O da, i protiv đaka. Kad je u pitanju odbrana svecvetajuće Srbije (ko to tamo kaže odbrana kriminalno-banditske hobotnice?), sve što se ne uklapa u naprednjačko-šešeljevske kalupe, neprijatelj je naroda i države. Time i legitimna meta za pljuvačinu i harangu. Što bi đaci – koje je l’da pokvareni profesori uče da budu bajagi misleće osobe koje drže do nekakvog dostojanstva – bili izuzeci? Kad je u pitanju odbrana Srbije i srpstva, nema izuzetaka čak ako se radi i o deci posrnuloj u nepatriotizam. U korenu treba saseći pubertetske iluzije o bajagi slobodnim građanima, koji treba da brane svoje dignitete od besprizornih nasilnika. To što ih uče ničim zadovoljni profesori sumnjivog patriotizma – a šta bi drugo bili svi oni koji nisu u SNS-u – koještarije su i podvala Srbiji koja cveta od uspeha. Neka se đaci ugledaju na vrednosti radikalsko-naprednjačko-epseesovske vlasti, na vredne uzore koji sa visokim ocenama završavaju SNS Akademiju mladih lidera. Odatle u javni život cvetajuće Srbije izlaze pravi patriotski biseri. Ko ne veruje, neka te bisere gleda i sluša ne samo u Narodnoj Skupštini gde briljiraju, nego neka ih gleda i sluša po svim društvenim institucijama na visokim položajima. To doterano, rečito, to kežuel i nadasve patriotski osvešteno. To bi trebalo da su uzori đacima, ta garancija prosperiteta Srbije. Đaci pak koji se usude – pod je l’da otrovnim uticajem zabludelih antisrpskih profesora – da petnaestominutnim stajanjem javno izraze pijetet prema žrtvama koje je na Železničkoj stanici ubila korupcija, šta su drugo nego legitimna meta rodoljuba, branilaca cvetajuće Srbije.

Dobro, ne treba ići u rat baš protiv đaka, bilo bi malo nezgodno za neke SNS osetljive duše. Ima i takvih među onima koje Onaj oslovljava sa ’naše drage bake i deke’. Osim toga – poznato je – naprednjaci su inače oduvek bili zagovornici rada, reda i nadasve tolerancije. Rat – naravno iz nužde – treba usmeriti na razularene nezahvalne profesore, kojima večito nešto fali. Oni, osiljeni profesori, truju decu kojekakvim bajagi humanističkim budalaština i politički ih zloupotrebljavaju. Njima SNS direktori škola i SNS školski odbori treba da skrešu rogove. Zašto su instalirani u škole i plaćeni, ako neće da se bore protiv je l’ da političke zloupotrebe dece. Mediji su im, Bogu hvala, danonoćno na raspolaganju.

U situaciji kad je svakakva je l’ da izdajnička ološ – bez sumnje podsticana i plaćena iz stranih antisrpskih centara kojima smeta procvat Srbije – nasrnula da braniocima srpstva ubacuje klipove u točkove, zatrovani đaci predvođeni antisrpskim profesorima našli su se da fol izraze pijetet prema ’igrom sudbine stradalim građanima’ na Železničkoj stanici. Nije, nego. Hoće pravim patriotima, pravim Srbima da prodaju onu stvar za bubrege. Pravi branioci srpstva nisu sisali vesla, da ne vide da je reč o čistoj političkoj zloupotrebi đaka. Od naše čestite dece pokvareni profesori – alavi, nikad zadovoljni platama koje im se stalno povećavaju – prave neprijatelje Srbije i srpstva. Neće moći dok je nedremanih pravih srbobrana. Ako se ne može baš batinašima nasrnuti na ja l’da izmanipulisane đake, može se vala nasrnuti na nezahvalne alave profesore koji zloupotrebljavaju nevinu dečicu. Za đake su školske klupe i marljivo učenje, a ne kojekakvi bajagi pijeteti s kojima ih profesorska nezahvalna bagra politički zloupotrebljava. Drugo su naprednjaci patrioti kad pred TV kameramo sa decom izvode rodoljibive igrokaze, kad im ukorenjuju radikalsko srpstvo i svetosavlje, kad deca – često uzrasta za vrtiće – razdragano mašu državnim zastava, ponavljaju da su Srbi, da vole Srbiju, da se raduju sveopštem napretku Srbije, da vole Onog krupnog čiku koji o svemu brine. To naravno nema veze sa političkom zloupoterbom dece pred milionima TV gledalaca. To je patriotska pedagogija da deca znaju ko su i šta su. Šta u tome može biti loše? Ništa.

Nakon što su đaci u uglednoj Karlovačkoj i jednako uglednoj novosadskoj Zmaj Jovinoj gimnaziji izašli iz učionica na ulice da izraze pijetet prema pobijenim građanima, žrtvama korupcije i lopovluka, vladajuća kamarila se uznemirila, usplahirila. Znači, sistem – za koji su mislili da je dobro utegnut i da je pod punom kontrolom – puca na sve strane. Evo i đaci kamarili zagorčavaju život.

Kako mrziteljima Srbije stati u kraj?

Nedodirljivi Putinov ministar u Vladi Srbije, notorni staljinista Vulin, ima rešenje. Predložio je Putinov zakon o ’stranim agentima’, e da bi se opozicionoj je l’da bandi i anacionalnoj ništariji koja nije zadovoljna cvetanjem Srbije, stalo u kraj. Sve te mrzitelje Srbije treba zakonski, po brzoj i efikasnoj proceduri, dovesti u red. Treba uložiti sredstva – kojih Bogu hvala uspešna Srbija ima – u je l’da patriotsko pravosuđe, u nove zatvorske kapacitete, što ne i logore i oni su za ljude, u izbe u koje treba bez mnogo suvišnih pravnih procedura izolovati anacionlnu marvu, od zdrave Srbije. Da se nezahvalna marva nauči pameti.

Predlog je odličan, u praksi proveren u Rusiji, Belorusiji, Severnoj Koreji, Iranu, evo i u patriotski osvešćenoj Gruziji… Vulinov predlog zakona o stranim agentima lako je usvojiti. Narodna Skupština Srbije, kojom vispreno i tolerantno predsedava dražesna Ana Brnabić, najzad je došla do efikasnog načina usvajanja zakona – za pola sata se usvoji oko 60 tačaka dnevnog reda bez ikakve rasprave, među njima i najvažniji zakon, budžet za narednu godinu. Zahvaljujući inovativnoj i tolerantnoj predsednici nema operativnijeg parlamenta u svetu – uključujuće i one u Pjongjangu, Teheranu, Moskvi, Karakasu, Havani – od srpskog.

U odbrani Srbije od unutrašnjih ala i vrana, pored kažu ’socijaliste’ koji se divi Staljinu, Srbija ima još jednog nedremanog heroja na braniku odbrane srpstva. Možda se ne divi Staljinu poput zakletog ’socijaliste’ Vulina, ali se divi velikom Šešelju. Ima Damira Zobenicu koji u Novom Sadu – možda i šire? – drma operativnim aktivnostima protiv unutrašnjih je l’da neprijatelja.

Svojevremeno je Hitlerov čovek zadužen za borbu protiv unutrašnjih neprijatelja arijevskog Rajha bio Ernst Rem. On je operativno rukovodio smeđekošuljašima SA odreda – batinašima i uličnim teroristima protiv komunista, socijaldemokrata, Jevreja i drugih Rajhu neprijateljskih je l’da elemenata. Iz Remove bogate prakse borbe protiv nacionalnih otpadnika, može se štošta naučiti. Na primer kako organizovati batinaše, kako ih raspoređivati na zadatke, kako ih naoružavati… Širok je bio asortiman oružja SA odreda – motke, štangle, pajseri, lanci, noževi… Širok je način upotrebe oružja, treba biti inovativan. Naravno, patriotske operativce oboružane motkama i lancima treba pošteno platiti, ništa se ne radi džabe.

Rem sa batinašima po ulicama i trgovima Nemačke nije branio i štitio Hitlera. Neee, taman posla. Od izdajnika i nemačkog odroda branio je arijevsku svetu Nemačku (sakloni nas Bože od branioca svetih država i naroda!).

Pa je li se ovde, među nama, išta naučilo od Rema, branitelja arijevske krvi? Ko kaže da jeste? To što Damir Zobenica, zvezda SNS iz senke, deli zadatke i raspoređuje huliganske bade protiv građana Novog Sada koji bi ipak da pokažu pijetet prema pobijenim građanima, naravno da nema bilo kave veze sa praksom Ernsta Rema. To što ispada da ima, čista je slučajnost.

Živela Srbija, živeo rad! Nikada je l’da prave Srbe neće pobediti oni što prizivaju rat. Arbeit macht frei!

(Autonomija)