Skip to main content

PAVLE RADIĆ: Sumanost putinofilije stiže na naplatu

Autonomija 08. okt 2022.
3 min čitanja

Prvi ceh zbog svrstavanja na stranu zla

Jedna od nosećih sastavnica kvintesencije srpskog kleronacionalizma –obogotvorenje Rusije (onakve kakva u realnosti ne postoji) i pogotovo Putina (koji u realnosti najpre po Ruse, a potom i njihove susede bolno postoji) – ima svoju cenu. Pogubljenost u vremenu i prostoru pojedinca, naroda i države, skupo se plaća.

Obogotvorenje KGB-ovca Putina izraz je bede srpskog kleronacionalizma. Kao i svaka sumanutost, skupo se plaća. I tek će se plaćati, bude li se nastavilo Putinovo zločinstvo i bude li ga pratilo slavlje pomahnitalih kleronacionalista. Krivci za cenu koju će Srbija zbog toga platiti traže se u drugima – u Zapadu i njegovim vrednostima (Zapad je l’da vodi rat protiv pravoslavlja) i, s posebnim mrziteljskim strastima, u Hrvatima i Hrvatskoj koji pod milim bogom ništa drugo ne rade osim što je l’da od vajkada smišljaju kako da napakoste Srbima i Srbiji.

Skandalozna Vučićeva izjava – povodom najnovijeg paketa sankcija EU po kojem Srbija neće biti izuzeta od blokade snabdevanja ruskom naftom putem mora, preko Hrvatske – da tu nema ništa novo, da Hrvatska radi to što radi u kontinuitetu od ’41, izraz je njegovog šovinizma kojeg opako širi u ionako zlom manipulisanoj javnosti. Da je sreće, da je u javnosti više razuma i pameti, da je više slobode informisanja i slobodnih medija, da je više slobodnomislećih i moralnih ljudi koji raspoznaju otrove fanatika i na njih ne pristaju – ovakvi šovinistički ispadi Vučića i našpanovanih mu trbuhozboraca mnogima bi otvorile oči i pomogli da shvate kakvi destruktivci-kleptomani odlučuju o njima, o sudbini naroda i države.

Šovinističke tirade iz Srbije protiv Hrvata i Hrvatske – i drugih suseda koji ne pristaju na maloumnosti srpske politike – usmerene su pre svega prema srpskoj javnosti. Jasno je zbog čega. Za nesporno teške dane, mesece i godine – možda i decenije – pred nama (i za višedecenijsku bedu i zlo iza nas), traži se alibi za katastrofalnu politiku koja bezmalo u kontineitetu traje od polovine 80-ih prošlog veka do danas. Za civilizacijski pad Srbije krivi su drugi, a ne nacionalistički fanatizam i njegovi očevi među nama – političari, intelektualne i crkvene „elite“.

Mandatorka za sastav nove Vlade – koja mesecima posle izbora nikako da se formira (Đekna još nije umrla, ne zna se kad će) – u mrzilačkim izjavam prema Hrvatskoj čini se nadmašuje i šefa joj. Brnabićka “zlo Hrvatske”, koje je l’da traje od ’41. konkretizuje, pa javnost Srbije upozorava da će to nevinu, ničim izazvanu i miroljubivu Srbiju koštati stotine miliona dolara. Možda u toj sumi nije preterala, možda je i podbacila, ali nije objasnila da su sankcije odluka EU, da se za njih znalo mesecima pre, jer su sankcije – zna se zbog čega – odavno najavljene Putinovoj Rusiji. To je potvrdila i njezina ministarka za energetiku.

Uz vazalnu Belorusiju (vazal je diktator Lukašenko, beloruski narod je poput ruskog željan slobode od diktatora), Srbija se drži ljubljenog Putina kao pijan plota, priređujući mu u prestonom Beogradu – na našu sramotu – manifestacije ljubavi i podrške zbog zla koje čini u Ukrajini.

Kad se već govori o ceni koju će Srbija platiti zbog blokade uvoza ruske nafte preko Hrvatske – ako EU zbog solidarnosti sa građanima Srbije opet ne popusti srpskom inaćenju i iracionalizmu, pa ipak dozvoli uvoz – treba reći da je to tek prvi račun, prvi cehkoji će Srbija platiti zbog svrstavanja na stranu zla. Računi koji joj se spremaju neće biti stotine miliona, nego desetine i desetine milijardi dolara, odnosno evra.

Uz to, budu li naša politika i sumanuta rusofilska javnost predvođena crkvom (SPC) i dalje ludovali, možda nam sleduje i vizna blokada. Nepromišljenost i rđav izbor na ključnim civilizacijskim raskrsnicama skupo se plaćaju. Uprkos iskustvu iz ludila devedesetih prošlog veka, Srbija – njezina politika, lideri pa i većina naroda – to ne shvataju. Neshvatanje ne oslobađa od plaćanja zabluda.

Nije teško pretpostaviti šta Srbiju čeka. Sa ovakvim vlastima, sa ovakvim dominirajućim vrednostima, uglavnom ništa dobro. Nije lepo, nije moralno, još manje je delotvorno krivicu zbog vlastite neodgovornosti i nepromišljenosti prebacivati na druge – na bajagi antisrpski Zapad, na Hrvate i Hrvatsku i druge susede koji ne žele da igraju po notama pogubnih srpskih zabluda.

(Autonomija, foto: Beta)