Skip to main content

PAVLE RADIĆ: Uzavreli Novi Sad

Autori 19. нов 2024.
3 min čitanja

"Pobunjeni mladi aktivisti heroji su još uvek nepokorenog grada"

Postaje li građanska aktivistkinja Mila Pajić novosadska Jovanka Orleanka?

Očito je da Vučićeva vlast patološki mrzi Novi Sad. Da ga ne mrzi –uprkos lažima da ga voli – ne bi se tako žestoko okomila da ga satre. Ta mržnja nije od skoro. Radikalština organski ne podnosi sređenost, pristojnosti i dostojanstvo, čega uprkos vešedecenijskom nasilju u Novom Sadu još ima. E baš zbog toga, zbog pristojnosti i civilizovanosti čega radikalština – moralno i kriminalno blatište od osnivanja do danas bez obzira na bajagi metamorfoze – nema ni u tragovima, razlog je atakovanja na grad. Doduše, brutalno nasilje nad Novim Sadom – i Vojvodinom – pokrenuo je Milošević, nakon što je nekadašnji Savez komunista Srbije srozao u moralnu bedu i sramotu (SPS). Od tada počinju jadi Novog Sada, koje radikalština od kako je na vlasti drastično uvećava.

Ne zna se u čemu je radikalština brutalnija. Da li atakom na kulturološki identntitet grada, svodeći njegove najznačajnije institucije sa prosvetiteljskom i obrazovnom tradicijom na ljušture u kojima je smestila svoje parazitske niše? Da li nasiljem nad urbanističkom strukturom i vizurom grada, razarajući njegovu nekadašnju osobenost i šarm? Da li nasiljem nad skladnim životom građana različitih nacionalnih i verskih identiteta, koji su do varvarizacije grada – ’antibirokratske revolucije’ – živeli spokojno ne osećajući nelagodu kad izgovoraju svoja imena i verska opredenjenja, kao što osećaju od Miloševićevog puča do danas. Pogotovo od kada gradom gazduju razulareni radikali pod drugim imenom?

Neko neupućen u slom Srbije, sledstveno Vojvodine i Novog Sada, pitaće kako su Novosađani uopšte dozvolili– oprostite na izrazu – da se po njima piša, da ih se prezire i sramoti? Eh kako…

Isto onako kako su građani Beograda, i cele Srbije, dozvolili da ih lažne nacionalne mesije srozaju na dno Evrope, da ih iščaše iz civilizacijskih vrednosti srozavajući ih u mrzilački anahronizam i tribalizam. Laži, manunipulacije, obmane i podvale, širenje straha, mađija je kojom su tlačitelji i upropastitelji iz infantilnih nacionalnih elita – zauzevši bezmalo sve medije informisanja – sludili narod svodeći ga na zaplašenu masu koja trpi poniženja vođena svesno indukovanom logikom – ’ćuti, može biti gore nego što jeste’.

Uprkos višedecenijskim lažima, obmanama i podvalama, u Novom Sadu se nije gasio žar nepokorenosti tlačiteljima, novovremenim varvarima. Čuvari žara pobune bili su i do danas ostali meta brutalnih hajki kreiranih u radikalskim brlozima, koje na terenu sprovode dirigovane ulične i stadionske bandi na radikalskoj sisi.

Među čuvarima žara pobune u doskora depresivnom gradu, najaktivniji su mladi građanski aktivisti, koji se nasilju radikalštine suprotstavljaju visprenim idejama i metodama otpora. Na inventivnost i šarm njihovog otpora – kojem se priključuju građani neugaslog nekadašnjeg širokogrudog novosadskog senzibilitata i mentaliteta – radikalština, ma koliko ne preza od brutalnosti, ne nalazi pravi odgovor. Ne uspeva da ih ućutka i satera u mišije rupe.

Pobunjeni mladi građanski aktivisti heroji su još uvek nepokorenog Novog Sada. Heroji su naravno i svi prosvećeni građani koji ih podržavaju i koji im se pridružuju.

U poslednje vreme, među herojima pobune sve prepoznatljivija postaje studentkinja Mila Pajić, članica aktivističke grupe STAV. Odlučna je, hrabra, puna energije i pobunjeničkog entuzijazma. Zbog toga je meta bezočnih kleveta i hajki, čiji su inicijatori i kreatori po svoj prilici neki dobro podsaljeni radikalski prof.dr mračnjaci sa novosadskog Univerziteta, verovatno i sa fakulteta na kojem Mila studira.

Energija, inventivnost i hrabrost Mile Pajić – što krasi i njezine saborkinje i saborce – umnogome su doprineli buđenju Novog Sada iz letargije i osećaja nemoći. Uz bes građana užasnutih korupcijskim ubistvom petnaest građana na železničkoj stanici – dovelo je do toga da se grad definitivno masovno trgnuo i pobunio. Ovih dana Novi Sad je uzavreli grad. Na brojnim manifestacijam pobune, pristuna je neumorna Mila Pajić.

Da li Mila postaje novosadska Jovanka Orleanka, ličnost godine u Srbiji?

(Autonomija)