Izmena postojeće zakonske regulative neće dovesti do bolje zaštite novinara i mediskih radnika, neće smanjiti broj pretnji koje im se upućuju niti će učiniti da se osećaju sigurnije, istovremeno bi prenormiranje moglo da dovede do novih zloupotreba, ocenjeno je danas na okruglom stolu “Konsultacije o izmenama Krivičnog zakonika”.

Na okruglom stolu u Beogradu, u okviru projekta „Otporni mediji civilnog društva za obnovu poverenja građana“ u realizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, ocenjeno je da bi prioritet trebalo da bude ujednačavanje sudske prakse i jačanje kapaciteta Tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK).

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero istakla je u Srbiji prisutna loša primena zakona, zbog čega promena Krivičnog zakona može dovesti do novih zloupotreba i pogrešnih tumačenja.

Upozorila je da posebnu teškoću predstavlja činjenica da se “skoro sve završava uslovnim osudama” što, uz veliki broj odbačenih prijava odaje utisak da uopšte ne postoji prevencija.

“Kada vidimo kojom brzinom se pronađe onaj koji je napisao nekakvu mnogo blažu poruku u odnosu na predsednika države, koji mora da ima mnogo veči stepen trpljenja u odnosu na ovakvu vrstu pretnji, onda se pitam da li mi svi u ovoj zemlji imamo jednaku zaštitu” navela je ona.

Podsetila je i da su sve pretnje upućene predsedniku završile zatvorskom kaznom, a ne uslovnom kao u slučaju novinara.

Tužilaštvo ne postupa ispravno

Advokatica i programska direktorka Yucom-a Milena Vasić upozorila je da u Srbiji nemamo problem materijalnog prava već problem procesnog prava i onoga ko to pravo primenjuje.

Rekla je i da je sudska praksa neujednačena, pa se u praksi za iste stvari za koje odbacuju krivične prijave novinara osuđuju oni koji su ih koristili prilikom pretnji “javnim funkcionerima, pre svega predsedniku Republike”.

Dodala je da je trenutno pred Ustavnim sudom slučaj gde je, u gotovo identičnom činjeničnom stanju, tužilaštvo postupalo različito iako je postpalo po istom članu istog zakona.

Kao poseban problem istakla je praksu da se u slučaju pretnji novinarima kondincional ne tretira kao pretnja, a da je situacija takva da je samo u jednoj konkretnoj presudi Vrhovnog kasacionog suda navedeno da “u konkretnom slučaju konkretni kondicional nije bio pretnja”.

“Kada tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu i kaže da kondicional nije uošte pretnja, to prosto nije ispravno ni zakonito postupanje. Jer, sve zavisi od toga kakav je subjektivni osećaj onoga kome se preti”, dodala je Vasić.

Ocenila je i da je Tužilaštvo za VTK ozbiljno potkapacirano, zbog čega bi trebalo raditi na podizanju njegovog kapaciteta, ali i razmisliti i o mogućnosti da se za neka dela nadležnost spusti na niža tužilaštva.

Vasić je navela i da su višestruka saslušavanja oblik dodatne viktimizacije oštećenih, kao i da hajka, najčešće na društvenim mrežama, iako je bez konkretnih pretnji za cilj ima zastrašivanje i demotivisanje za dalji rad.

Menadžer pravnog tima Beogradskog centra za ljudska prava Vladica Ilić ocenio je da bi umesto izmene ili dodatnog normiranja u Krivičnom zakoniku, možda bolje bilo raditi na preciznom definisanju pojma pretnja.

“Ono što je relevantno za pretnju je da li je njome stavljeno u izgled neko zlo kada se koriste reči koje same po sebi ne označavaju i ne znače pretnju, ali iz komunikacije, iz konteksta je vrlo jasna namera učinioca da se to shvati kao pretnja”, naveo je Ilić.

Ujednačiti sudsku praksu

Podsetio je i da se pretnja može izvršiti i konkretnom radnjom, bez da se verbalno izrekne.

“Ne moram nekom da kažem da ću ga ubiti, postoje verbalni načini da pošaljem vrlo jasnu poruku. Zato treba tražiti način da ujednačimo sudsku praksu. Treba razlikovati ono šta je sloboda govora, a šta je nasilje”, kazao je Ilić.

Vida Petrović Škero je navela da bi u ujednačavanju sudske prakse trebalo da svojim presudama učestvuju Vrhovni sud, kao i Apelacioni sud koji mora da promeni praksu da se u jako sličnim situacijamam oštećeni mora saslušavati, a “privilegovani oštećeni” ne moraju.

“Ne možeš saslušavati uvek u sitna crevca novinara, a političara, naročito kad je na visokoj funkciji, nikada, a zaključiti da se, sa sve Kobrama, strašno uplašio od nekekave žene koja je pisala neko pisamce na nekakvoj mreži. To je ono to moramo ujednačiti – postupanje, proceduru”, precizirala je Škero.

Menadžerka programa za lokalne inicijative Građanske inicijative Dragoslava Barzut ocenila je da je primetan trend velike derogacije ljudskih prava, kao i da je sužen prostor za kritičko delovanje jer građani ne mogu da računaju na zaštitu institucija.

Dodala je i da se pored napada na novinare, beleži sve veća ugorženost branitelja i braniteljki ljudskih prava, a da se u tom procesu upravo koriste i ljudskopravaški mehanizmi, odnosno mehanizmi koji bi trebalo da garantuju demokratiju.

(Autonomija, foto: NDNV)