Skip to main content

NUNS: Neophodna veća transparentnost pravosudnih organa

Info 26. сеп 2024.
2 min čitanja

"Analizom veb-sajtova 218 sudova i tužilaštava, utvrđeno je da su konferenciju za medije tokom 2023. godine održali jedan osnovni sud, jedan viši sud i jedno više tužilaštvo"

Ujednačen pristup u komunikaciji sudova, odnosno tužilaštava sa javnošću ne postoji a posebno zabrinjava nedovoljno transparentan način na koji se sudije i tužioci biraju, glavni su zaključci publikacije „Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa“ koju je objavila organizacija „Partneri Srbija“, saopšteno je danas.

Kako je prenelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), istraživanje o transparentnosti rada pravosudnih organa sprovedeno je treću godinu za redom, a uzorak je činilo ukupno 218 sudova i tužilaštava.

Istraživanje je pokazalo da većina institucija ima funkcionalne veb sajtove, ali da ne objavljuju vesti na svom sajtu ili to čine veoma retko.

„Analizom veb-sajtova 218 sudova i tužilaštava, utvrđeno je da su konferenciju za medije tokom 2023. godine održali jedan osnovni sud, jedan viši sud i jedno više tužilaštvo. Ostali sudovi/tužilaštva nisu organizovali konferencije za medije tokom prethodne godine“, navodi se u istraživanju, koje prenosi NUNS.

Istraživanje je pokazalo i da obavezu koju propisuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da organi vlasti izrade i redovno ažuriraju Informator o radu, nisu ispunila samo dva osnovna suda.

Povodom postupaka institucija po upitima građana i zahtevima za informacije od javnog značaja, istraživanje je pokazalo da od ukupno 218 sudova i tužilaštava, na takav zahtev je odgovorilo njih 210.

U istraživanju se navodi i da Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, propisuju javnost rada oba tela u svim njihovim nadležnostima, ali da je tokom usvajanja Poslovnika o radu oba saveta, „javnost svedena na javnost rada centralnih, plenarnih sednica oba saveta, bilo da se radi o prisustvu sednici od strane novinara ili zainteresovane javnosti, bilo da se radi o objavljivanju podataka i izveštaja o radu“.

Dodaje se i da sednice izbornih komisija koje procenjuju stručnost i osposobljenost kandidata za izbor na pravosudnu funkciju „nisu dostupne javnosti“, kao i da se „razgovori sa kandidatima ne snimaju, niti o njima ostaje bilo kakav javno dostupni trag“.

„O sednici javnost može da se informiše putem zapisnika ili audio-video snimka. Na taj način javnost jeste obaveštena o tome kako je savet glasao o kandidatima za izbor na pravosudnu funkciju, ali ne i o razlozima koji stoje iza takve odluke“, navodi se u istraživanju.

(Beta, foto: Autonomija)