Nešto ipak nije u redu. Svi ulažu, a prihodi u budžetu padaju. Svi zapošljavaju, a nezaposlenih sve više. Nikako nije u redu. Za pet godina, ako se ostvare projekcije MMF-a, Srbija će biti među pet zemalja u svetu s najvećom stopom nezaposlenosti. Na toj neslavnoj listi, 2016. ispred nas biće samo Makedonija, Bosna i Hercegovina, Južnoafrička Republika i Grčka. Doduše, takav podatak ne postoji za sve zemlje, ali je računat za 102. Dovoljno, i previše loše.

Manju stopu nezaposlenosti od Srbije imaće Gruzija, Španija, Iran, Sao Tome i Principe… Projekcije MMF-a, naime, govore da bi u 2016. godini Srbija imala stopu nezaposlenosti od 16,7 odsto. Recimo, 2009. iznosila je 17,4 odsto, a ove i naredne godine procenjuje se na više od 20 odsto, tako da se uveliko vrtimo oko „pobedničkih“ pozicija. Makedonci, s konstatnom stopom od 32,2 odsto, apsolutni su šampioni i na prvom mestu će i ostati, Bosanci će sa sadašnjih 27,6 odsto pasti u 2016. godini na 23 odsto, a Južnoafrikanci će za pet godina imati stopu od 22,3 odsto. Za razliku od ostalih zemalja, u Grčkoj će taj pokazatelj biti u rastu pa će se ta zemlja, po procenama MMF-a, plasirati na četvrto mesto, ispred nas.

Država, vlasnik naših sudbina

-To što svaki dan vojvođanska i republička vlada otvaraju nova radna mesta
najjeftinija je i najvulgarnija estrada. Dajte, neka finansijski ocene efekte, koliko je prihoda i povećanja u budžet donelo to zapošljavanje – ukazuje u razgovoru za “Autonomiju” predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević.

On naglašava da parcijalno zapošljavanje ne rešava problem, jer u odnosu na broj nezaposlenih to je beznačajno. A košta mnogostruko više nego da se uredi ambijent privređivanja.

– Privrednici zapošljavaju, ne zapošljava država, a ovde se država postavlja kao vlasnik svih sudbina, i ljudskih života i privrednih života. Ona bukvalno postaje vlasnik: otvara, zatvara, subvencioniše, kreditira, a radi se isključivo o partokratskoj moći – kaže Knežević. – Svi fondovi i podsticaji za zapošljavanje su samo alokacija sredstava iz budžeta. Zapravo, sredstva se izvuku izvan budžetske kontrole, formiraju se fondovi i agencije i onda to arči i krčmi kako god ko hoće, a da se nikada praktično ne napravi bilo kakav brojevima iskazan obračun i spozna koliko je finansijskih efekata imalo takvo zapošljavanje. I potpuni je diletatizam u načinu kako se shvata proces zapošljavanja. Imamo negde oko milion nezaposlenih u Srbiji i to je sistemaki problem. A ovo što svaki dan gledamo predstave o zapošljavanju, pa to je drama apsurda, isključivo politička estrada koja nema baš nikakvih efekata.

Često, dodaje naš sagovornik, iz Vlade mu stiže pitanje “zar bi bilo bolje da nismo zaposlili pet hiljada ljudi?”.

– Pa bilo bi, jer bi te onda situacija terala da menjaš sistem a ne da šminkaš mrtvaca. Jer, ovako imamo torpedovan brod, a na njemu menjamo raspored nameštaja. To je avanurističko shvatanje procesa zapošljavanja, što je nedopustivo. Polovina “start ap” kredita će biti krivično procesuirana. Već dve godine se odlaže početak otplate tih kredita, što znači da to niti se može niti će ko plaćati. Ko se seća više “prve i poslednje” šanse? Kupovina radnih mesta po 9.000 evra u devastiranim opštinama – pa to je tek nedopustivo: prave privrednicima konkurenciju sredstvima koji su u budžet izdvojili upravo privrednici. Takođe, valja imati na umu da je u EU stopa za sve subvencije i podsticaje 0,8 posto, a kod nas čak 2,8 odsto – ukazuje Knežević.

Šverc, državne plate, besmislene agencije…
Osnovne mere koje Vlada treba da preduzme su smanjenje obima crnog tržišta i sive ekonomije i izmirenje državnih dugovanja prema privredi, kaže naš sagovornik. Te mere bi pospešile plasman robe, uspostavile cenovnu logiku, poboljšale likvidost i konkurentnost, povećale priliv prihoda u budžet i akumulaciju preduzeća, omogućile Ustavom zagarantovanu jenakopravnost na tržištu. Nije moguće biti cenovno konkurentan sa onima koji ne izmiruju zakonske obaveze. To je razlog loše beskonačnosti u kojoj se nalazimo, veli on.
Potrebno je, ukazuje, smanjiti poreze i doprinose za 20 odsto na plate do 35.000 dinara u realnom sektoru. Prihodi budžeta po ovoj stavci čine jednu petinu od ukupnih prihoda po osnovu poreza i doprinosa. Time bi se otpočelo sa procesom progresivnog oporezivanja.

– Plate u javnom sektoru su neopravdano više za 40 odsto u odnosu na realni sektor (43.652 dinara za 468.597 lica u javnom, i 36.471 za 1.286.234 lica u privatnom). Ovakva preraspodela ne postoji nigde u svetu. Ekonomisti kažu: ako se smanje porezi i doprinosi, smanjiće se prihodi budžeta. Mudro, nema šta. Pametnije je uvažiti potencije rešenja koja predlažu privrednici. Smanjenjem poreza na rad stabilizovala bi se postojeća radna mesta. Ne bi se plaćala naknada za radnike koji odlaze u Zavod za zapošljavanje kao tehnološki višak. Optimalizovane poreze i doprinose bi tada bilo moguće plaćati. Tek tad bi mogla uslediti sveobuhvatna akcija protiv poslodavaca koji ne prijavljuju radnike – ukazuje Knežević.

Dodaje i da je manjak sredstava u budžetu moguće namiriti zatvaranjem svih agencija koje se bave zapošljavanjem ili podsticajima zapošljavanja,vraćanjem svih sredstava za subvencije i podsticaje u budžet. Značajan prihod moguće je ostvariti oporezivanjem crnog tržišta i sive ekonomije, rigidnijom kontrolom javnih nabavki, efikasnijom naplatom poreskih obaveza, povećanjem broja poreskih obaveznika…

Ljubica Blitva – Trošić