Istanbulska konvencija pomogla je državama da stvore jednak sistem zaštite za žrtve rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, ali se još mora raditi na prevenciji i suzbijanju patrijarhalnih stereotipa, ocena je učesnika na današnjoj konferenciji povodom desete godišnjice usvajanja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici je istakao da žene i devojke „i onlajn i oflajn moraju biti zaštićene u celom svetu“.

„Evropska unija u celom svetu podržava promene koje se tiču rodne ravnopravnosti“, rekao je on i dodao da EU Srbiji pomaže u primeni konvencije te da rade i na pravosuđu kako bi nasilnici bili procesuirani.

Istakao je da se „moraju učiniti još veći napori“ da se stvori svet u kom će žene i muškarci biti jednaki.

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić je pomenula i zahvalila se ženama poslanicama, koje su kroz Žensku parlamentarnu mrežu podržale ratifikaciju.

„Danas sa ovog skupa šaljemo poruku da ohrabrimo države da ratifikuju konvenciju jer je ona dobra za ljude. I za muškarce i za žene“, rekla je Čomić.

Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib je ocenio da Istanbulska konvencija ima veliki politički značaj.

„Nasilje je u porastu širom sveta, a dodatno je povećano tokom pandemije. Svrha konvencije je stopiranje nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Međunaropdni standardi su osovina za zaštitu ljudskih prava“, rekao je ambasador.

On je izrazio žaljenje zbog povlačenja Turske iz Istanbulske konvencije koja ju je prva ratifikovala 2012. godine.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je rekla da je zakon, iz 2017, o sprečavanju nasilja u porodici dodatno unapredio sistem zaštite.

„Ali nikako ne smemo da zatvorimo oči. Jesmo rešili mnoge pukotine u sistmu zaštite, ali najmanje smo uradili na prevenciji. Nijedan od ovih dokumenata neće vratiti majke i ćerke“, rekla je ona i dodala da okruženje i dalje podržava stereotipe koji nasilje nad ženama prihvataju kao deo tradicije i kulturnog obrasca.

Dodala je da je u narednim godinama najveći izazov promeniti glavni izazov „da je žena vlasništvo“.

(Beta)