Vlada Srbije novcem iz budžeta države finansira Udruženje veterana „Crvene beretke“, organizacije koja okuplja nekadašnje pripadnike rasformirane specijalne jedinice Državne bezbednosti, čiji su pripadnici učestvovali u ratnim zločinima i osuđeni za likvidacije političkih protivnika.

Prema analizi Radija Slobodna Evropa (RSE), samo kroz konkurse Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u poslednje dve godine ovom udruženju dodeljeno je 23.000 evra.

Udruženje veterana Crvene beretke dobilo je novac na svim konkursima iz oblasti boračke zaštite koje je Ministarstvo rada realizovalo od trenutka kada je na čelo tog ministarstva postavljena Milica Đurđević Stamenkovski.

Đurđević Stamenkovski je predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici i postala je deo vlasti 2024. godine, iako njena partija na tadašnjim izborima nije prešla cenzus.

Iz Ministarstva rada nisu odgovorili na pitanja RSE na šta su konkretno potrošena dodeljena sredstva i koji je javni interes da se budžetskim novcem finanisraju projekti Udruženja veterana Crvene beretke.

Odgovor je izostao i od Udruženja veterana Crvene beretke.

„Kada uzmete takvu jednu jedinicu i od nje ponovo pravite heroje, a poznat je njihov ‘ratni put’, čovjek se mora zapitati kakve to vrijednosti ova vlast propagira“, kaže za RSE Filip Švarm, glavni i odgovorni urednik nedeljnika „Vreme“ i autor dokumentarca o „Jedinici za specijalne operacije“.

Ko su bile Crvene beretke?

Jedinicu za specijalne operacije, poznatiju kao „Crvene beretke“, osnovao je Resor državne bezbednosti Srbije koji je vodio Jovica Stanišić, jedan od najbližih saradnika tadašnjeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Njegova desna ruka bio je Franko Simatović.

Stanišić i Simatović su u Hagu 2023. osuđeni na po 15 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja ratnih zločina u Bosni i Hercegovini 1992.

Jedinica za specijalne operacije je pod tim imenom učestvovala u ratu na Kosovu 1998-1999. godine. Tada Simatović za komandanta JSO postavlja Milorada Ulemeka zvanog Legija.

JSO je rasformirana 2003. godine tokom policijske akcije Sablja.

Više njenih pripadnika osuđeno je za politička ubistva – uključujući ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003, ubistvo nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije, Ivana Stambolića u avgustu 2000. godine, ubistva četvorice funkcionera Srpskog pokreta obnove (SPO) u oktobru 1999. kao i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi 2000. godine.

Šta finansira Ministarstvo?

Prema podacima Agencije za privredne registre, Udruženja veterana Crvene beretke je osnovano 2019. godine.

Javno dostupni podaci o poslovanju pokazuju da je prve prihode udruženje imalo 2021. godine, kada je prijavljen ukupan prihod od 4.800 evra. Najviše novca Udruženje je prikupilo tokom 2024, ukupno 29.000 evra.

Podaci o iznosu prikupljenih donacija za 2025. još nisu objavljeni.

Od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja su u 2024. i 2025. dobili 11. 500 evra po godini, ukupno 23.000 evra, pokazuju izveštaji Ministarstva.

Javno dostupni podaci ne govore o tome odakle su još stizali prihodi.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski je odobrila finansiranje Udruženja veterana Crvene beretke u cilju organizovanja „Veteranskog višeboja„, realizacije projekata „Položaj boraca u društvu danas“ i „Zavet slobode„.

Veteranski višeboj je sportsko takmičenje veterana koje Udruženje organizuje jednom godišnje i koje je uz donacije Ministarstva rada, prethodnih godina podržano i sredstvima Vlade Vojvodine.

RSE je u vezi sa dodeljivanjem sredstava ovom udruženju pisao i Vladi Autonomne Pokrajine Vojvodine, ali do zaključenja teksta odgovor nije stigao.

Prema podacima sa interneta, Udruženje veterana Crvene beretke je poslednje četiri godine organizovalo „Veteranski višeboj“.

Tom prilikom je udruženje dodelilo plaketu Dušanu Bajatoviću, funkcioneru vladajuće Socijalističke partije Srbije i dugogodišnjem direktoru državnog preduzeća „Srbijagas“.

Na skupu 2025. godine je, kako se može videti na objavljenim fotografijama, bio istaknut i baner „Drina je reka, a ne granica„, aludirajući na prirodnu granicu između Srbije i Bosne i Hercegovine.

O projektima Udruženja veterana Crvene beretke – „Zavet slobode“ i „Položaj boraca u društvu danas“, koje su sa 10.000 evra dotirani iz budžeta, nema javno dostupnih informacija o tome šta podrazumevaju, da li su i kada realizovani.

Izveštaji o realizaciji tih projekata nisu objavljeni ni u konkursnoj dokumentaciji resornog Ministarstva.

Krajem 2022. udruženje je podiglo spomenik nekadašnjem pripadniku Crvenih beretki Nikoli Simiću u beogradskom naselju Busije.

Ko je prvi čovek udruženja?

Zakonski zastupnik Udruženja Crvene beretke je Živorad Žika Ivanović, bivši pripadnik jedinice za specijalne operacije koji je, kako se može videti na snimku iz maja 1997. godine, raportirao tadašnjem predsedniku SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću na svečanosti povodom osnivanja Jedinice u Kuli na severozapadu Srbije.

Iako se njegovo ime pominjalo na suđenju bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, protiv Ivanovića nije vođen sudski postupak ni pred međunarodnim niti pred domaćim sudovima.

Veterani u odbrani vlasti

Poslednji put, Ivanović je bio u fokusu javnosti u martu 2025. godine kada je predvodio veterane JSO u šatorskom naselju u Pionirskom parku, gde se duže od godinu dana nalaze pristalice vladajuće Srpske napredne stranke, među njima i pojedinci sa kriminalnim dosijeima.

„Posebno je perverzno to što su se oni pojavili tamo doslovno nekoliko dana uoči godišnjice ubistva premijera Zorana Đinića“, kaže Švarm.

Uz Žiku Ivanovića, veterane je u Pionirskom parku u Beogradu predvodio i bivši komandant srpske Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, kojeg Sjedinjene Države dovode u vezu sa ubistvom braće Bitići nakon rata na Kosovu 1999.

Iz vladajuće stranke tada su naveli da ne vide problem u njihovom prisustvu na skupu podrške predsedniku Aleksandru Vučiću i aktuelnoj vlasti.

U međuvremenu, veterani rasformirane JSO postali su redovni učesnici manifestacija koje organizuje vladajuća stranka – od obeležavanja godišnjica istorijskih događaja do svečanosti povodom dana beogradskih opština.

U decembru 2025. bili su gosti Ministarstva rada a kako su naveli na svom Instagram profilu, tom prilikom su prisustvovali radnom sastanku sa temom “daljeg unapređenja položaja boraca”. Sa njima se tom prilikom fotografisala i resorna ministarka Milica Đurđević Stamenkovski.

Đurđević Stamenkovski je kao predsednica krajnje desničarske stranke Zavetnici do 2024. bila u opoziciji. Kada je u maju 2024. formirana Vlada, dobila je mesto ministarke za brigu o porodici. U aktuelnoj Vladi prešla je na čelo Ministarstva za rad.

U februaru 2024. godine, tadašnji ministar odbrane i predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević, posetio je štand Udruženja veterana Crvene beretke na Novosadskom sajmu.

Udruženje je tada učestvovalo na manifestaciji „Sajam zavičaja“, koju je organizovao Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu, uz podršku Vlade Vojvodine.

Proslava 35 rođendana jedinice

Povodom 35 godina od osnivanja, deo veterana Jedinice za specijalne operacije organizovao je 4. maja 2026. proslavu na kojoj se u ime bivših članova ove jedinice, Vasilije Mijović zahvalio predsedniku Aleksandru Vučiću, navodeći da je njegovim dolaskom na vlast, jedinici vraćena slava.

„Uvek računajte na nas, da našu otadžbinu još dugo vodite, odavno Srbija nije imala takvog vođu, vizionara“, rekao je Mijović i dodao da je „kolegijum doneo odluku da se predsedniku dodeli pseudonim ‘Veliki Aleksandar'“.

„U ovom trenutku mislim da je to usmereno ka onom najtvrđem nacionalističkom dijelu biračkog tijela naprednjaka“, kaže Filip Švarm.

Fotografije objavljene na Instagram profilu Udruženja veterana Crvene beretke, pokazuju da je Mijović na nekoliko događaja s početka ove godine, bio deo delegacije ovog udruženja.

Vasilije Mijović, bivši je funkcioner crnogorske tajne policije. Kao pripadnik paravojnih formacija koje su delovale u Bosni i Hrvatskoj, učestvovao je u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

O njegovoj ulozi u ratnim sukobima tokom devedesetih, govorilo se i u Tribunalu za ratne zločine u Hagu gde su ga svedoci označili kao učesnika u nehumanim postupcima protiv stanovništva kao i kriminalnim radnjama poput krijumčarenja ukradenih automobila.

Mijoviću se nije sudilo zbog uloge u ratu ni pred domaćim, niti pred međunarodnim sudovima.

On je 1996. pred sudom u Novom Sadu osuđen na tri godine zatvora, jer je godinu dana ranije izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je poginulo dvoje dece. Sud mu je godinama odlagao izvršenje kazne, koju je odslužio tek nakon više od jedne decenije.

Mijović je od 1998 do 2006. radio kao specijalni savetnik pomoćnika ministra u crnogorskoj Državnoj bezbednosti.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore otpušten je 2006. zbog falsifikovanja diplome Pravnog fakulteta.

Iste godine je, uoči referenduma o crnogorskoj nezavisnosti, osuđen na 10 meseci zatvora pred podgoričkim Osnovnim sudom zbog povrede sloboda opredeljenja pri glasanju i izazivanja panike.

Jelena Janković, Dušan Komarčević (Radio Slobodna Evropa)