Stranka slobode i pravde uputila je otvoreno pismo javnosti povodom izbora Slavice Đukić Dejanović za ministarku prosvete u kom ocenjuje da je u pitanju rehabilitacija politike devedesetih.

Pismo je, kako se navodi u saopštenju, upućeno sa samo jednim ciljem – da se oni koji su zaboravili podsete, a oni koji ne znaju obaveste koga je režim Aleksandra Vučića postavio na funkciju koja je u ovom trenutku po mnogo čemu najvažnija u Srbiji.

Prenosimo pismo u celosti:

„Gospođa Slavica Đukić Dejanović, bliska prijateljica porodice Milošević i svedok i aktivni učesnik političkih dešavanja koja su obeležila devedesete godine prošlog veka, postala je juče ministar po četvrti put.

Ovaj tekst nije dovoljno dugačak da bi u njemu stale sve fotelje u kojima je do sada sedela prof. dr Slavica Đukić Dejanović.

Ako postavimo pitanje zašto je izbor pao baš na penzionisanu profesorku kragujevačkog Univerziteta ne možemo a da ne pomislimo da je u pitanju rehabilitacija politike devedesetih. Tome u prilog ide i promocija Marka II Miloševića u funkcionera vladajuće SPS, povodom proslave 33 godine od postojanja iste.

A devedesete su vreme kada smo bili pod sankcijama, izolovani od sveta, davili se u hiperinflaciji, kada su ubijeni Ćuruvija i Ivan Stambolić, vreme kada su ljudi ginuli u ratovima, a naša zemlja bila bombardovana. Vreme kada smo ekonomski i društveno propadali.

To je vreme kada je Slavica Đukić bila visoki funkcioner tada i sada vladajuće Socijalističke partije. Njoj je tada bilo dobro.

Komunisti su 1945, pa 1948. i 1949., a naročito 1953. sprovodili čistke na univerzitetima. Žrtve takvih čistki bili su, na primer, i prof. dr Aleksandar Kostić, kao i njegova supruga. Tu praksu su nastavili socijalisti zajedno sa radikalima i JUL-om 1998. kada su proterali sa univerziteta desetine profesora, a na fakultete poslali batinaše da tuku studente. Za one koji se ne sećaju, u toj Vladi su bili Vojislav Šešelj, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Milovan Bojić, Jorgovanka Tabaković, Milan Beko, Maja Gojković. Dakle, SPS, JUL i radikali danas poznatiji pod nazivom Srpska napredna stranka.

U to vreme Slavica Đukić Dejanović je bila prorektor Univerziteta u Kragujevcu i direktor KBC Kragujevac. Nije ustala u odbranu autonomije univerziteta. I tad joj je bilo dobro.

Ne možemo a da se ne zapitamo, danas kada se na mirnim protestima protiv nasilja uključuje sve veći broj profesora i studenata, koja je uloga kadra koji se kalio u vreme najvećeg progona akademske zajednice i političkih neistomišljenika u novijoj srpskoj istoriji. Da li sledi obračun sa profesorima i studentima koji protestuju protiv nasilja?

Slavica Đukić Dejanović je bila i Ministar za demografiju i brigu o porodici u periodu 2016-2020.

Da li je za novo mesto preporučuju rezultati ostvareni na čelu ovog ministarstva?

700.000 stanovnika manje ima Srbija prema rezultatima poslednjeg popisa, a za njenog mandata više od jednog Kragujevca je nestalo. Dakle, teško da su rezultati preporuka.

Profesorka Đukić Dejanović je već 7 godina u penziji i dugo nije u kontaktu sa obrazovanjem čak ni formalno. Suštinski se tom temom nije bavila decenijama.

A stanje u prosveti je više nego očajno.

Plate zaposlenih u predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama su ispod republičkog proseka.

Sve je manje dece koja se upisuju u škole i na fakultete.

Udžbenici, ekskurzije i drugi troškovi „besplatnog obrazovanja“ su davno postali ogroman finansijski teret za većinu porodica u Srbiji.

Sve manje brucoša upisuje fakultete koji školuju za nastavničko zvanje. Deca, sasvim opravdano, ne žele da se školuju za zanimanje koje im nudi život ispod svakog standarda.

Rezultati na PISA testovima su ispodprosečni. Pored toga treba dodati da je procenat nadprosečne dece na tim testovima izrazito mali, a procenat dece koja su rešila test ispod proseka izrazito velik. Sve to ukazuje da obrazovni sistem ni približno nije u stanju da pruži adekvatno školovanje usklađeno sa potrebama đaka.

Nov trend u prosveti je i da ministri preslišavaju dekane zbog izjava profesora koje nisu date u ime i za račun fakulteta. Gimnazijski profesori, koji poput Senke Jankov imaju stav koji se ne sviđa vladajućoj većini i lokalnim moćnicima, bivaju disciplinski kažnjeni iako za to nema pravnog osnova. Očigledan je pritisak na slobodu misli i govora što su Ustavom zagarantovana prava svakog građanina Republike Srbije.

Bez primedbi na stručnu biografiju u domenu medicine i psihijatrije, politički gledano, predlog za ministra prosvete je potpuno neprihvatljiv i neprimeren u ovom ili bilo kom budućem trenutku,

Od Dače Marković, preko Jove Todorovića i Žarka Obradovića, naivni bismo bili, ako bismo verovali da će se sada nešto unaprediti.

Prof. Đukić Dejanović je devedesetih sedela u fotelji prorektora i direktora KBC-a, dok su studenti i profesori na ulicama Beograda gutali suzavac i dobijali pendrek po leđima na studentskim protestima braneći autonomiju univerziteta. Dok su nas bombardovali, a policija tukla, novoizabrana ministarka je sedela sa Miloševićem u vili na Dedinju i bilo joj je dobro.

Danas dok stotine hiljada ljudi mesecima na ulicama traži da se ova Srbija napokon suštinski promeni, presvučeni radikali, SPS i JUL ponovo vode državu na način kao i devedesetih. Slavica Đukić Dejanović je ponovo deo toga i ponovo gleda kako da njoj bude dobro. Istorija nas uči da kad god je njoj bilo dobro ljudima u Srbiji je bilo loše“.

(N1, foto: )