Članica Saveta za štampu i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero kaže za N1 da izmenama Ustava građani nisu dobili mnogo.

„Građani su trebali da dobiju upravno sudstvo, jer najviše problema imaju sa institucijama. Onda, da li ćemo imati porodične sudove konačno? Sve zemlje prvo naprave taj sud, kod nas on ne postoji“, rekla je Petrović Škero.

Prema njenim rečima, u ovom trenutku imamo dnevno povećanje nasilja u porodici, produženje rokova u suđenju porodičnih odnosa i femicid koji raste velikom brzinom.

„Sve to ukazuje da porodični sud treba oformiti. To je ono što su građani propustili da dobiju, odnosno država propustila da im da“, rekla je Petrović Škero i dodala da „građani nisu ni svesni kako te promene utiču na njihove živote“.

Pre godinu dana, 16. januara 2022. građani Srbije su se izjašnjavali o promenama Ustava u oblasti pravosuđa, u skladu sa postupkom pristupanja Evropskoj uniji.

Izjašnjavanje su pratile posebne zdravstene mere zbog tada još uvek jake pandemije koronavirusa.

Prethodni referendum Srbija je imala u jesen 2006. kada je važeći Ustav potvrđivan, dok je u opštinama na severu Kosova održan u februaru 2012. sa pitanjem da li građani prihvataju institucije iz Prištine.

Održavanje referenduma 16. januara 2022, obeleženo je i time što su vlasti u Prištini odbile da to izjašnjavanje sprovedu u srpskim sredinama na Kosovu.

Deo opozicije kako oko SSP Dragana Đilasa, tako i šire, bojkotovao je referendumsku kampanju. Referendumski dan su posvetili obeležavanju četvrte godišnjice ubistva Olivera Ivanovića, srpskog političara sa Kosova, koji je ubijen 16. januara 2018.

Petrović Škero kaže da je veliki deo stručnjaka smatrao da nije bilo vreme za promenu ustava.

„Ustav nije menjan u celosti, već u pogledu jedne grane vlasti, sudske grane vlasti i celog pravosuđa. Tužilastvo nije grana vlasti, ono ima nezavisnost. I mora joj se obezbediti ta nezavisnost“, rekla je Petrović Škero.

Podsetila je da je veliki deo nauke smatrao da uopšte nije vreme za promenu ustava, ali smo svi krenuli da radimo na izmenama tog Ustava i on je promenjen.

„Krenuo je referendum, sa izmenom zakona, doneli smo ustavne amandmane i samim ustavnim zakonom zadali sebi rokove za usaglašavanje zakona. Evo rokovi ističu, godinu dana od referenduma je jako brzo prošlo„, kazala je Petrović Škero.

Ocenila je da je rok za usaglašavanje od godinu dana bio veoma kratak, imajući u vidu koliko zakona treba uskladiti sa tim promenama.

„Juče sam pročitala da su se Skupštini predati nacrti zakona. I tu je naglo prekinuta javna diskusija. I ja se pitam da li je ta javna diskusija bila prava? Ako su zakoni već u skupštini, a poslednju javnu diskusiju smo imali pre 10-tak dana, sve više verujem da nije služilo ničemu osim predstavi“, rekla je.

Upitala je da li je sve odrađeno zbog „stvarne potrebe da napravimo nešto novo ili je potrebno da damo EU to što traži“.

„A šta će građani dobiti od toga? Sudije će možda dobiti pravilnije sudove, ali ono što bi građani trebalo da dobiju – trebalo bi da dobiju upravno sudstvo, jer mi najviše imamo problem sa institucijama, sa funkcionisanjem tih institucija, a akte tih institucija ispituje Upravni sud. Mi imamo samo jedan Upravni sud sa tri odeljenja“, rekla je Petrović Škero.

(N1)