Nacrtom Zakona o parničnom postupku predstavlja pokušaj države da rastereti sudstvo nauštrb dostpunosti građanima da ostvare svoje pravo na pravnu zaštitu, jer bi mnogim građanima zapravo bilo onemogućeno da dođe do pravde i na taj način bi se smanjio pritisak na sudstvo, objašnjava advokat Veljko Milić za podkast Ogledalo.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku donet je 19. maja, 1. juna deo advokata izašao je na ulice da protestuje. Drugi deo advokata, udružen u advokatske komore, rešio je da uđe u pregovore sa Ministarstvom pravde.

A šta je sporno u ovom nacrtu? Naime, u njemu se navodi da određeni podnesak, koji može da bude tužba, odgovor na tužbu ili žalba, neće biti prihvaćen ukoliko se za njega u roku od osam dana ne plati sudska taksa.

“Šta bi to, praktično, značilo? Ukoliko je stranka u lošoj finansijskoj situaciji, i u roku ne plati tu sudsku taksu, smatraće se kao da nije ništa uradila što može da bude vrlo nepovoljno”, objašnjava Milić.

Ovo bi moglo da bude katastrofalno za građane. Mnogi građani nemaju dovoljno novca da mogu da finansiraju postupke koje se u toku sudskog procesa plaćaju. Pored taksi, moraju da plate i advokata, a ukoliko postoji šansa da će sudski postupak izgubiti, građani moraju da plate i suprotnoj strani sudske troškove.

“U situaciji kada ih država obaveže da moraju da plate sudsku taksu koja ide i do 97.500 dinara u roku od osam dana, građani koji nemaju takav novac u trenutku tužbe, neće tu tužbu ni podneti,” napominje naš sagovornik i dodaje da na taj način prava građana ostaju nezaštićena.

Takođe, kako dodaje, ovaj Nacrt je pogodno tlo za SLAPP tužbe koje se ogledaju u tužbama ekonomski superiornijih protiv finansijski slabijih, gde nije cilj da se tužba dobije, već da se kroz naplatu sudskih troškova novčanik protivničke strane stanji.

“Visina sudske takse zavisi od visine spora, koju postavlja strana koja tuži. Ukoliko strana koja tuži postavi veliku visinu spora, tužena strana mora da plati maksimalan iznos sudske takse. Medijima je odgovor na tužbu obavezan i nekoliko takvih tužbi značilo bi zatvaranje tog medija”, navodi Milić i dodaje da u slučaju neodgovaranja na tužbu sud može da odlučuje samo na osnovu dokaza koji su podneti u tužbi. Dakle, tuženi u tom slučaju, nema prava na odbranu, samo zato što neki mediji nije imao da plati sudske troškove.

Milić ukazuje da veliko opterećenje sudstva predstavljaju tužbe građana prema bankama, koje su bez zakonske osnove naplaćivale dodatne troškove, kao na primer, troškove za obradu kredita. Utvrđena sudska praksa je da su pojedine odredbe ugovora o kreditima nezakonite. On ističe da bi se, ukoliko bi banke ukoliko prihvatile takvu sudksu praksu, smanjio broj postupaka tako što bi građanima isplatile novac koji su neosnovano naplatile.

“Ovako imate procese koji traju tri, četiri godine. Za banke koje su neuporedivo moćnije od pojedinca troškovi postupka ne predstavljaju ništa, a postoje građani koji će opet u strahu od plaćanja tih sudskih taksi, advokatskih i svih drugih troškova koji ih očekuju u toku postupka, odustati od tužbe. I onda se bankama više isplati da očeukuju da će neko odustati od tužbe nego da svima vrate ono što su im neosnovano naplatili”, navodi Milić.

On dodaje da kod nas i sudski postupci koji bi trebalo da se vode po hitnom postupku, traju po tri do četri godine. Na primer, sporovi koji se vode protiv medija, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, jesu hitni postupci ali traju i do pet godina.

“Država se na sve načine trudi da ubrza rad sudova, međutim, način za ubrzanje sudskih postupaka nije da onemogućavate građanima da štite svoja prava. Postoje drugi načini, na primer, zaposliti veći broj sudija, izvršiti edukaciju sudija kako se ne bi izvodili dokazni predlozi koje stranke predlažu uglavnom u cilju odugovlačenja postupka”, kaže Milić.

Sporazumom Ministarstva pravde i advokatskih komora dogovoreno je da se predloženi zakonski Nacrt koriguje, zbog čega se formira nova radna grupa čiju će polovinu činiti predstanici advokatskih komora, što bi, očekuje Milić, trebalo da bude garancija da novi zakon ne sadrži sporne odredbe.

Sanja Đorđević (Autonomija)