Prvi put od Drugog svetskog rata, krajnja desnica je pred vratima moći u Francuskoj.

Kao istoričari različitih političkih pozadina koji dele privrženost demokratskim vrednostima i vladavini prava, ne možemo da ćutimo pred alarmantnom perspektivom da još uvek imamo kapacitet da se odupremo, stoji u pismu više od 1.000 francuskih istoričara koje prenosi britanski Gardijan.

Uprkos površnoj preobrazbi, Nacionalni skup (RN) u osnovi ostaje naslednik Nacionalnog fronta, koji su 1972. osnovali ljudi nostalgični za Višijevskim režimom i francuskim Alžirom.

Nasledila je, navode, njihov program, opsesije i ljude. Ona je duboko ukorenjena u istoriji francuske krajnje desnice, oblikovana ksenofobičnim i rasističkim nacionalizmom, antisemitizmom, nasiljem i prezirom parlamentarne demokratije.

Neka nas ne zavara retorička i taktička razboritost sa kojom RN priprema preuzimanje vlasti.

Ova stranka ne predstavlja konzervativnu ili nacionalnu desnicu, već predstavlja najveću pretnju republici i demokratiji.

Politika državljanstva RN poznata kao „nacionalna preferencija“, preimenovana u „nacionalni prioritet“, ostaje ideološko srce njenog projekta.

Ovo je u suprotnosti sa republikanskim vrednostima jednakosti i bratstva i njegova primena bi zahtevala izmenu francuskog ustava.

Ako RN pobedi i sprovede svoj deklarisani program, ukidanje prava na francusko državljanstvo onima koji su rođeni u Francuskoj uneće duboki prekid u našu republikansku koncepciju nacionalnosti, jer ljudi rođeni u Francuskoj i koji su oduvek živeli ovde, neće više biti Francuzi, a ni njihova deca neće biti Francuzi.

Slično tome, isključenje dvojnih državljana iz određenih javnih funkcija dovešće do nepodnošljive diskriminacije između nekoliko kategorija Francuza.

Naša nacionalna zajednica više neće biti zasnovana na političkoj privrženosti zajedničkoj sudbini, na „svakodnevnom plebiscitu“ koji je evocirao istoričar iz 19. veka Ernest Renan, već na etničkoj koncepciji Francuske.

Osim toga, program RN uključuje eskalaciju bezbednosnih mera koje bi potkopale građanske slobode. Nema potrebe da kopamo u daleku prošlost da bismo postali svesni pretnje.

Svuda, kada krajnja desnica dođe na vlast preko glasačke kutije, požuruje da dovede pravdu, medije, obrazovanje i istraživanje pod svoju čizmu.

Vlade kojima se Marin Le Pen i Žordan Bardela otvoreno dive, kao što je ona Viktora Orbana u Mađarskoj, daju nam predstavu o njihovom projektu: autoritarnom populizmu, gde su provere i ravnoteže oslabljene, opozicija zatvorena, a sloboda štampe ograničena.

Nema demokratije bez slobodnog i dinamičnog javnog prostora, bez kvalitetnih informacija, nezavisno od političkog ili finansijskog uplitanja.

Privatizacija javnog servisa, koji je uključen u program RN, uništila bi suštinski deo našeg javnog života.

Možemo li zamisliti medijskog magnata milijardera Vinsenta Bolorea, poznatog pristalica krajnje desnice, koji uključuje France Culture, France Inter i France 2 u svoju medijsku imperiju, kao što je to učinio sa Le Journal du Dimanche, Europe 1 ili Hachette, sa posledice za koje znamo da će uslediti?

Pošto smo posvećeni naučnoj praksi istorije, možemo biti samo duboko zabrinuti zbog instrumentalizacije prošlosti i napada na slobodu istraživanja koji se sada mogu očekivati.

Manifest RN za obrazovanje, u potpunosti fokusiran na povratak nastavi istorije koja je nacionalna, čak nacionalistička i nostalgična, antiteza je zahtevima istorijskog istraživanja, zasnovanog na kritičkom metodu, duhu nijansi i međunarodnoj saradnji.

Konačno, rukovodstvo RN nikada nije krilo svoju fascinaciju Vladimirom Putinom, već je otišlo toliko daleko da se otvoreno i javno pojavilo uz njega u Kremlju 2017.

U trenutku kada ruski predsednik predstavlja smrtnu opasnost za Evropu i nastavlja da potvrđuje svoje žestoko neprijateljstvo prema zapadnim demokratskim društvima, možemo li dozvoliti da stranka koju je on podržao dođe na vlast?

Kako možemo zamisliti da na ovaj način oslabimo Evropu u trenutku kada joj je toliko potrebno, naprotiv, da potvrdi svoje jedinstvo i odlučnost?

Francuska ne sme da okrene leđa svojoj istoriji. Do sada je krajnja desnica došla na vlast samo u metežu vojnog poraza i strane okupacije 1940.

Nismo voljni da se pomirimo sa novim porazom, onim vrednosti koje su od 1789. bile osnova francuske političko rešenje i njegovu nacionalnu solidarnost.

Ovo nisu obični izbori. U pitanju je odbrana demokratije i Republike od njihovih neprijatelja u odlučujućem trenutku naše zajedničke istorije. U prvom krugu nismo glasali svi za iste kandidate, niti za iste stranke. U nedelju pozivamo naše sugrađane u svakoj izbornoj jedinici da glasanjem osiguraju poraz kandidata RN, navodi se u pismu.

(Danas/foto: Beta/AP)