U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, pred mnoštvom Novosađana i publike iz drugih gradova, pozorišnih domaćih i stranih stvaralaca, te gostiju iz zemlje i susednih država, počelo je sinoć jubilarno 70. Sterijino pozorje. Od osnivanja nekadašnjih jugoslovenskih pozorišnih igara, Sterijino pozorje beleži sedam decenija neprekidnog trajanja. Pozorje je stvaralac bogatog pozorišnog života i postojani svedok najvažnijih teatarskih i društvenih događanja na jugoslovenskom, te i miljeima današnjih balkanskih i evropskih zemalja.        

Podrška studentima

Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta „Sveti Georgije ubiva aždahu“, po tekstu Dušana Kovačevića, u režiji Milana Neškovića podigla je takmičarsku zavesu Pozorja. Protagonisti su nakon završetka predstave izašli na binu s uzdignutim indeksima u rukama. Publika ih je uz gromoglasan aplauz pozdravila povicima „Pumpaj, pumpaj!“  

To je bio svojevrsan odgovor studentima Akademije umetnosti u Novom Sadu koji su, neposredno pred početak Pozorja, sa uzdignutim indeksima sa obeležjem crvene šake, ispred Srpskog narodnog pozorišta raširili ogroman transparent s porukom “Neka tvoja promena bude pozorište, neka tvoje pozorište bude promena!”. 

Njihovo studentsko pozorište nosi ime “Promena”, te je ovde poruka upućena dvosmislenom igrom reči. 

Podnaslov ovogodišnjeg Pozorja “Stvaranje istorije/menjanje budućnosti“  koji će trajati od 26. maja do 2. juna, odražava, između ostalog  “i društvene okolnosti u kojima se ogledaju dramatične borbe za istinu i pravdu“ (selektorka Ana Tasić u obrazloženju ovogodišnje selekcije).

Uvertira Festivala, bilo je otvaranje izložbe „70. godina Sterijinog pozorja“ teatrologa i kustosa Pozorišnog muzeja Vojvodine Zorana Maksimovića.

Praznik pozorišta i praznik publike

Scena “Jovan Đorević“ SNP bila je dupke puna publikom uzbuđenom čudom trajanja Sterijinog pozorja. Usledila je svečana beseda profesorke, istoričarke književnosti, dramaturškinje Ljiljane Pešikan-Ljuštanović, kojom je jubilarno Sterijino pozorje proglašeno otvorenim:

Sedamdeseti put početak Pozorja biva praznik pozorišta i praznik publike. Živo i neponovljivo dešavaće se narednih dana čudo pozorišta. Oni koji ga stvaraju – glumci, reditelji, scenografi, kostimografi, koreografi, binski radnici, inspicijenti – biće na sceni i iza nje. Izvodiće na scenu i publiku, brisaće, prelaziti i ponovo povlačiti rampu, onu čudesnu granicu koja se, kako je rekao veliki pesnik i dramatičar Ljubomir Simović, igra s nama – rekla je, između ostalog, proesorka Ljutanović. … – Nama, publici, pozorište priča opštepoznate priče na nov i neočekivan način. Osmišljava i uopštava naše trajanje i prelazi u legendu, koja jeste osnovni vid njegovog trajanja. Smeje se nama i s nama, mami nam suze, otkriva uvek ponovo apsurd našeg prekratkog trajanja i suštinske vremenitosti. Ljuti nas, potresa, teši… Sterijino pozorje već sedamdesetu godinu okuplja sve nas koji tvorimo i čuva to krhko i neuništivo čudo pozorišta, poželimo mu sreću i čuvajmo i mi njega. Uvek sam želela da kažem ovu rečenicu: „Glumci su stigli, sire“. Proglašavam 70. Sterijino pozorje otvorenim!

Pred publikom i žirijem u takmičarskom delu programa 70. Sterijinog pozorja, po odluci selektorke Ane Tasić, u narednim danima biće izvedene četiri predstave sa prostora bivše Jugoslavije i pet predstava iz Srbije, te tri predstave u međunarodnoj selekciji Krugovi. 

Po rečima selektorke Ane Tasić, prilikom obrazloženja selekcije predstava, iz odabranih devet predstava „ … kuljaju kritička značenja, sa prikazima nepokolebljivih i žestokih borbi aktera za društvenu pravdu, za iskorenjivanje korupcije, dubinske sistemske truleži, za čišćenje kriminogenih struktura iz društva… Može se reći da je pozorište opet išlo korak unapred, da je anticipiralo stvarnost, ili da je predvidelo naše dramatične društveno-političke događaje, buktanje borbi protiv nepravde i korupcije (veći deo predstava je nastao neposredno pre tragedije u Novom Sadu i protesta nezapamćenih razmera, širom Srbije, koji su usledili)…“

Branislava Opranović (Autonomija)