Iako ne postoji zakon koji bi tačno odredio šta su Nacionalni saveti nacionalnih zajednica oni funkcionišu kao njihovi parlamenti i kao takvi moraju da predstavljaju glas i volju pripadnika te zajednice, u oblastima koje su im u ingerenciji, zakuljučak je epidoze podkasta Direktno.

O tome koliko su građani uključeni u rad nacionalnih zajednica i da li je to ikako moguće sagledavali smo na slučaju Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne zajednice (NSR).

Ova zajednica je specifična jer je u pitanju mala zajednica, i zbog toga rad Nacionalnog saveta može biti specifičan. Uz to, sagovornici Tanja Arva Plančak, sekretarka NSR i Ivan Kahnjuh, predsednik radnog tela za omladinu istog saveta odgovorili su i na pitanje da li na izborima za članove Nacionalnog saveta građani glasaju za predloženu listu, njihov plan i program ili za poznanike.

Zaključak sagovornika – za poznanike. Međutim, naglašavaju da to ne mora biti nužno loša stvar, jer se često glasa za osobe koje su već aktivne u raznim aspektima zajednice i tada te osobe i mogu da doprinesu radu samog Nacionalnog saveta.

Uz to, sagovornici podkasta Direktno navode i specifične slučajeve u kojima pokazuju kako građani mogu da utiču na rad samog Nacionalnog saveta, posle, kada se glasanje završi.

Naime, svi sastanci Radnog tela za omladinu NSR u ovom sazivu bili su otvoreni i svi zainteresovani su mogli da prisustvuju. Mogli su i da razgovaraju i komentarišu, daju sugestije.

Takođe ovo Radno telo ima komunikaciju sa grupom koju predstavlja – omladinom i preko socijalnih mreža.

Arva Plančak, sekretarka NSR, objašnjava da svi građani mogu da pošalju zahtev, upit o problemu koji ih interesuje, te da ukoliko jeste u njihvoj ingerenciji oni će se potruditi da ga na određeni način i uvaže.

Međutim, Arva Plančak upozorava na dve važne stvari. Prva jeste da se budžet saveta planira godinu dana unapred i često sugestije koje nisu planirane moraju da sačekaju novu budžetsku godinu. Druga je da Nacionani saveti mogu da postupaju samo u oblastima koje su u njihovoj ingerenciji, a to je pravo na informisanje, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma i kultru.

Aleksandra Bučko (Podkast Direktno, foto: Cesid)

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.