Otvoreni podaci su jedan od preduslova za razvoj demokratskog društva i jedan od prioriteta Medijske strategije, rečeno je danas na skupu o konkursnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa.

U onlajn diskusiji predstavljeni su rezultati projekta „Otvorenim podacima do kvalitetnijeg projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja“ koji je sproveo Centar za održive zajednice iz Novog Sada uz podršku Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu istakao je da su otvoreni podaci osnovni činilac demokratizacije, a vlasti treba da učine te podatke dostupnim građanima.

Istovremeno, kako je dodao, građani treba da razvijaju veštine za analiziranje i tumačenje podataka što je preduslov za donošenje boljih odluka i učešće u demokratskom procesu.

„Pandemija je jasno pokazala da u kriznim vremenima postoje dodatni izazovi“ i da „pogrešne informacije stvaraju nedoumice u javnosti i urušavaju poverenje javnosti“, rekao je on, ističući da je zato potrebno „imati pouzdane podatke i da su potrebni mediji koji se pridržavaju najviših standarda“.

Bratu je takođe ukazao da je potrebna transparentnost u sprovođenju Medijske strategije i izradi novog zakonodavstva što traži posvećenost svih aktera.

Pomoćnica ministra kulture i informisanja Slavica Trifunović rekla je da su otvoreni podaci od velikog značaja za ostvarivanje javnog interesa i da promovisanje otvorenih baza podataka olakšava kontrolu rada institucija što je jedan od bitnih preduslova za razvoj demokratskog društva.

Trifunović je podsetila da je ministarstvo kulture i informisanja iniciralo donošenje nove Medijske strategije, uključujući projektno finansiranje, i akcioni plan za njeno sprovodjenje kako bi se poboljšalo stanje u medijskom eko sistemu.

Centar za održive zajednice prikupio je podatke o procesu projektnog sufinansiranja, analizirao ih, izradio veb aplikaciju i izneo preporuke za unapređenje te oblasti, rekla je ona.

Direktor Centra za održive zajednice Duško Medić rekao je da otvoreni podaci mogu biti od velike koristi institucijama, medijskim udruženjima i organizacijama, ali i gradjanima pošto su u pitanju medijski programi koji se finansiraju javnim novcem.

Cilj je, kako je dodao, da svaki korak u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa bude javno dostupan.

Menadžer projekta Nedim Sejdinović je rekao da su podaci prikupljeni od lokalnih samouprava na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i na osnovu baza Udruženja novinara Srbije i sajta Raskrikavanje.

U okviru projekta napravljeni su veb aplikacija čiji sadržaj može da se menja i dopunjuje uz korišćenje programskog jezika R, i kod koji može da se koristi za druge analize, precizirao je Sejdinović i predložio da se organi lokalne samouprave obuče za elementarno korišćenje tog programskog jezika.

U okviru projekta je uvedena i novina, analizirane su teme projekata na osnovu njihovog naziva, a sadržaj same brošure pored analize projekata sadrži i kratak presek istorijata konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja, uz preporuke za unapredjenje procesa projektnog sufinansiranja.

Predmet prikupljanja podataka bili su konkursi Minstarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i 152 lokalne samouprave (gradovi i opštine).

U periodu projektnog finansiranja, od 2015. do 2020. godine, dodeljeno je ukupno 70.821.309 evra za 11.506 projekata koji su podneti od ukupno 1.514 podnosilaca.

Sejdinović navodi da je informativni sadržaj apsolutno dominantan kao tematski okvir, ali i ukazuje da je potrebna dodatna analiza pošto je u velikom broju slučajeva u pitanju neki redovan program medija i često predstavlja praćenje organa vlasti što zapravo nije u skladu sa onim šta konkursno sufinansiranje treba da podstiče, a to je kritičko novinarstvo.

U diskusiji su učestvovale izmedju ostalih Tanja Maksić (BIRN), Vesna Radojević (KRIK), Snežana Milošević (Lokal pres), Tamara Filipović (NUNS) i Jelena Kleut (Filozofski fakultet u Novom Sadu), a moderator je bila Tijana Blagojev iz Misije OEBS u Srbiji.

(Beta)