Ukradeno detinjstvo – tako sagovornici podkasta “Reaguj!” opisuju maloletničke brakove. Iako su danas maloletnički brakovi u manjoj meri prisutni nego ranije, i dalje predstavljaju veliki problem u Srbiji, pogotovo u romskim zajednicama.

Istraživanje pod nazivom “Dečiji brakovi” koje je sproveo Unicef pre pet godina, pokazuje da je tek 0,8% žena starosti od 15 do 49 godina iz opšte populacije stupilo u brak pre 15. godine života, u poređenju sa 16,9% žena iz romskih naselja.

U Članu 23 Porodičnog zakona, navodi se da brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18 godina života. Međutim, sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

Potpuna zabrana maloletničkih brakova nije konačno rešenje, ali jeste način da se pošalje poruka, smatra specijalista za zaštitu dece, Vesna Dejanović iz Unicefa Srbija.

“Većina tih bračnih zajednica nije ni registrovana, naročito ako se desi pre 16. godine. Veliki broj devojčica jeste u bračnim zajednicama i pre 16. godine i ne dođe ni u priliku da dobije saglasnost da stupi u bračnu zajednicu. Sama zabrana je važna u smislu slanja poruke da dečiji brak nije prihvatljiv, jer devojčice, a podjednako i dečaci, imaju pravo na punu zaštitu, na obrazovanje, zdravlje i na pun razvoj. Imaju pravo na detinjstvo”, objašnjava Dejanović.

Glavna tema poslednje radionice Foruma Roma Srbije bili su maloletni brakovi u romskoj kulturi. Jedna od učesnica želela je da podeli svoju priču sa redakcijom podkasta “Reaguj!”. Ona je u prvi brak ušla sa samo 12 godina, a kako kaže, mislila da je da je spremna za brak, iako to njeni roditelji nisu odobravali. Ipak, u prvom braku ostala je tri dana.

“Ja sam se udala zato što su mi roditelji bili jako siromašni. Nisu imali da mi pruže ono što sam ja tražila. Onda sam ja jednog dana rešila da pobegnem od kuće da se udam. Kad sam se udala, kad sam otišla kod muža, jako sam se pokajala. Onda sam ponovo pobegla od muža i vratila se majki kući. E onda majka nije htela da me primi. Pošto moj otac i majka nisu bili zajedno u braku, onda sam ja otišla kod oca. Posle nedelju-dve moja majka je došla po mene, pa me vratila kući. Ali ja sam ponovo od majke pobegla i ponovo sam se udala, i tu sam sa 13 godina rodila sina, tako da sam ostala u tom braku”, kaže sagovornica podkasta Reaguj! koja je želela da ostane anonimna.

Iako se neretko dešava da se mladi svojevoljno upuštaju u maloletničke brakove, predstavnica Romskog centra za žene i decu Daje Nada Đuričković za “Reaguj!” ipak kaže da su maloletnički brakovi najčešće ugovoreni, a da ženske romske organizacije prve bračne noći u tim brakovima smatraju silovanjem.

“Tu nema venčanja, da se razumemo. To nije pravno regulisano. To je samo odvedeno dete iz jedne porodicu u drugu. Ona pravno ne može da da pristanak, ni na odnos, ni na odvođenje. Prva bračna noć jednako je silovanje. Mislim da bi i društvo tako trebalo da se odnosi prema tome, a policija i centri za socijalni rad, prvenstveno. Međutim, imamo problem da lokalna zajednica i ljudi koji mogu da donesu odluke smatraju da, kad su Romkinje u pitanju, da je to tradicija, kao da to može da bude tako van zakona”, navodi Đuričković.

Psihološkinja Nataša Oparnica Vračar ističe da su maloletnički brakovi problematični na više nivoa, a da su posledice takvih brakova velike.

“Tu spada i prekid školovanja, pa zatim rane roditeljske uloge u kojima se osobe nađu. Takođe, tu su česta različita traumatska iskustva koja su pratilac svega toga i sve to ostavlja posledice na psihičko i fizičko zdravlje tih osoba. Sa psihološkog aspekta, ono što sigurno se događa, to je narušena celokupna slika sebe i doživljaja sopstvene vrednosti”, smatra Oparnica Vračar.

Zanimljiv primer borbe protiv maloletnih brakova predstavlja i bend Pretty Loud koji postoji od 2014. godine i okuplja šest mladih Romkinja iz Beograda i šest iz Niša. Kako kaže njihova članica Zlata Ristić, kao mlade okupile su se sa željom da repuju i plešu, ali su se vremenom ohrabrile da teme njihovih pesama budu problemi sa kojima se mlade Romkinje suočavaju.

“U grupi su samo Romkinje i poznato je, kad god se spomenu Romi, onda se spominju i ti rani brakovi. Negde pričaju da je to tradicija, što nije istina, jer ljudi nisu upućeni, imaju predrasude koje, naravno, nisu tačne”, objašnjava Ristić.

Ona navodi da je i sama, svojevoljno, stupila u rani brak, ali da želi da na svom primeru pokaže devojčicama da je to greška, jer bi trebalo da se prvenstveno fokusiraju na obrazovanje i sticanje materijalne sigurnosti, pa tek onda na osnivanje porodice.

U cilju sprečavanja prakse maloletnih brakova, pre dve godine osnovana je Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova. Teret eliminisanja ove prakse ne može se prebaciti samo na romsku zajednicu, već je odgovornost i na lokalnoj zajednici, smatra sagovornica iz Unicefa, Vesna Dejanović.

“Vi morate u opštini kojoj je cilj da smanji broj dečijih brakova, da dovete za isti sto i centar za socijalni rad, školu, tužilaštvo, policiju, nevladine organizacije, kako bi zajedničkim snagama pružili individualizovanu podršku svakoj devojčici, svakoj porodici. Da škola stimuliše svaku devojčicu da ostane u sistemu obrazovanja, da centar za socijalni rad intenzivnije prati tu porodicu, da joj da novčanu podršku ako treba, da se ta porodica i deca uključe u što je više zajedničkih aktivnosti, kao i ostatak zajednice, da tužilaštvo i policija odrade svoj deo posla ako dođe do maloletničih brakova. To je prevencija nasilja, jer je dečiji brak forma nasilja”, objašnjava Dejanović za podkast “Reaguj!”.

Po njenim rečima, Srbija ima mehanizme za sprečavanje dečijih brakova, ali je neophodno primenjivati ih intenzivnije.

“To nije tradicionalna praksa Roma koja ne može da se menja. To je praksa koja je nastala kao rezultat različitih faktora i samo složenim mehanizmima može da se menja”, zaključuje Dejanović.

Sanja Kosović (Reaguj!)

Naslovna fotografija: Pixabay