Budući izbori u Srbiji su pojedinačno najznačajniji događaj koji će biti i te kako relevantan kada bude reč o budućim odnosima EU i Srbije, kaže za N1 izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula. On navodi i da je Vučićev predlog – da Zapadni Balkan treba primiti u Evropsku uniju u celini – pokušaj da se maskiraju vlastite slabosti.

Režimski mediji su preneli da je Vučić jedini lider zemlje koja nije članica EU, NATO, ni u „Koaliciji voljnih“ koji je bio na paradi u Parizu. Picula kaže da defile parade nije organizovala EU, već je to bio potez francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je iz svojih razloga rešio da pozove predsednika Srbije na taj događaj.

Srbija se nije našla među zemljama koje su prisustvovale „super utorku“ za proširenje EU koji je održan juče, a Picula kaže da to pokazuje da Srbija ni posle pet godina nije zabeležila napredak na evropskom putu i da je malo verovatno da će otvoriti Klaster 3.

„Što se tiče odnosa prema potezima vlasti u Srbiji, Evropski parlament je godinama već dosledan u svojim ocenama onoga što se događa u Srbiji, dok Evropska komisija nije do kraja. Njena preporuka o otvaranju Klastera 3 se uveliko razlikuje od ocena u izveštaju o stanju u Srbiji kojeg je objavila krajem prošle godine“, navodi naš sagovornik.

Podsetimo, komesarka Evropske unije Marta Kos je tokom rasprave u EP o Srbiji obavestila da je Komisija obnovila svoje preporuke Savetu da se otvori Klaster 3 u pregovorima sa Srbijom.

Šta je ključni događaj u budućoj dinamici EU i Srbije?

Picula kaže da se protivi transakcionom pristupu kada je reč o politici proširenja EU koji zagovaraju određene zemlje članice, te da pristupni pregovori nisu samo tehnički pregovori.

„Čini mi se da će bitan kriterijum kada se bude ocenjivao budući odnos Brisela prema Beogradu biti izbori. Priprema tih izbora, njihovo sprovođenje i održavanje, kao i postizborni period za koji mi se čini da će biti ključni događaj u budućoj dinamici EU i Srbije“, navodi Picula.

Picula kaže da se u Rezoluciji EP o Srbiji vidi dosledan odnos prema dešavanjima u zemlji, ali da ćemo videti kako će reagovati Evropska komisija.

„Videćemo u skorijoj budućnosti da li će Evropska komisija ponoviti svoju kritičnost ili će prevladati neki interesi, koji mislim da su pre svega motivisani interesima nekih vrlo uticajnih država članica“, smatra on.

„Vučićev pokušaj da se maskiraju vlastite slabosti“

Vučićev predlog da Zapadni Balkan treba primiti u Evropsku uniju u celini je pokušaj da se maskiraju vlastite slabosti, kaže Picula.

„Pokušaj da se kolektivizira nešto što ne može, jer u čekaonici EU trenutno je deset kandidata i razlike među njima su prevelike da bi se mogle ignorisati i da bi se mogao planirati neki novi „big bang“. Mislim da se to ne može dogoditi, naročito kada se je reč o šest potencijalnih kandidata Zapadnog Balkana. Situacija u kojoj Srbija nema dovoljno rezultata da napreduje nije ocena samo EP, već značajnog broja država članica“, ističe Picula.

On kaže da se ne smeju zanemariti Vučićeve izjave da nije optimista da će uskoro doći do proširenja EU i evroskepticizam u Srbiji, naročito dela građana koji podržavaju vladajuću strukturu.

Picula je ocenio da, iako su napravljeni određeni pomaci, Regulator elektronskih medija (REM) ovog trenutka nije potpuno funksionalan, a to predstavlja jedan od bitnih indikatora koliko je Srbija zadovoljila traženja Organizacije za ljudska prava i demokratske institucije (ODIHR).

(N1)