Obrazovanjem za vreme pandemije korona virusa redakcija podkasta Reaguj! bavila se u nekoliko navrata tokom svoje prve sezone, a pokazalo se da nastavnici nisu bili spremni, a ni dovoljno tehnički i tehnološki obučeni za nastavu na daljinu. Sa ovim se slažu i sagovornici nove epizode podkasta Reaguj! koji dodaju da je u takvoj situaciji dodatna privatna nastava neretko neophodna.
Upravo zbog toga, privatni časovi koji se odvijaju u sivoj zoni su procvetali, navodi magazin Nova ekonomija u svom tekstu od 23. jula 2021. godine.
Ovaj paralelni sistem školovanja, navodi Nova ekonomija, koji funkcioniše u sivoj zoni nije novina, ali je pandemija nametnula nove trendove – zbog straha od zaraze virusom korona i privatni časovi su se „preselili“ u onlajn okruženje, što je do pre godinu i po dana bilo nezamislivo.
Nastava u školi nedovoljno jasna
Jedinu anketu na ovu temu uradio je magazin Nova ekonomija, a rezultati govore da je od marta 2020. do jula 2021. godine preko 50 odsto roditelja reklo da su se njihova deca više oslanjala na pomoć privatnih nastavnika nego pre pandemije.
Skoro trećina anketiranih nije za svoju decu tražilo pomoć sa strane, a skoro četvrtina roditelja je plaćalo privatnu nastavu iz dva predmeta, svaki peti iz tri, 16 odsto iz više od tri predmeta, a samo iz jednog svega 13 odsto.
Kao razloge za uzimanje privatnih časova, 63 odsto roditelja je reklo Novoj ekonomiji da je nastava u školi bila nedovoljno jasna i previše brza.
Stefan Milenković je roditelj čije je dete krenulo u prvi razred osnovne škole. Kaže za sada nema problema sa učenjem, ali smatra da je roditeljima bitnije znanje.
“Ocena je tu manje bitan faktor. Polazim iz svog ugla i smatram da je mom detetu pre svega bitno znanje”, navodi i on i dodaje da izdvajanja za privatne časove mogu biti veliki atak na kućni budžet.
Onlajn nastava zahtevnija je od regularne, što za nastavnike i učenike, tako i za roditelje. Milenković međutim, ne primećuje da neko od roditelja uzima dodatne časove za svoju decu.
Pad kvaliteta nastave počeo pre korone
Elektroinženjer Ozren Kartalović drži privatne časove u Novom Sadu već osam godina. On je 2014. godine postavio svoj prvi oglas kako bi zaradio dodatne prihode. Danas, kako on kaže, iza sebe ima oko 1000 studenata i učenika sa kojima je do sada radio časove jedan na jedan.
Kroz godine, povećavao mu se broj studenata, pa mu je sada oko 90% učenika sa fakulteta. Ipak, kako on kaže, radeći sa onih 10% učenika iz srednjih i osnovnih škola, Kartalović ima priliku da vidi šta se dešava sa obrazovanjem mlađih iz prve ruke.
“Vidno se može primetiti da učenici sve manje donose kući, da sve manje rade kući i da se manje koristi materijal”, navodi on.
Kroz karijeru Ozren Kartalović je imao priliku i da zvanično radi u prosveti. Kako on kaže, mada su plate u prosveti izrazito male, to i dalje nije razlog da se taj posao radi sa manje truda, iako je to čest slučaj.
“Proći će toliko vremena da se neće ni znati da su to posledice od sada”, ističe on.
Kako je i ranije pomenuo naš sagovornik, konstantan pad je bio prisutan i pre korona virusa. Dolaskom pandemije, taj pad se ubrzao. To je rezultiralo i time da Kartalović pored više poziva za privatne časove, dobija i pozive za razne malverzacije.
Ipak, postoji deo dece koji osete taj manjak znanja. Kako kaže Ozren Kartalović, mada često dolaze na časove kako bi popravili ocene, jedan deo njih dolazi upravo i zbog samog znanja i svoje budućnosti.
“Danas na časove ne dolaze više samo oni koji popravljaju ocenu, već i oni koji žele da imaju dobre ocene i oni koji što je meni najlepše, žele da znaju”, podvlači Kartalović.
Onlajn nastava pokazala da đaci zapravo ne znaju da uče
Iz vremena socijalizma i Jugoslavije, šta god neko mislio o tom poretku i vremenu, ostalo je na ovim prostorima da je školstvo obavezno, barem osnovno obrazovanje, i da je besplatno.
Pa ipak, kako smo čuli od privatnog profesora Ozrena Kartalovića, za neke učenike ne postoji mogućnost da na času nauče, kao i da neki profesori ne rade baš najbolje svoj posao.
Pokušali smo da sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja porazgovaramo o privatnim časovima, ali odgovore nismo dobili.
Valentina Kocić, pedagoškinja elektrotehničke i građevinske škole Nikola Tesla u Jagodini ističe da je problem iznenadne onlajn nastave predstavljala nepripremljenost učenika i učenica. Ovoj nastavi je ipak trebalo prići na drugačiji način, i dodatno istraživati, objašnjava Kocić.
“Kod učenika se javio jedan osećaj i straha i možda čak nezainteresovanosti za takvu vrstu nastave, jer ona nije bila jednostavna za praćenje”, dodaje ona.
Kocić podvlači da je onlajn nastava pokazala kao najveći problem to što đaci zapravo ne znaju da uče – bez obzira na to da li se nastava održava onlajn ili uživo.
Ono što možda nije opšte poznato, jeste da su svi nastavnici i nastavnice u obavezi da drže dopunsku nastavu za sve predmete. Ipak, to često nije slučaj. Valentina Kocić objašnjava da su učenici neretko nezainteresovani za ovu nastavu. Svakako, oni nisu u obavezi da njoj i prisustvuju. Doduše njihov nedolazak može ostaviti neko gradivo nerazjašnjeno, a roditelji se zato ponekad odlučuju da plate privatni čas.
“Dopunska nastava u školama nije mogla da se održava iz nekih objektivnih razloga, ali su zato svi učenici imali priliku da postavljaju pitanja u Google učionicama, da komuniciraju 24 sata sa nastavnicima, što u redovnim uslovima, u redovnoj nastavi, nije moguće”, podvlači pedagoškinja Valentina Kocić.
Da se primetiti da je ponuda privatnih časova sve veća. Možemo ih pronaći na društvenim mrežama, ali i klasičnim pretraživanjem interneta. Zato, Valentina Kocić upozorava da neki od ljudi koji nude privatne časove nisu za to i kompetentni.
Sve su reforme do sada bile šuplje forme
Iako se možda može pretpostaviti da su profesori koji rade u osnovnim i srednjim školama protivnici ovakvog načina dopune znanja, neki od njih kućni budžet pune svojom skromnom nastavničkom platom, ali i davanjem privatnih časova drugim učenicima.
Violeta Grujičić, nastavnica u osnovnoj školi, kaže za podkast Reaguj! da generalno u uzimanju privatnih časova ne vidi ništa loše.
“Znači ako privatna praksa postoji i u ostalim domenima društva, kao što je zdravstvo, pa idete privatnom zubaru, privatnom mehaničaru, privatno bilo kom lekaru… Zašto ne privatnom profesoru?”, navodi Grujičić.
Kako kaže Grujičić, najveća prednost privatnih časova su individualni pristup i puna pažnja. U grupi je teško uskladiti individue, čak i na dopunskoj nastavi. Ona objašnjava i da dopunska nastava ima svoj plan i ona se realizuje. Međutim, i ona se slaže da je odziv učenika slab. Uzrok potrebe za uzimanjem privatnih časova naša sagovornica vidi u tempu rada.
Violeta Grujičić objašnjava i na koji način je pandemija koronavirusa uticala na realizaciju i kvalitet nastave, a da li ima mesta reformi kako bi došlo do kvalitetnije nastave – ima, ali ne kao do sada, navodi ona.
“Po meni lično sve su reforme do sada bile nekako šuplje forme i to nikad nikako nije bilo u korist učenika. Mi koji radimo u školi se zapravo ne pitamo uopšte o tome. Ja mislim da je to velika greška, jer sve reforme dolaze odozgo, znači od nekih ljudi koji bukvalno nisu ušli u učionicu, a kamoli bili predavači”, zaključuje naša sagovornica.
Nemanja Stevanović (Redakcija podkasta Reaguj!, fotografije: Pixabay)