Povodom nedavne izjave Pokrajinskog ombudsmana Aniko Muškinje Hajnrih da u Temerinu deca mađarske i srpske nacionalnosti već 15 godina idu u dve potpuno odvojene osnovne škole, Pokret mađarske nade pozvao je otvorenim pismom predsednika Nacionalnog saveta Mađara Tamaša Korheca i predsednika opštine Temerin Andraša Gustonja da spreče „razbijanje“ mađarskog obrazovnog sistema u Temerinu. Ukazujući kako je zaštitnica građana ocenila da je zbog pohađanja odvojenih škola „ponašanje dece netolerantno“, ova stranka je u otvorenom pismu ustvrdila da je „odlučan cilj“ ombudsmana „uklanjanje sadašnje strukture, ukidanje mađarske škole i formiranje škola mešovitog sastava“. – To bi već bilo grubo kršenje dostignutih i izborenih manjinskih prava – naveo je Pokret mađarske nade.
– Osnovna škola „Petar Kočić“ u Temerinu zvanično je dvojezična ustanova – rekla je za „Mađar so“ pokrajinski ombudsman Aniko Muškinja Hajrih, dodavši da u toj školi ima osam mađarskih odeljenja, a da su ostala srpska. – Stvarno stanje, međutim, izgleda drugačije nego na papiru, jer đaci mađarskih odeljenja škole „Petar Kočić“ u stvarnosti idu u osnovnu školu „Imre Kokai“. Kancelarija pokrajinskog ombudsmana će povodom toga dati preporuku, odnosno, tražićemo usklađivanje pravnog statusa i stvarnog stanja – rekla je Aniko Muškinja Hajnrih. Prema njenim rečima, školski inspektor u opštini je potvrdio da je postojeće rešenje za školsku 1994/95 godinu dopisom dozvolio Ministarstvo prosvete, ali da docnije u odnosu na ovo nije bilo nikakve dozvole ili uputstva ministarstva. Dodala je i da u raščišćavanju pravnog statusa škole mogu da biraju između dva rešenja – ili da se mađarska odeljenja vrate u školu „Petar Kočić“, ili će đaci mađarskih odeljenja te škole da se prepišu u školu „Imre Kokai“, s tim što bi u tom slučaju njihovi nastavnici trebalo da zasnuju radni odnos u školi „Imre Kokai“.
O tome da li razdvojenost đaka različite nacionalnosti može biti razlog za aktuelne napetosti u Temerinu, pokrajinski ombudsman kaže da tako nešto ne može da tvrdi, budući da nema takvih konkretnih saznanja. Istovremeno, kako je navela, zamislivo je da bi rešavanju situacije unekoliko pomoglo ukoliko bi se deca mađarske i srpske nacionalnosti međusobno poznavala, odnosno susretala.
– Ni jednog trenutka nisam dovela u pitanje obrazovanje na mađarskom nastavnom jeziku. Ukoliko bi škole bile sa mešovitim nastavnim jezikom, to ne bi značilo smanjivanje broja mađarskih odeljenja, nego da bi đaci odeljenja sa mađarskim i srpskim nastavnim jezikom išli u istu zgradu. Svi bi na isti način nastavili svoje školovanje kao do sada. To je stav pokrajinskog ombudsmana, kojeg su pojedinci zlonamerno protumačili. Jedan od najpozitivnijih učinaka mešovitih škola bi bilo da bi deca vremenom bolje razumela maternji jezik drugih i bilo bi manje problema među njima u komunikaciji – kazala je Aniko Muškinja Hajnrih.
Predsednik Nacionalnog saveta Mađara Tamaš Korhec smatra da stanje međunacionalnih odnosa u jednoj višejezičnoj sredini ne može da se dovede u vezu sa tim da li se obrazovanje na dva jezika izvodi pod jednim krovom, ili u posebnim školama jer, kako je naveo, postoje različiti primeri. On je dodao da bi, nezavisno od toga, zaista trebalo rešiti aktuelnu situaciju sa školama u Temerinu, budući da ovo rešenje da mađarska odeljenja škole „Petar Kočić“ rade u školi „Imre Kokai“ nema nikakvog pravnog uporišta, te da bi stoga valjalo sprovesti predlog pokrajinskog ombusmana. O tome koje od dva rešenja smatra prihvatljivim sa stanovišta đaka mađarske nacionalnosti, Korhec je rekao da „ne bi hteo da mudruje“. – Treba pitati roditelje koje je rešenje za njih prihvatljivije i temu treba raspraviti u okviru nastavničkog veća. Na kraju treba prihvatiti i sprovesti rešenje koje podržava većina. To, naravno, ne bi želeli da od škole „Imre Kokai“ bilo ko napravi mešovitu školu, jer za to već zapravo nema razloga – kazao je Korhec.
– Svaka manjina, pa tako i mađarska, ima pravo na samostalno obrazovanje na maternjem jeziku. Ukoliko to pokrajinski ombudsman dovodi u pitanje, onda je po mom mišljenju pogrešio profesiju. Ta izjava predstavlja nipodaštavanje manjinskih prava. Bojim se da igra veoma opasnu igru onaj koji pokušava da ukine školu sa mađarskim nastavnim jezikom. Jedva da već ima takve ustanove u Vojvodini i, umesto da se borimo za njihovo očuvanje, pojedinci bi da ih ukinu. Ježim se od ideje i, u skladu sa mojim mogućnostima iskoristiću sva sredstva koja su mi na raspolaganju da ne nestane škola sa čisto mađarskim nastavnim jezikom. U srednjim školama u istoj ustanovi uče Mađari i Srbi, a u Temerinu su se potukli upravo srednjoškolci. Kada bi već u osnovnoj školi pohađali istu ustanovu, to još ne bi značilo da bi se bolje družili međusobno, ili uzajamno upoznali. Mnogo bi važnije bilo kada bi u okviru nastavnog plana i đaci srpske nacionalnosti učili o nama, Mađarima, odnosno našoj istoriji – izjavio je predsednik opštine Temerin Andraš Gustonj.