Mada su prisutni u digitalnom svetu još od 2014. godine, “nezamenljivi tokeni” poznatiji kao NFT postali su značajno popularni širom sveta tokom pandemije, a njihova popularnost i dalje raste.

Kako su i na portalu Belgradecrypto objasnili: Non – Fungible Token (NFT) se ponaša kao kriptovaluta – ona postoji na blokčejnu, ima vrednost i sa njome se može trgovati. Ovaj nezamenljiv token, ipak, nije samo digitalna slika, već NFT može biti i video, montaža, mim, sličica, kartica, predmet za igrice – maltene bilo šta, ali da je u digitalnom svetu.

Mada NFT može biti mnoštvo toga, ovaj nezamenljivi token je najviše prisutan upravo u umetničkoj industriji. Tako i digitalni umetnik Vladimir Popov trenutno koristi NFT za umetnost. Zajedno sa svojim kolegom kreirao je jednu digitalnu kolekciju gde imaju određenu količinu NFT-jeva i gde ljudi mogu da kupe taj NFT.

“Vi dobijete digitalnu sličicu, digitalni sertifikat, koji će zapravo u nekom trenutku, ako zaživi kolekcija, moći da se iskoristi kao određena vrsta ugovora. Mi želimo da namestimo od tog NFT-ja da može da bude strip. Imamo tu ideju da kroz NFT kreiramo digitalni strip koji će biti dostupan ljudima koji budu posedovali NFT iz tog univerzuma, sa tim likom, na primer. Onda kada imate tu sličicu, uzeli ste NFT i možete da pročitate segment stripa ili ceo strip”, navodi Popov za podkast Reaguj! i dodaje da samim tim što je u pitanju eksperimentalna tehnologija, ovaj plan zavisi i od toga kako će se NFT razvijati i u kom smeru će ići.

Za ulazak u sferu NFT-jeva odlučio se i EXIT festival početkom februara, kada je najavio da ulazi u “Metaverse” i lansira svoju NFT kolekciju u saradnji sa muzičarima. Kako kaže portparolka Exit festivala Milica Dragomirović, Exit je ušao u NFT svet jer prate tehnološki razvoj.

“Srbija nije nužno prvo mesto na koje pomislimo kada pomislimo na NFT. Ipak, postoje festivali koji su u to već ušli, poput Koačele, tako da je naš instinkt bio da pratimo sve šta se razvija. Metaverse će izvesno da se desi, a naša ideja i želja nije da zamenimo Exit, već da imamo najbolje od oba sveta – i virtuelnog i živog. Idemo na Metaverse, ali ostajemo na tvrđavi, zato će naši NFT biti multidimenzionalni, kako bismo ih koristili i uživo i virtuelno. Želimo da budemo deo takve jedne zajednice i tehnološkog napretka: modni brendovi su tu, festivali su tu, zapravo razni umetnici ulaze u priču, a mi zastupamo umetnike, tako da je to sasvim logičan korak”, navodi Dragomirović.

Pandemija je značajno uticala na položaj umetnika, a Metaverse i NFT su način da se umetnici vrate u centar pažnje i da izađu iz podređenog položaja koji su im nametnule striming platforme, kaže naša sagovornica.

“Ako izuzmeno nastupe koji su muzičarima najprofitabilniji, koje smo izgubili tokom kovida, vraćamo se samo na striming platforme. Mi tim platformama plaćamo mesečne članarine i imamo pristup celoj diskografiji svih muzičkih umetnika. To je super za korisnike, a sa druge strane – to muzičare stavlja u podređenu poziciju. Promotivno se gubi veliki smisao. Zato nam Metaverse daje opciju da imamo eksluzivnost koju smo imali ranije kao sa CD-ovima. Vraćamo se u intimniji momenat nas i muzičara, a istoveremeno, ta zajednica nam pruža mogućnost da budemo bliži sa muzičarima. Ovo je način da ih vratimo u centar pažnje”, smatra ona.

Digitalni umetnik, Vladimir Popov smatra da je NFT, jednim delom, budućnost umetnosti.

“Zato što umetnost danas nije tako binarna – jako je široka i poprilično je šarenolika. Pogotovo sa pojavom tehnologije – imamo tehnoumetnost, konceptualnu umetnost, klasičnu umetnost, tako da je NFT samo jedan segment u moru umetnosti koje mi danas imamo. On će zaživeti svakako i biće deo celokupnog mehura umetnosti, ali neće biti jedini oblik umetnosti”, smatra Popov.

Master primenjena umetnica Jelena Vezmar se slaže sa Vladimirom Popovom da NFT jeste budućnost umetnosti, a lično bi se time i bavila. Ipak, ona podvlači i da oni koji žele time da se bave, treba već sada da krenu.

“Mislim da bih se time bavila, jer verujem da može biti interesantno i da je dobra platforma za ljude koji se zapravo bave umetnošću, da prošire svoje polje delovanja. Ipak, mislim da će se u nekom momentu zasititi, isto kao što se zasiti i fizički svet, zasitiće se i taj digitalni. Fora je da se to što pre uradi i da se ugrabi prilika pre nego što nastane more nekih totalno nasumičnih NFT-jeva ”, kaže Vezmar.

Ipak, ona ističe da nije svaki NFT umetnost.

“Sad u ovom momentu bukvalno svako može time da se bavi, svako može da ode na neku platformu i da napravi svoj nalog i da okači svoju kolekciju. Postoji više primera da deca od 12 godina uzmu i naprave neke crteže i okače na te platforme gde ih prodaju i zarađujuju novac. Sa jedne strane, bravo za njih, ali s druge strane – da li je to stvarno umetnost i šta je to zapravo? Mislim da može biti, ali da uopšte nije nužno svaki NFT umetnost”, napominje naša sagovornica.

NFT kao novi način sklapanja ugovora

Goran Milovanović iz konsultanske kuće za nauku podataka, istraživanja i inžinjering Data Kolektiv objašnjava da je NFT zapravo novi način da se sklopi ugovor o vlasništvu.

“Pitanje je koliko je novi oblik posedovanja stvari. Znači, možemo na neki način pričati o tome, ali to je onda diskusija relevantna i možda interesantna samo u domenu umetnosti i to samo izvesne klase umetnosti. Na izvestan način to je zapravo novi način da vi i ja ili bilo ko drugi sklopi ugovor o tome ko je vlasnik nečega. To je na neki način ugovaranje pravno- vlasničkih odnosa”, navodi Milovanović.

Tržište NFT-jeva zapravo prati zakone ekonomije koji važe i za ovaj, pravi svet van mreže, kao što su zakon ponude i tražnje. Zato, laicima, cene NFT-jeva samo deluju kao da su visoke, jer o njima čujemo u medijima samo kad se proda nešto skupo. Skupe su stvari koje su izuzetno retke. Ipak, na tržištu NFT-jeva postoje stvari koje su jeftine, a možda i nikad neće biti prodate, jer za njih ne postoji tražnja, objašnjava Milovanović.

“Izvor ljudske kreativnosti jeste neograničen. Možete doprineti tamo čime god hoćete i koliko god hoćete. Sa druge strane, ljudi koji ih prave, grupe koje ih prave često ograničavaju broj tokena koji mogu da se “majnuju”. Što će reći, svaki od njih može recimo da se iskopira 10 puta, i tako vi, ja i još osam ljudi postanemo vlasnici toga. Znači tu postoje neka inherentna ograničenja. Ali opet, u suštini, te spekulacije da će tu početi da funkcionišu zakoni neke virtuelne ekonomije koji ne poštuju zakone ponude i potražnje, mislim da su osuđeni na propast. Jednostavno, nisam siguran da bi mi do kraja bilo jasno kako bi bilo šta moglo da ima vrednost, a da nije retko ili teško za napraviti ili teško za doći do njega”, navodi naš sagovornik.

Postavlja se pitanje, šta nam dakle donosi budućnost budućnosti u kojoj trenutno živimo. I dok nam “eksperti” na Jutjubu i TikToku uporno objašnjavaju kako je pravo vreme za ulaganje u kriptovalute, NFT-jeve i nekretnine u Metaverzumu, jer ćemo na ovaj način postati milioneri preko noći, Milovanović ima nešto realnija predviđanja.

“Po mom mišljenju, to tržište nije dobro mesto za investiciju. Mislim da je užasno rizično, mislim da je samo pitanje vremena. To pitanje vremena određeno je samo pitanjem toga kada mi udaramo u prvu ekonomsku krizu. S obzirom na posledice pandemije to može da se desi vrlo uskoro. Zapravo, mi smo već u njoj, samo ne vidimo posledice jasno. Ja lično mislim da će to tržište NFT-jeva i te astronomske cifre i vrednosti koje se tamo nalaze da tresnu katastrofalno, tako da kao investitor nikad ne bi išao u pravcu toga da investiram moj novac tamo”, kaže Milovanović.

Iako je NFT još jedna mogućnost za zarađivanje, umetnica Jelena Vezmar kaže da se taj koncept suštinski neće promeniti. Kao i sada, biće neophodno istaći se i biti originalan.

“Ako se sada u ovom fizičkom svetu cimaš i imaš milion umetnika oko sebe koji pokušavaju da zarade kao i ti, da naprave nešto, zašto ne bi i na internetu i među NFT-jevima imao istu takvu situaciju? Verujem da je bitno da kao i u umetnosti budeš što originalniji i da pratiš svoju priču da bi mogao nešto postići ili zaraditi u krajnjem slučaju. S druge strane, mislim da je NFT sada već privilegija bogatih, pošto koliko sam shvatila, ljudi koji najviše prodaju te NFT-jeve su ljudi koji zapravo imaju najviše mogućnosti da ih naprave, da ih dobro izreklamiraju, i da ti daju još neki benefit uz to. Zapravo, sve to je jedna baš ozbiljna borba, kao i u galerijskom svetu, a tako će biti i na NFT-u”, zaključuje Vezmar.

Sanja Kosović (podkast Reaguj!, naslovna ilustracija: Vladimir Popov))