Izjave predsednika o studentima i protestima predstavljaju dizanje tenzija u društvu, ocenjuje politikolog Boris Varga. On kaže i da je pominjanje nasilja opasno i da može da ima razne posledice.

Varga za N1 kaže da su potezi studenata ispred Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Vojvodine iskorak.

„Možda jeste floskula, ali javni servisi su ti bastioni režima. Svakako, oni (studenti) su sve vreme upozoravali i pozivali javne servise da rade svoj posao, da izveštavaju objektivno. Ovo što govori predsednik jeste dizanje tenzije u društvu i svakako opasno pominjanje nasilja koje sada pred 15. mart može da ima razne posledice“, navodi on.

Komentarišući to što predsednik Srbije ponavlja priču da su studenti povredili žandarma ispred RTS-a, uprkos tome što snimak pokazuje da su ga povredile njegove kolege, Varga ističe da to pokazuje da mu se ne može verovati.

„Posebno u poslednje vreme izjave su pune spinova, dosta toga upućuje na nasilje i to je veoma rizično. To je pravljenje podela unutar Srbije i srpskog društva umesto da od predsednika, do svih grana vlasti, država preuzme odgovornost smirivanja tenzija, napetosti u društvu. Od sudova, preko vlade, do parlamenta i do samog predsednika“, kaže sagovornik N1.

Kao jedan od većih uspeha studenata dok su pešačili kroz sela širom Srbije je, prema njegovoj oceni, buđenje lokalnih zajednica. Podseća i da su studenti pokrenuli temu direktne demokratije, prvo kroz svoje plenume, a potom i pozivom građanima da se organizuju u zborove.

„Studenti traže odgovornost cele zajednice i oni su tu ozbiljni jer iz nade i suza radosnica treba preći na nivo preuzimanja odgovornosti u svoje ruke u svim sredinama i po celoj Srbiji, jer jedan od većih uspeha studenata dok su pešačili kroz sva ta sela širom Srbije je upravo buđenje tih lokalnih zajednica koje su bile politički lobotomizovane u najmanju ruku ili pod užasnim pritiskom lokalnih moćnika“, navodi Varga.

Međutim, upozorava da uz prednosti koje može imati direktna demokratija, može doći i do toga da završi kao utopija.

„To je s jedne strane izazov koji građani u lokalnim zajednicama treba da prihvate od studenata, pokazalo se da ti studenski plenumi daju rezultate, barem prema tim oskudnim informacijama koje sa tih plenuma možemo da čujemo. I da navodno studenti i dalje planiraju taj plenumski ustroj da primene i na sve svoje organizacije i studensku samoupravu. Zborovi građana su za opštine imali veću ulogu da se prisetimo kada je u starom još zakonu o lokalnoj samoupravi bio efiktivniji institut samodoprinosa za koji su građani izdvajali svoj novac i na zborovima direktno u mesnim zajednicama mogli iznositi potrebe svojih lokalnih zajednica. Zborovi građana nisu često primenjivani, institut direktne demokratije i danas u Srbiji možda se neće odlučivati o ključnim pitanjima i donositi neke ključne odluke na tim zborovima, pa čak i prosleđene prihvaćene odluke putem direktne demokratije u lokalne skupštine, ali svakako je to dobra škola demokratije i vraćanje poverenja u društvo i u zajednicu na čemu studenti sve vreme insistiraju. Druga strana medalje je opasnost da te sve plemenite i altruističke ideje često mogu da završe kao utopije. Uostalom, to je bio problem i sa socijalizmom. Direktna demokratija na nekim zborovima građana, ako se bude primenjivala, lako može da postane manipulativna i da preraste u malu tiraniju većine impulsivnih, jer mehanizam direktne demokratije veoma uspešno mobilizuje glasače da ograniče prava pojedincima i manjinama“, objašnjava politikolog.

Stoga, rešenje vidi u kompromisu, odnosno negde između.

„Upravo su studenti ta pomirljiva kompromisna struja koja ide Srbijom, pozitivna. Mislim da je rešenje u kombinaciji predstavničke i te direktne demokratije, a to nije hibrid, dva alternativna suprotstavljena sistema, u smislu da jedan isključuje drugi, već su to dva sistema koja se mogu naizmenično dopunjavati. Čak bih rekao da postoji dobro iskustvo i praksa studenata sa kraja 90-ih i 2000-ih, kada su mladi, setimo se iz Otpora, izvršili pritisak na političke partije i aktere da se saberu, da budu ozbiljniji i odlučniji za delovanje, i to je tako bilo. To bi mogli i studenti sada da učine, jer su još veći autoritet u društvu od Otpora tada, umesto da se, rekao bih, ograđuju od političkih partija. Rekao bih još nešto, gde su velika i nerealna očekivanja, tu onda budu i velika razočaranja. Upravo ako govorimo o tom 5. oktobru. Tako da sve to treba projektovati i sada. Studenti su već sada dosta toga učinili i ne treba očekivati da njihova mlada pleća, kako su i oni rekli, podnose teret, ja bih rekao, čak tri decenije loše tranzicije u Srbiji“, objašnjava Varga.

(N1, foto: Autonomija)