Vode ponovo prete oranicama, a dok strepe za njive i useve, vojvođanski paori muče još jednu golemu muku – kada udare vode oranice su im poplavljene, kada je suša žedne su, a kako god da je – njima je uvek na grbači namet za odvodnjavanje. Za njih pregolem ali moraće da ga plate, a i kad istresu džepove voda će im teći njivama….
Naime, iz Poreske uprave negde s kraja prošle godine počela su da im pristižu rešenja za naknadu za odvodnjavanje za 2009. i 2008. godinu, a pride i akontaciju za ovu. Sve je to stiglo uz porez koji inače redovno plaćaju, s tim da iznos za naknade, utvrđen na osnovu katastarskog prihoda, ide na račun preduzeća „Vode Vojvodine“.
– To je čista pljačka! Nemamo mi ništa protiv toga da plaćamo vodni doprinos kada bi sve funkcionisalo kako treba, ali nije tako. Kada kiša pada, naše su njive pod vodom, kada je suša sve gori. Šta je urađeno na našim parcelama pa da plaćamo tako visoke naknade? – pita zemljoradnik i predsednik paorskog udruženja Klub 100P plus Vojislav Malešev iz Kaća. – A dužni smo da ispunimo tu obavezu i dajemo novac za odvodnjavanje i za naše njive i one koje smo uzeli u zakup, iako nikakve vajde nemamo ni od “Voda Vojvodine” ni od bilo kog drugog. To vam je kao nekadašnja oxačarina koju smo plaćali iako dimničari nisu čistili odžake, ali toga smo se rešili, a ovog ne.
Naš sagovornik veli i da su ćuprije u njegovom kraju iz doba Marije Terezije i samo što se ne provale kada preko njih pređe neka mašina. O tome, kaže, niko ne vodi računa. Doduše, kanale jesu čistili u Kaću i drugim mestima, ali parama od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Pri tome, prelaze preko kanala su toliko suzili da sada paori s mašinama ne mogu ni da dođu do parcela, kaže Vojislav Malešev.
– Poljoprivrednici su zbog suše bili oslobođeni poreza na katastarski prihod za 2008/9. godinu, ali je krajem protekle godine poreska uprava poslala račune za naknadu za odvodnjavanje, koji su šest puta veći od poreza na katastarski prihod kojeg su seljaci oslobođeni. Kada se, dakle, to sabere, praktično nikakvog oslobođenja od poreza i nema. Na razgovoru sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu Danijelom Petrovićem dobili smo odgovor da je to malo i da bi taj iznos trebalo da bude i veći – kaže Nikola Cvijanov, predsedavajući Udruženja poljoprivrednika Subotice.
Apsurdno je što se nadoknada za odvodnjavanje naplaćuje u godinama kada se poljoprivrednici bore sa nedostatkom vode, i kada im suša masovno uništava useve. Na sastanku u Izvršnom veću Vojvodine predložili su da se prilikom sušnih perioda u njive pusti voda iz kanala koje je iskopalo JP „Vojvodina vode“, ali im je rečeno da je to preskupo.
Građani Vojvodine, inače, za ovo vodoprivredno preduzeće izdvajaju 30 miliona godišnje, a nijedan kanal se ne koristi za navodnjavanje tokom leta, dok su poplave poslednjih godina gotovo redovna pojava.
Poljoprivrednici smatraju da je način na koji se naplaćuje ovaj namet nedopustiv i zakonski problematičan – računi za odvodnjavanje stigli su preko poreske službe, te se praktično prihod JP Vojvodinavode tretira kao poreska obaveza građana. – Ni u jednom zakonu ne stoji obaveza naplate odvodnjavanja, a ipak se ona tretira kao zakonska obaveza. To bi bilo isto kao da nam struju naplaćuje poreska uprava – kaže Cvijanov.
Pri tome, računi za odvodnjavanje za mnoga seoska domaćinstva predstavljaju veliki izdatak, pogotovo za ona staračka, te ako se uzme u obzir da su seljačke penzije oko 60 do 70 evra, iznos za dve godine nadoknade za navodnjavanje od blizu 200 evra za njih je pravi namet.
Elem, rešenja Poreske uprave u kojima je navedena i naknada za odvodnjavanje su poljoprivrednicima stigla 21. novembra prošle godine, a u njima je navedeno da je trebalo da plate naknadu do 15. novembra. U rešenju stoji da treba da plate i naknadu za narednu, to jest ovu godinu, odnosno akontaciju koja se određuje spram lanjskog iznosa. Ako na vreme ne plate, naravno, čekaju ih kazneni poeni, to jest zatezne kamate.
Oni na čiji račun su upućene optužbe navode, međutim, da su poljoprivrednici svakako dužni da plaćaju naknadu za odvodnjavanje i o tome su obavešteni, ali nisu bili revnosni i nisu na vreme plaćali što je trebalo. Naime, trebalo je da za prošlu i pretprošlu godinu plaćaju akontaciju u visini naknade za 2007. godinu sve dok ne dobiju novo rešenje.
– Plaćanje naknada propisano je Zakonom o vodama. Obračun, zaduženje i naplatu nakanda za poljoprivredno i šumsko zemljište za fizička lica obavlja Ministarstvo finansija, odnosno Poreska uprava. Do 2008. godine naknada za odvodnjavanje za fizička lica plaćala u okviru rešenja o porezu na prihode od poljoprivrede i šumarstva. U skladu sa Zakonom o privremenom izuzimanju od oporezivanja porezom na dohodak građana, propisano je da se za 2008. i 2009. godinu ne utvrđuje i ne plaća porez na prihod od poljoprivrede i šumarstva, ali je u dispozitivu rešenja za 2007. navedeno da se do donošenja rešenja za narednu godinu plaća akontacija u visini poslednje za 2007. godinu – objašnjavaju u preduzeću “Vode Vojvodine”.
Paori su u više navrata protestovali i pre par dana su u razgovoru sa ministrom poljoprivrede Sašom Draginom i pokrajinskim premijerom Bojanom Pajtićem postigli da se rok za naplatu tih potraživanja produži do kraja ove godine.
Inače, tu svoju obavezu i dalje redovno izmiruju. Naplata troškova za odvodnjavanje u Vojvodini, i posle protesta, odvija se uobičajenim tempom.
Poljoprivrednici u proseku plaćaju 940 dinara po hektaru obradivih površina i za 2008. godinu uplatili su više od 80 odsto pristiglih obaveza, a za proteklu godinu više od trećine.
Među dužnicima od 107 miliona dinara se izdvajaju porodična gazdinstva koja su koristila državnu zemlju u zakupu. Od ovih lica (284) očekuje se da uplate 85 miliona dinara. Rekorderi po dugu su gazdinstva koja imaju obavezu za troškove odvodnjavanja od milion do tri miliona dinara.
Ako je za utehu, na sastanku s poljoprivrednicima u Izvršnom veću Vojvodine ocenjeno je da sadašnja zakonska rešenja u oblasti voda nisu dobra i da će uskoro biti usvojen novi zakon.

(www.autonomija.info)