslima.

Tusk je, naime, prvi put učestvovao na sastanku grupe NB8 (Nordic-Baltic 8), koji je završen u četvrtak (28. novembra 2024) u Harpsundu, rezidenciji švedskog premijera.

Neformalna grupa NB8, koja postoji od 1990-ih, obuhvata skandinavske države Dansku, Finsku, Island, Norvešku i Švedsku, kao i Baltičke zemlje Estoniju, Letoniju i Litvaniju.

Tusk: Delovaćemo „kao pesnica“

Još pre polaska iz Varšave, Tusk je apelovao na druge države da ne popuste pred Putinovim pretnjama:

„U poređenju sa ujedinjenom Evropom, Rusija je tehnološki, finansijski i ekonomski patuljak. Ali, kada je Evropa podeljena, Rusija predstavlja pretnju za svaku evropsku državu pojedinačno.“

Učesnici sastanka najavili su podršku povećanju proizvodnje oružja u Ukrajini, intenziviranje isporuka municije i jačanje energetske infrastrukture u napadnutoj zemlji, „kako bi Ukrajinci preživeli zimu“. Takođe su izrazili spremnost da podrže Ukrajinu na njenom putu ka NATO i EU.

Tusk je istakao da je savez sa severnoevropskim i baltičkim državama „važan signal za Evropu“ i dodao: „Po ovom pitanju delovaćemo kao pesnica.“

„Rusija ne želi mir. Ako želimo slobodnu Evropu, moramo Ukrajini dati sve što joj je potrebno. Ne sme biti crvenih linija“, izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen.

Nadzor Baltičkog mora

Tusk je predložio zajedničko nadgledanje Baltičkog mora od strane mornarica zapadnih zemalja koje izlaze na to more, po uzoru na NATO nadzor vazdušnog prostora iznad Baltika.

„Veoma sam zadovoljan što je ova ideja interesantna mojim kolegama. Nastavićemo diskusije o detaljima“, rekao je poljski premijer.

Pre nešto manje od dve nedelje oštećena su dva komunikaciona kabla u Baltičkom moru: između finskog Helsinkija i nemačkog Rostoka, kao i između Švedske i Litvanije. Policija ne isključuje sabotažu. Istražitelji sumnjaju na kineski teretni brod „Yi Peng 3″, koji je u trenutku oštećenja prolazio kroz područja gde su kablovi prekinuti.

Podignut nivo saradnje Poljske i Švedske

Tusk i Kristerson potpisali su sporazum kojim se strateško partnerstvo Poljske i Švedske podiže sa nivoa ministara spoljnih poslova na nivo šefova vlada.

„Bezbednost Poljske je bezbednost Švedske“, izjavio je Kristerson nakon potpisivanja sporazuma. On je ocenio da je nastao „stabilan i solidaran savez država“ koji „govori i razmišlja isto, čak i o najtežim pitanjima, među kojima je nesumnjivo ruski napad na Ukrajinu“.

Saradnja Poljske sa Švedskom postoji od ranije, ali je do sada bila u senci partnerstva sa Nemačkom i Francuskom.

Ministri spoljnih poslova dve zemlje – Radoslav Sikorski i Karl Bilt, 2008. su inicirali Istočno partnerstvo, političku i ekonomsku saradnju EU sa šest zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza. Cilj je bio podržati reforme u istočnim susedima EU.

Poljska razočarana Nemačkom

„Prilagodili smo se novoj geopolitičkoj situaciji“, izjavio je podsekretar u poljskom Ministarstvu spoljnih poslova Marek Pravda agenciji PAP. Poljska se vraća „ideji severne politike“, dodao je taj bivši ambasador u Berlinu i Stokholmu.

Nove opcije treba da pokažu da poljska vlada ima manevarski prostor i opcije, te da nije zavisna od Nemačke.

Jer, uprkos promeni vlasti u Varšavi pre godinu dana, nemačko-poljski odnosi nisu dostigli raniji nivo kvaliteta. Premijer Tusk nije nijednom pomenuo Nemačku u svom prvom izveštaju o vladi (12. 12. 2023.) dok je najavio bližu saradnju sa baltičkim državama, kao i sa Finskom, Švedskom i Norveškom.

To što je nemački kancelar Olaf Šolcna sastanak sa Džozefom Bajdenom o situaciji u Ukrajini, pozvao premijere Francuske i Velike Britanije ali nijednog predstavnika Poljske, duboko je povredilo političku elitu u Varšavi.

A Šolcov telefonski razgovor sa Putinom pokrenuo je nova pitanja o kredibilitetu Nemaca. „Niko ga (Putina) ne može zaustaviti telefonskim pozivima“, napisao je Tusk na platformi X, kritikujući nemačku „telefonsku diplomatiju“.

Ipak, jače angažovanje u severnoj Evropi, nikako ne znači okretanje leđa Nemačkoj. U Varšavi je prošle sedmice održan sastanak ministara spoljnih poslova Vajmarskog trougla, proširen na šefove diplomatija Italije i Velike Britanije.

A ove sedmice je poljski ministar odbrane posetio Berlin. Baš u četvrtak saopšteno je da Nemačka ponovo planira da u jugoistočnu Poljsku premesti sistem protivvazdušne odbrane Patriot. Da li je ovo slučajnost ili posledica poljskog zbližavanja sa severnom Evropom?

Predsedavanje EU 2025 – Poljska pa Danska

Tuskova diplomatska ofanziva bi trebalo da pripremi Evropu za Donalda Trampa. Poljski premijer je i u Švedskoj naglasio da EU mora više da učini za svoju odbranu.

Poljska će 1. januara preuzeti predsedavanje EU, a potom će na red doći Danska. Prema Tusku, obe zemlje treba da doprinesu tome da se „Evropa probudi“.

(Deutsche Welle/foto: Beta/AP)