Iako je incijativa Otvoreni Balkan omogućila ubrazan protok ljudi i robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, različiti parametri pokazuju da je situacija na terenu gotovo identična kao i pre pokretanja ove inicijative. “Upražnjena” radna mesta koja za sobom ostavljaju državljani Srbije odlazeći na Zapad, ni približno ne mogu da popune radnici iz Severne Makedonije i Albanije. Trgovinska razmena raste nešto većim intezitetom nego što je rasla pre “otvaranja granica”. Deluje da je jedina grana privrede gde se vide “opipljivi” rezultati – turizam, i to na strani Albanije, gde građani Srbije i Severne Makedonije letuju samo sa ličnom kartom. Da li će ova inicijativa nestati i pre nego što je zaživela?

U oktobru inicijativa Otvoreni Balkan puni četiri godine. Za te četiri godine broj članica incijative ostao je isti – tri, od incijalno planiranih šest. Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje ne pokazuju interesovanje za priključenje Otvorenom Balkanu. Sa druge strane, Srbija, Severna Makedonija i Albanija otvorile su svoje granice. Na papiru dakle, ova inicijativa “radi”. Ipak, ekonomski benefiti su za sada zanemarljivi.

Uslovi su stvoreni i Otvoreni Balkan dugoročno treba da ispolji svoj ekonomski potencijal, kaže za predsednik Evroatlantskog saveta Srbije i bivši poslanik Dragan Šormaz.

„Ne možete odmah očekivati veće ekonomske benefite. Recimo, Priština je pokušavala da raznim administrativnim blokadama i taksama da spreči ulazak srpske robe na njihovo tržište. Nije uspela. Zašto? Zato što građani imaju naviku da kupuju naše proizvode. U Albaniji ljudi nemaju tu naviku. Mi moramo da se izborimo za to. A tek albanska roba kod nas… Zamislite sad kod nas neko ide u prodavnicu u kupuje albansko vino a ne naše. Bitno je da su stvoreni uslovi. A sad je stvar do albanskih i naših kompanija da to poprave“, navodi Šormaz.

Sa druge strane, Naim Leo Beširi iz Instituta za Evropske poslove objašnjava da se čitav proces presporo odvija i da bi “mogao da nestane i pre nego što je zaživeo”.

“Deluje mi da je inicijativa bila ipak za dnevnopolitičke prilike lidera da se svom biračkom telu pokažu kao nekakvi garanti mira i saradnje na Balkanu. To sugeriše i način na koji se ceo proces vodi bez spuštanja na niži organ vlasti koji bi takvu inicijativu trebalo dugoročno da primenjuje. Ovako deluje da bi promenom vlasti u Beogradu ili Tirani umrla i cela ideja”, kaže Beširi.

(NE)ISKORIŠTENA RAZMENA RADNIKA

„Pričao sam sa nekim građevinksim radnicima u Tirani koji tamo zidaju zgrade… Međutim samo čekaju kada će da odu u Beograd. Zašto? Zato što su im tri puta veće plate kad odu u Beograd da rade na građevini nego u Tirani“, priča Dragan Šormaz.

Istina, plata građevinskog radnika u Srbiji jeste veća nego plata radnika u Albaniji. Međutim, ukupan broj radnika iz Albanije u Srbiji je zanemarljiv. Prema podacima koje smo dobili od Nacionalne službe za zapošljavanje, broj izdatih radnih dozvola državljanima Albanije u 2022. godini iznosi svega 148. Ipak, taj broj se jeste značajno povećao u odnosu na recimo 2015. godinu kada je izdato 23 radne dozvole. Sa druge strane, ako se osvrnemo na 2020. godinu i implmentaciju Otvorenog Balkana, odnosno na „slobodno kretanje“, rezultati pokazuju da broj izdatih radnih dozvola na godišnjem nivou tada počinje da opada. Konkretno 2020. godine izdato je 164 radne dozvole, 2021 taj broj iznosi 157 a kao što je prethodno rečeno 2022. broj izdatih dozvola iznosi 148.

Ni broj radnika iz Severne Makedonije koji dolaze da rade u Srbiji nije se znatno povećao od pokretanja incijative Otvoreni Balkan. Ako pogledamo period od 2015. do 2022. godine, najviše radnih dozvola izdato je 2017 godine – 523, dok 2022. godine taj broj iznosi 498.

Zanimljivo, ako broj radnih dozvola izdatih građanima Severne Makedonije i Albanije u Srbiji uporedimo sa recimo brojem izdatih radnih dozvola u Hrvatskoj, uočljiva je očigledna razlika. Al Jazeera piše da broj radnih dozvola u 2022. godini koje je Hrvatska izdala državljanima Severne Makedonije iznosi 9.584 a državljanima Albanije 3.939. Dakle, znatno više nego u Srbiji.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu, pak, da je u poslednjih nekoliko godina u Srbiji primetan visok stepen zapošljivosti kod određenih delatnosti koje se uglavnom vezuju za građevinarstvo, ali je velika potražnja i u IT industriji.

Kada je o plati građevinskih radnika u Srbiji reč, nju je teško odrediti. Prema različitim izvorima, dnevnica se kreće od 30 evra za radnike na građevini pa do preko 80 evra za iskusnije i kvalifikovanije majsotre. Prosečna mesečna plata građevinskog radnika u Severnoj Makedoniji iznosi oko 560 evra, a u Albaniji se dnevnica kreće između 9 i 20 evra. I plata radnika u IT sektoru u Srbiji varira, ali u proseku ona iznosi oko 1400 evra, a identičnu sumu novca na mesečnom nivou dobijaju i IT stručnjaci u Severnoj Makedoniji, dok je u prosečna plata zaposlenih u ovom sektoru u Albaniji oko 700 evra.

Treba naglasiti i da ukupan broj stranih radnika u Srbiji nije poznat. Portal Danas piše da su procene da je u Srbiji 2021. godine izdato oko 26.000 radnih dozvola za strance. Najviše radnika dolazi iz Rusije, Kine, Turske i drugih azijskih zemalja.

Takođe, nije poznato ni koliko srpskih državljana radi u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Ambasade Srbije u Tirani i Skoplju nisu nam odgovorile na pitanja o broju srpskih radnika u ovim zemljama i njihovom položaju. No, s obzirom na pomenute prosečne plate, izvesno je da Severna Makedonija i Albanija u ekonomskom smislu nisu povoljne destinacije za srpske radnike.

(NE)ISKORIŠTEN PRIVREDNI POTENCIJAL

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije i Albanije raste godina unazad. Kada je o Albaniji reč, ova zemlja statistički nije značajan spoljnotrgovinski partner Srbije. Konkretno, Albanija se ne nalazi ni u prvih 30 zemalja sa kojima Srbija ima najveću trgovinsku razmenu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Ako kao parametar posmatramo izvoz iz Srbije u Albaniju, u 2022. godinu izvezena je roba u iznosu od 206 miliona evra, dok uvoz iznosi 82 miliona evra.

Severna Makedonija se nešto “više” kotira kada je u pitanju trgovinska razmena sa Srbijom. Prošle godine, u Severnu Makedoniju je izvezena roba u iznosu od 970 miliona evra, a vrednost uvezene robe je 511 miliona evra. Takođe, spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Severne Makedonije raste prethodnih godina.

Ipak, treba naglasiti da trgovinska razmena Srbije ne raste samo sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Primera radi, iako je trgovinska razmena sa Severnom Makedonijom porasla, udeo u izvozu u ovu zemlju 2015. godine je iznosio 3,9 procenata u odnosu na ukupan izvoz Srbije, dok je 2022. godine udeo u izvozu u Severnu Makedoniju 3,5 odsto u odnosu na ukupan izvoz.

S obzirom da je Otvoreni Balkan prevashodno privredna inicijativa, Šormaz kaže da privredne komore Srbije, Makedonije i Albanije “traže od politike šta je to što bi se moglo promeniti”.

A odgovor na pitanje šta bi se to moglo promeniti, hteli smo da dobijemo od Privredne komore Srbije, koja nam ih ni posle nekoliko zvaničnih upita nije dostavila.

TURIZAM

Dvadesetšestogodišnja Sanja i dvadesetsedmogodišnji Marko kazali su nam da im je Otvoreni Balkan pružio jedino turističke benefite.

“Često idem u Makedoniju i privatno i poslovno, i već se osetilo to olakšanje jer na granicama više ne mora da se predaje pasoš”, navodi Marko.

Sanja kaže da joj je, pored toga što je granicu prešla samo sa ličnom kartom, značilo i to što nema rominga. Treba, međutim, naglasiti da je ukidanje rominga omogućeno još Berlinskim procesom.

“Prošle godine sam bila u Albaniji na moru i iskreno nije me nešto preterano doticao Otvoreni Balkan, nisam nešto ni razmišljala o tome, ali sam se jako prijatno iznenadila samim tim što nije bilo rominga”, objašnjava Sanja.

Statistika potvrđuje da sve veći broj građana Srbije letuje u Albaniji. Ministarka turizma i zaštite sredine Albanije, Mirela Kumbaro Furđi, izjavila je za Radio Slobodna Evropa da je 2021. godine zabaležen porast srpskih turista za 110 odsto u odnosu na 2019. godinu.

KO PROFITIRA?

Dragan Šormaz kaže da pored privrednog, Srbija ima i politički profit od Otvorenog Balkana koji “uopšte ne krije”.

„Politički profit je mir i prosperitet celog regiona a ne sedenje sa strane i čekanje. Što više sarađujete manje je verovatnoća za konfilkt. Mi živimo jedni pored drugih vekovima, bio bi red da počnemo da živimo jedni sa drugima. Ne bi nam se dešavalo sve ono 90-ih godina da smo živeli jedni sa drugima a ne jedni pored drugih“, navodi Šormaz.

Sa druge strane, Naim Leo Beširi smatra da iako je Otvoreni Balkan „plemenita ideja na papiru, deluje samo da je političarima bliskim kriminalu ovo front za nelegalno bogaćenje”.

“Kako je zamišljeno i ko vodi ceo proces deluje da će organizovani kriminal najviše benefitirati otvaranjem granica. Ove tri zemlje važe za kičmu kriminalnih klanova na Balkanu kao i za tranzitnu rutu trgovine narkoticima, ljudima, ali i oružjem”, naglašava Beširi.

Kada je reč o proširenju Otvorenog Balkana, u javnosti su se mogle čuti izjave skeptičnosti predstavnika Crne Gore, BiH i Kosova zbog toga što je neformalni incijator ove ideje predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na pitanje da li Otvoreni Balkan ima budućnost ukoliko se incijative ne priključe ove tri zemlje, Šormaz odgovara da perspektiva postoji.

„I Priština i Podgorica su mala tržišta, ako žele – žele, ako ne žele – ne žele. Ja se nadam da će se BiH pridružiti“, navodi Šormaz.

Beširi sa druge strane navodi da je zabrinutost Crne Gore, BiH i Kosova opravdana, jer ne žele da ulaze u “klub s čovekom koji tolilko putera na glavi ima”.

“Vučić se nije potrudio da te zabrinutosti otkloni, da napravi rez s ratnom prošlošću, otvori dosijee, da se založi za procesuiranje odgovornih i reformiše službe bezbednosti. U poslednjih deset godina radio je suprotno. Preko svojih glasnogovornika zaoštravao je nacionalističku retoriku, potpomaže srpski svet o Crnoj Gori, BiH i šire i neretko sam ulazi u one men show svađe s liderima u regionu na režimskim kanalima”, kaže Beširi.

Ipak, prema njegovim rečima, ulazak Crne Gore, BiH i Kosova će zavisiti od trenutnog funkcionisanja incijative.

„Ukoliko bi trenutne tri članice u relativnom kratkom vremenskom roku pokazale opipljive rezultate udruživanja koji daleko prevazilaze politički trošak kojeg se ostale zemlje Zapadnog Balkana boje, mogli bismo brzo videti da broj članica Otvorenog Balkana postane četiri, a onda i pet i šest”, objašnjava on.

Kao potencijalnu posledicu neulaska ove tri zemlje, Beširi vidi gašenje Otvorenog Balkana ukoliko incijativa ne pokaže veće rezultate.

PRIPREMA ZA EVROPSKU UNIJU?

Evropska unija nije širom raširenih ruku dočekala ideju Otvorenog Balkana a i sada su izjave prema ovoj inicijativi – rezervisane.

Šormaz kaže da nisu sve članice Evropske unije protiv Otvorenog Balkana. Kao primer zemlje “protivnika”, Šormaz navodi Francusku.

“Makron je više puta rekao – pa čekajte mi treba da primimo zemlje Zapadnog Balkana i oni onda imaju šest glasova a mi jedan. To je možda i najveći problem o kojem se ne govori. Ako bi Otvoreni Balkan došao do šest članica i onda se priključe Hrvatska i Slovenija politički, pa se onda i Bugarska i Rumunija… Onda mi imamo desetak jedinstvenih glasova unutar Evropske Unije. To se mnogima ne dopada“, navodi Šormaz.

On smatra da Otvoreni Balkan kao inicijativa ne ugrožava evropske integranije zemalja članica, već ih „priprema“ za članstvo u EU.

„Rušenjem rampi u okviru Otvorenog Balkana mi se pripremamo i za članstvo u Evropskoj uniji. Ali to ne isključuje jedno drugo. Mi imamo regionalne incijative i u samoj EU. Ne vidim zašto bi Otvoreni Balkan smetao članstvu zemalja Zapadnog Balkana u EU i da li bi nam članstvo nešto promenilo“, kaže Šormaz.

Beširi naglašava da Otvoreni Balkan može da pripremi ekonomije tri zemlje za konkurentnost evropskog tržišta, ali može i da izazove kontraefekat.

„Ukoliko služi za produbljivanje kriminalnih aktivnosti, a maskira se mikro benefitima, onda može imati suprotan efekat. Analiza razvoja državne uprave ove tri zemlje sugeriše da ni jedna nema dovoljno kapaciteta da se bavi reformama samo u okviru EU integracija, a kamoli i Otvorenog Balkana. Podsećam da je pored ove dve inicijative tu i Berlinski proces koji je inkluzivniji budući da je zapadnobalkanska šestorka aktivno uključena. Drugim rečima, troma, neorganizova i u poslednjoj deceniji desetkovana javna uprava nema ljudske, a ni finansijske kapacitete da upravlja sa nekoliko procesa istovremeno što može voditi samo jednom rezultatu – neuspešnosti svih procesa”, zaključuje Beširi.

Petar Alimpijević (naslovna fotografija: Beta)

Tekst je deo regionalnog istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Koristite činjenice“ koji realizuje Institut za komunikacijske studije u saradnji sa partnerima iz regiona Zapadnog Balkana. Kompletno istraživanje objavljeno je na sajtu “Samo pitaj”.