Zbog neadekvatnog upravljanja šumama u Javnom preduzeću Nacionalni park Fruška gora propala je nominacija bukovih šuma za Uneskovu listu svetske prirodne baštine, saopštio je Pokret Odbranimo šume Fruške gore pozivajući se na zvaničnu informaciju, koju je dobio od Republičkog zavoda za zaštitu prirode.

Dušan Beređi iz tog pokreta naveo je u saopštenju za javnost da su u poslednjih godinu dana primetili intenzivne radove seče šuma u blizini lokaliteta Ravne i Papratski do, koji su nominovani za svetsku baštinu.

“Zbog prekomernih seča, Srbija je izgubila istorijsku priliku da naše šume postanu deo Svetske baštine prirode. Potrebno je ukazati da je ovaj obim i vrste seča ‘aminovao’ Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kroz svoje saglasnosti i na Osnove gazdovanja šumama i na sva programska i planska dokumenta Javnog preduzeća Nacionalni park Fruška gora”, naveo je Beređi.

Dodao je da nije problem samo seča, nego se dešavaju i intenizivni građevinski radovi rekonstrukcije vile Ravne.

“Kamioni, mešalice, ograđivanje prostora, prava devastacija tog prostora”, kazao je Beređi.

Pored lokaliteta na Fruškoj gori, iz Srbije su 2020. godine nominovani i lokaliteti u Nacionalnom parku Tara – Zvezda i Klisura Rače, kao i u Nacionalnom parku Kopaonik, lokalitet Kozje stene.

Aktivistkinja pokreta Odbranimo šume Fruške gore Dragana Arsić ocenila je da je ključni problem komercijalno definisana planska seča u Nacionalnom parku sa primarnim ciljem ostvarenja prihoda za samofinansiranja upravljača sa jedne strane, a sa druge strane, čistog prihoda od seče šume koji ostvaruje Srpska pravoslavna crkva kojoj je vraćena skoro četvrtina Nacionalnog parka.

“Upravljanje šumama u zaštićenom području mora biti ekosistemsko, odnosno prioritet mora biti zaštita prirode i biodiverziteta i brojnih drugih funkcija kao što su sociološka, kulturuloška, naučna, rekreativna. Odbijanje nominacije pokazuje koliko smo u pravu“, poručila je Dragana Arsić.

(Autonomija, foto: Goran Vučićević)