Kako stoje stvari sa statutom Vojvodine?
Loše. Vrlo loše.
U sadašnjem izdanju, to je barem svima jasno, statut se nikada neće naći pred poslanicima republičkog parlamenta. On neće biti potvrđen sve dok pokrajinska skupština ne uzme gumicu i olovku u ruke, ne izbriše jedne i ne ispiše druge odredbe. One u skladu sa zakonom o nadležnostima.
Došlo je leto, počinju godišnji odmori, pažnja javnosti popušta; sada je pravi trenutak da se sa vrha Banovine skoči sebi u usta.
Doduše, oni koji su stali iza statuta i ranije su govorili da nemaju ništa protiv da im se statut vrati. Bili su spremni da ga menjaju, ali samo ako se promene odnose na interpunkciju, odnosno stil. Nikakve nove i restriktivne formulacije u odnosu na već postojeći tekst, govorili su, ne dolaze u obzir.
Kakvo komično, isprazno junačenje. Zar iko ozbiljan misli da je čitava ona nacionalistička artiljerija stavljena u pogon samo zbog zareza ili dvotačke?! Kad statut bude vraćen u Platonovu bb videćemo šta sve može da svari želudac skupštinske većine.
Demokrate su učestvovale u pisanju statuta i u Novom Sadu glasale za njega. U Beogradu ih je uplašila nacionalistička grmljavina, pa su izvukli pojas za spasavanje i zaplovili u regionalizaciju. Sada poručuju da nema povratka na Ustav SFRJ iz ’74 godine. Koji bi autonomaš to želeo? Ne znam ni jednog koji bi položaj Vojvodine krojio po predloženoj  ustavnoj mustri, ali znam neke koji bi želeli i veće nadležnosti od onih iz ’74.  Veće, da, ali u okviru Srbije!
Može li to Srbija podneti? Ne može!
Statut Vojvodine je u stanju kliničke smrti. Oni koji bi mogli da ga ožive ne stanuju, po Čankovim rečima, na Trgu Mladenaca, nego u Krunskoj 69. Stanari ove zgrade ne žele da dovedu u sumnju svoju privrženost autonomiji, ali ni da iritiraju one koji u statutu vide nacrt nove države. Ne smeju da kažu da je statut „protivustavan“, ali ni da otvoreno stanu iza njega.
Šta se drugo može očekivati od stranke koja je od većine učinila svoju ideologiju?!
Mrzeću sebe zbog ovoga što ću napisati – zar nije bio u pravu Andraš Agošton kada je nedavno poručio Ištvanu Pastoru da reterira zato što je odbrana statuta nemoguća misija. Ali, šta drugo preostaje Pastoru, sem da dosledno istrajava u odbrani?! Njegovo zalaganje za široku autonomiju Vojvodine nije slučajno. Zajednici koju predstavlja i čije interese zastupa bliži je Novi Sad, nego Beograd, bliža je pokrajina, nego republika. Veća je uloga Mađara u Vojvodini, nego u Srbiji, pa su tu i veće mogućnosti da se zadovolje njihovi interesi.
Za razliku od Pastora, većini u pokrajinskoj skupštini Beograd je, po svemu sudeći, bliži od Novog Sada. To je, možda, dobro za jednu stranku, ali je loše za Vojvodinu.