Skip to main content

Odlučujući trenutak za američku demokratiju

Planeta 08. nov 2022.
3 min čitanja

"Zemlja bi mogla da dospe u ruke ljudi koji su spremni samo da brane sopstvenu, ali ne i slobodu drugih"

Donald Tramp se vratio i na ovim tzv. „međuizborima“ u Sjedinjenim Državama je sveprisutan. Čak ni njegova sopstvena stranka ne može ništa da učini po tom pitanju, smatra dopisnica DW iz Vašingtona Mihaela Kifner.

Sviđalo vam se to ili ne, američki glasači imaju pravo glasa u našim životima, gde god da živite. S obzirom na to da su svetska sila, lične odluke Amerikanaca prilikom glasanja daju im globalnu moć, a posebno sada, kada je u toku rat u Evropi.

Ovog utorka oko 154 miliona američkih birača odlučuje o novom sazivu Kongresa, kao i na drugim izborima. Oni će pre svega da odluče da li će predsedniku Džozefu Bajdenu oduzeti mogućnost da obavlja posao tokom njegove preostale dve godine na dužnosti.

Ako vam je potreban bilo kakav dokaz globalne moći američkih birača, pogledajte samo uplašene oči npr. lidera NATO na izglede da se Donald Tramp ponovo 2024. kandiduje za predsednika. Njegov poslednji nagoveštaj prošle sedmice da je to „veoma, veoma, veoma verovatno“ proširio se brže i šire od bilo koje druge poruke u predizbornoj kampanji – na koju je inače potrošeno sveukupno 16 milijardi dolara, što ih čini najskupljim „međuizborima“ u istoriji SAD.

Predizborna trka jeste neizvesna u mnogim mestima, ali generalno se predviđa dolazak „crvenog talasa“ koji će vlast u oba doma Kongresa vratiti republikancima. To je pokazatelj neke vrste neuspeha aktuelnog predsednika na međuizborima, što se obično smatra delom „normalnog“ ciklusa američke politike.

Međutim, na ovim izborima ništa nije normalno. Prvo zato što Amerikanci glasaju o tome da li žele da ostanu pri svom sadašnjem kursu demokratije ili žele mržnju i nepoverenje Trampovih MAGA (Make America Great Again) republikanaca, ali i gotovo svih ostalih koji su već otišli toliko duboko da neće prihvatati poraz, bez obzira na to šta prebrojavanje glasova pokaže.

Nalepnice „Tramp je pobedio“ i dalje su tu

Tramp sve do danas insistira na tome da bi on, a ne Bajden, trebalo da bude u Beloj kući, bez obzira na to što je grupa republikanskih advokata zaključila da su predsednički izbori bili „izgubljeni, a ne pokradeni“. Njihova upozorenja da je potkopavanje poverenja u izbore pretnja američkoj demokratiji, ostala su zanemarena. Šteta je počinjena: dok je sveukupno poverenje u izbore i dalje veoma visoko, dotle gotovo četvrtina republikanaca više nema poverenja u izborni sistem. A nova generacija MAGA-republikanskih lidera dodatno raspiruje taj plamen.

Tristotinjak osoba koje negiraju rezultat predsedničkih izbora nalazi se na izbornim listama republikanaca. Tramp lično podržava one kandidate koji dele njegovu laž o „velikoj krađi“. Među njima je recimo bivša voditeljka Foks televizije Kari Lejk, ona je republikanska kandidatkinja za guvernerku Arizone. Lejk kaže da Bajden „ne bi trebao da bude u Beloj kući“. Ona je uverena da je „odabrana od Boga“ i nema sumnje da će kao legitiman rezultat izbora da prihvati samo svoju pobedu. Njena besprekorna pojava i drski napadi na njene bivše kolege iz medija, već sada je čine potencijalnom Trampovom sledbenicom 2024.

Tramp 2020. nije uspeo da natera izborne kontrolore da mu „pronađu glasove“ koji su mu bili potrebni. Sada postoji realna mogućnost da oni koji negiraju ishod predsedničkih izbora osvoje glasove na ovim izborima i zatim uđu u javne službe u 27 država koje su relevantne za organizaciju izbora. Tako bi oni mogli da postanu odgovorni za organizovanje, overavanje ili osporavanje i predsedničkih izbora 2024, a kao rezultat toga, „pronalaženje glasova“ moglo bi da postane predmet pregovora, umesto prebrojavanja stvarnih glasačkih listića.

Sejanje semena nepoverenja i mržnje

Podela koja ugrožava poverenje Amerikanaca jednih u druge je sveobuhvatna. Oni sve više žive u dve paralelne stvarnosti, već prema tome kojem političkom taboru pripadaju. Čak i ono što ih ujedinjuje, recimo zajednička zabrinutost zbog poskupljenja ili porasta kriminala, u stvari ih dodatno razdvaja. Pokušaji demokrata da ublaže ekonomski udar na siromašne, među republikancima se predstavlja kao „socijalizam“. Njihov odgovor na kriminal je više oružja, dok demokrate vide kriminal kao razlog za suzbijanje posedovanja oružja.

Ako razgovarate sa senatorima ili članovima Kongresa iza zatvorenih vrata, oni će vam se požaliti zbog erozije svake zajedničke osnove za raspravu. Tamo gde je političko samoubistvo tražiti kompromis, jedino što raste su nepoverenje i mržnja.

Ukoliko ona jedva vidljiva tiha većina ne počne da se zalaže za svoju Ameriku glasajući na izborima, zemlja bi mogla da dospe u ruke ljudi koji su spremni samo da brane sopstvenu, ali ne i slobodu drugih. To bi se onda proširilo na američke saveznike, poput Ukrajine, čitave Evropu, pa i šire.

U svakom slučaju, svaki glas na američkom papirnom ili elektroničkom glasačkom listiću doprineće tome da Amerika preoblikuje svoju sferu interesa i uticaja u globalnom poretku koji se menja.

(Deutsche Welle, foto: Pixabay)