Skip to main content

PAVLE RADIĆ: Kako upokojiti vampire

Autonomija 10. dec 2021.
2 min čitanja

Nema boljeg sažetka muka Srbije, od onog kako je Borislav Pekić naslovio knjigu „Kako upokojiti vampira“. Neka nam naslednici piščevih autorskih prava oproste, što – neznatno izmenjeno – koristimo taj naslov.

Zaista, kako upokojiti razularene vampire – posebno arhivampira – ideološki i moralno stasale uz vladajuće zločince Srbije devedesetih prošlog veka, koji su se – zaslugom jajarluka postpetooktobarskih vlasti – brzo i lako vratili na vlast da nam kroje sudbinu. Nama i regionu. Kako nam kroje – znaju oni koji nisu pod propagandnom narkozom. Još je teže pitanje, još je veća muka – kako upokojiti zloduh samozvane „nacionalno odgovorne patriotske elite“, svetovne i crkvene – protoideologa zla i vampirizma – koji tetošeni u nacionalnim kulama od slonovače – tobože kloneći se „prljave politike“ – nacionalističkim zlom, antievropejstvom i mržnjom prema prosvećenosti, truju sadašnje kao što su trovali i generacije od osamdesetih godina prošlog veka, do danas. Ne budu li upokojeni, trovaće i buduće generacije.

Posle nekoliko masovnijih okupljanja građana koji ne pristaju na manipulacije razularenih vampira, te blokada puteva – posebno vitalnih – i pobune ne samo zbog Rio Tinta, umišljen u mesijansko poslanje i nošen steroidima medijske propagande, Vučić je uzdrman. Vidi se po mnogo čemu – po sve većoj nervozi i netrpeljivosti, po sve bednijem glumatanju, po beskrajnim samohvalnim tiradama, zatrpavanju javnosti nekakvim mapama puteva, pruga, gasovoda („krvotoci Srbije“), super bolnica i mostova, kako bi zblanuo lakoverne mase istovremeno ih korumpirajući sitnim novcima propagandno praćeno kao da ih daje iz svog džepa, a ne zadužujući ionako prezaduženu državu u inostranstvu. Spoljni dug Vučićeve Srbije raste u nebo. Blagodeti koje su pod njim je l’ da zapljusnule Srbiju, pre njega – arhivampir trubi – nije bilo ni u tragovima. Sve je to – puste li skromnosti – njegovih ruku, pameti i naravno ljubavi za Srbiju i Srbe, delo.

Vampiri koji vladaju Srbijom će – dijalektika je života – ovako ili onako otići sa scene. Kad i kako, zavisi od građana – od buđenja iz decenijskih propagandnih laži i obmana, od suočavanja sa pravim uzrocima rđavog života, od odlučnosti i energije da se – najpre shvati razlika između dobra i zla, između prosvetitelja i zločinaca – i potom osvoji sloboda i pristojan život.

Veći i teži je problem upokojenje zloduha nacionalizma, šovinizma i mrzitelja prosvećenosti, decenijama komforno razbaškarenog po kulama od slonovače. Onih u „intelektualnom ruhu“ (M.Kovač), koji se je l’ da gade „prljave politike“ al’ su „nacionalno odgovorne patriote“ ne pitajući se za stravičnu cenu komformističkog licemerja. Dok se zloduh u kulama od slonovače ne upokoji, boljitka ovde neće biti. Vampiri na vlasti samo će se smenjivati.

Ko najviše ugrožava i razgolićuje vampire, ko najbolje upire svetlo na njih pokazujući da su bedne ništarije? Učeni i moralno stameni ljudi, njihove duboke psihološke, sociološke i političke analize? Poniženi i uvređeni ljudi? Pritisci sa strane, iz sveta? Sindikati? Nekorumpirani umetnici, sportisti, zabavljači? Svi pobrojani su na svoj način pretnja za vampire, ali se – sva je prilika – oni s razlogom više boje onih koji se, kloneći se prevelike mudrosti i ozbiljnosti, javno s njima sprdaju, koji ih ismevaju, koji ih izlažu ruglu pokazujući na satiričan način prikladan manipulisanim masama da se umesto o spasiteljima nacije i države, radi o nitkovima krvopijama, koji razaraju i naciju i državu. Sreća da takvih ima u Srbiji, makar bili dostupni samo manjem delu javnosti.

(Autonomija, foto: Pixabay)