Slučaj Gorana Kneževića – iskren raskid s korupcionaškom praksom ili untarstranačka borba borba na širokoj ledini?

Da li je Srbija napokon spremna na zaista ozbiljan i temeljan obračun s korupcijom, pitanje je koje ovih dana interesuje verovatno celu zemlju.

Relativno brzo prelaženje s reči na dela, nakon što je, mesec dana posle stranačke najave Borisa Tadića, kao prvi na ispitu pao upravo jedan od njegovih nekada bliskih saradnika i gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević, svakako je izbilo poneki adut onima koji su predsednikovu retoriku na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke smatrali ubiranjem jeftinih poena. U svakom slučaju, činjenica da se u obračun s funkcionerima osumnjičenim za prljave poslove krenulo iz sopstvenog dvorišta svakako je nezapamćen presedan u srbijanskom prakticiranju politike.

– Ne mislim da je Kneževićevo hapšenje unapred planirano i režirano, već se naprosto dogodilo da se, nakon ozbiljnog sabiranja i oduzimanja, odnosno razmišljanja u vrhu države o tome da je neophodno krenuti u odlučniju borbu protiv korupcije, u prvom dovoljno obrađenom predmetu našao čovek na relativno visokom mestu, koji, pritom, pripada vladajućoj koaliciji – ocenio je za “Dnevnik” predsednik organizacije “Transparentnost Srbija” Vladimir Goati. – Ako je u pitanju slučajnost, a pretpostavljam da jeste, to je veoma dobro, jer smo toliko natopljeni teorijom zavere da bi, da je kojim slučajem u pitanju član neke opozicione partije, svi odmah povikali da se radi o odmazdi. Dakle, dobro je što početak obračuna s mangupima počinje u sopstvenim redovima i što politički vrh neće sprečavati vladavinu prava, koju visina nečijeg položaja neće dovoditi u pitanje.

A opet, iako su Tadićeva najava i njeno obistinjenje izazvali pravu malu revoluciju u posmatranju domaćih političara, ne treba smetnuti s uma ni to da se ono što je predsednik Srbije pre mesec dana izgovorio, rekavši da neće zaštititi nikoga za koga se dokaže da je umešan u korupciju, od njega zapravo i očekuje i podrazumeva. Baš kao i od svih ostalih političkih moćnika u iole normalnoj zemlji. Ono što, međutim, i te kako smeta u toj idiličnoj priči jeste gorak utisak da je u ovoj zemlji i dalje neophodan partijski potvrdni mig da bi institucije, koje bi po definiciji trebalo da su iznad stranaka, počele da rade svoj posao. Ažurno i nepristrasno, naravno.

– Bojim se da je to širi utisak. Institucije za borbu protiv korupcije, pravosuđe i čitav lanac institucija moraju delovati bez obzira na nosioce izvršne i zakonodavne vlasti. I to je nešto što se u svim državama podrazumeva. Međutim, kod nas, očigledno, političari moraju da podstaknu i ohrabre te, navodno samostalne, institucije da rade svoj posao, što baš i nije osobina vladavine prava – smatra Goati.

Pri tom se u žiži interesovanja pravosudnih organa našla grupa ljudi iz relativno skrajnute opštine kakva je Zrenjanin, bez obzira na to što je ovaj grad poslednjih godina postao poprilično specifičan u pogledu stranih investicija koje su se tamo slile. No, već su se pojavili komentari da nešto slično, bez sumnje, postoji u manje-više svakoj lokalnoj samoupravi, pa je tako i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas izjavio da bi lagao ako bi tvrdio da se slični primeri korupcije ne bi mogli pronaći i u beogradskim opštinama. Otuda i neminovno pitanje otkud baš Zrenjanin i zašto baš Knežević?Uveliko se pojavilo i mišljenje da bi i ovo mogla biti samo još jedna u nizu “tresla se gora, rodio se miš“ operacija, odnosno da se pod okriljem priče o borbi protiv korupcije zapravo radi o finalu starog sukoba dveju struja u DS-u. Drugim rečima, da li se Knežević našao pod neugodnim svetlom reflektora zaista zato što se sumnja da je korumpiran, ili možda zato što se “samo” zamerio nekome kome nije trebalo u DS-u? Tim pre što niko ne postaje korumpiran preko noći, niti se takvi prestupi slučajno i isto tako preko noći otkrivaju…

– Mi smo društvo koje je, verovatno s razlogom, decenijama natapano izrazitim nepoverenjem prema nosiocima vlasti, jer je selektivna pravda bila maltene pravilo, baš kao i skrivanje pravih namera nečim drugim. Ostaje svakome da se sam opredeli o tome da li je to i u ovom slučaju tako, ali ja bih ipak voleo da je sada makar malo drugačije. Mislim da je sada kap prelila čašu, jer su istraživanja pokazala da smo daleko ispod Slovenije, Hrvatske, Bugarske… i da se, u odnosu na prošlu godinu, na planu borbe protiv korupcije u Srbiji praktično ništa nije događalo. Korupcija je truljenje i potkopavanje vlastite privrede i u shvatanju i uvažavanju te činjenice treba tražiti razloge za pritisak i ohrabrivanje čitavog sistema raznih poluga za borbu protiv korupcije. To je moglo započeti bilo gde u Srbiji, ali je, sticajem okolnosti, počelo u Zrenjaninu, i to je najmanje važno, jer je pitanje s koje ćete tačke početi da parate džemper manje važno od namere da ga oparate – istakao je Goati, dodajući da je uspešnost borbe protiv korupcije onoliko jaka koliko je snažna najslabija karika u tom lancu.

Dokazati da pravda nije selektivna

– Izvan pažnje pravosuđa trenutno su problemi koji se tiču finasiranja političkih partija i okolnosti po kojima javnost može osnovano da sumnja da se tu radi o transferu velikog novca zarad političke moći. Zakon je to sankcionisao, ali se zakon ovde ne primenjuje, dok se korupcija ne širi samo u širinu već i po vertikali, u dubinu. Bez antikoruptivne mreže, koja bi, po pravilu, bila vertikalno strukturisana i sezala do najvišeg nivoa države, borba protiv korupcije biće samo parcijalna. Ipak, nadam se da to nije scenario koji nas očekuje, jer bi u suprotnom sva ova skeptična nagađanja o internim obračunima i selektivnoj pravdi dobila na uverljivosti – napomenuo je Vladimir Goati.

(Dnevnik)