Kosovo je osvojeno 1912. godine sabljom, izgubljeno ’99 bombama. Glavni slogan nacionalista Odbranićemo Kosovo njima služi samo za to da bi na tom busanju u grudi mogli da maltretiraju ljude u Beogradu u Novom Sadu. Mislite li da neko od njih sme da dođe?! Mislite li da neko od njih želi da dođe?! Pa ljudi koji su ovde rođeni gledaju kako da odu, ne samo Srbi, kazao je u Prištini Nenad Čanak. Ipak, Srbija nikada neće priznati da je priznala Kosovo jer bi tako ukinula radna mesta za ‘branitelje’ i ‘pomiritelje’, a zapravo onih koji prave podele.

Na Kosovu je boravio 27. i 28. juna. Obišao Prizren, srpske manastire, na Vidovdan sa sinom otišao na Gazimestan i sastao se sa Aljbinom Kurtijem.

„Inicijalni povod dolaska na Kosovo bilo je pitanje mog 22-godišnjeg sina – tata jesi li bio nekad na Kosovu. Malo me je zbunilo to pitanje, pa sam rekao, pa naravno da sam bio, na šta je on rekao, ti si prvi koga znam da je bio na Kosovu a svi pričaju o Kosovu a niko nikada nije bio. Onda sam ja odlučio da ga povedem na Kosovo, da pođemo, da vidi svojim očima – zbog toga što je moja filozofija da ne verujem u neke stvari o kojima se priča ako to nisam video svojim očima. Pa sam tako 1991, godine kada je počeo rat u Sloveniji 26. juna, ja sam 1. jula seo i otišao u Ljubljanu da vidim kako to izgleda. Isto sam tako obilazio ratišta u Hrvatskoj i Bosni“, kazao je za kosovsku KTV sinoć narodni poslanik Nenad Čanak.

Kaže da je shvatio kako na Kosovu „dugo nije bio“, te da je bilo vreme da se vidi i sa svojim prijateljima i čuje od onih kojima veruje šta se tada događaja.

Na pitanje glavnog i odgovornog urednika Kohe Agrona Bajramija, šta se promenilo na Kosovu od njegovog poslednjeg boravka 2013, kada je takođe govorio za Kohu, Čanak je odgovorio:

„Prvi utisak koji imam je da se strašno mnogo izgradilo, ne samo kuća i zgrada, već i infrastrukture, puteva. (…) Svuda uz put sam video nove traktore, nove zalivne sisteme na poljima, mnogo novih i skupih vozila. Jednostavno, vidi se život, mnogo radnji sa očigledno skupom robom koju očigledno neko kupuje čim je ima. Deluje mi sve opuštenije nego pre osam godina, u smislu da ljudi na ulici nemaju grč koji sam viđao tih godina. S druge strane, idući u druge sredine, u Gračanici sam video ljude koji su opterećeni nekim stvarima iz prošlosti koji ne vide budućnost na Kosovu, koji svojoj deci ne žele da ostanu ovde“.

Impresioniran Kurtijevim okupljanjem mladih obrazovanih ljudi, pri tom levičar

Sa Kurtijem se do 28. juna nije sreo ali jeste pratio njegov rad.

„Ono što me je impresioniralo, to je okupljanje velikog broja mladih i obrazovanih ljudi oko njegove politike. To mi je zazvučalo vrlo interesantno, zbog toga što u današnjim vremenima, gospodin Kurti je očigledno levičar, jer njegove ideje koje sam čuo od njega zvuče kao ideje levičara koji se bori za ravnopravnost među ljudima, socijalnu pravdu i sve stvari karakteristične za leva politička opredeljenja“, rekao je lider Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Čudno je, kaže dalje, danas sresti levičara koji je predsednik vlade.

„Kao što je levica i socijaldemokratija u jednom trenutku bila dominantna u Evropi, danas je u Evropi uglavnom potisnuta od strane desničarskih vlada“, dodaje.

Stoga je to za Čanka sastanak sa Kurtijem bilo voma interesantno iskustvo, ali je dosta naučio i iz razgovora sa njim.

„O stanju na Kosovu iz njegove vizure, pitanja nestalih ili kidnapovanih lica“.

„Semantički logori“ Srbije

Kaže da u Srbiji postoje „semantički logori“, a kao primere je naveo „namerne greške“, koje se prave prilikom upotrebe reči „genocid“ i „srpski ministri“, srpski budžet“, umesto „ministri Vlade Srbije“, „budžet Srbije“.

Nema genocidnog naroda, samo ga zločinci koriste kao štit od pojednačne kazne

„Pitanje genocida koji se najčešće vezuje za Srebrenicu, mada bi se moglo primeniti na još neke događaje iz devedesetih. Vi imate situaciju u kojoj se manipuliše tom rečju genocid na više nivoa, gde s jedne strane kažu ‘šta je problem nazvati nešto njegovim imenom a to je genocid – kao što je to potvrdila presuda u Hagu’, a s druge strane imate u Srbiji strane koje tvrde – ‘ako bismo prihvatili da je to genocid, onda to znači prihvatiti Srbe za genocidan narod’ – što je najobičnija floskula. To je čista laž. Zato što narod ne može biti dobar ili loš. Ne može jedan narod biti genocidan, ni srpski, ni albanski, ni mađarski, ni hrvatski, ni nemački. Ta laž služi vrlo jednostavnoj svrsi, a to je da oni koji su napravili zločin proglašavajući čitav svoj narod za genocidan (…)“, objasnio je Čanak.

Kaže i da ima i dalje onih koji bi „zločin ponovili“, odgovorivši potvrdno i na pitanje da li se narodi mogu plašiti da se događaji iz devedesetih ponove.

„Ti isti proglašavaju čitav narod za genocidan zbog toga da bi između sebe i svog zločina, ili direktno počinjenog ili zločina u nameri i kazne koja sledi zasluženo – postavili kao živi štit čitav jedan narod“.

Čovek ne može da se rodi sa mržnjom, već da bi se mrzelo, mržnji se mora naučiti, pa se tako ne rađa ni čovek sa genocidnom namerom, već se i toj genocidnoj nameri mora naučiti, naglasio je, dodajući:

„E ti učitelji mržnje i učitelji genocida su oni koji proizvode tu floskulu o ukupnosti genocida kao karakteristike nad čitavom jednom skupinom, u ovom slučaju namerom“.

Objasnio je i da ga u Srbiji nazivaju lošim Srbinom kada se buni upravo zbog „semantičkih logora“, ili kada upozorava na to kako može da se sveštenicima SPC uplaćuju doprinosi iz budžeta poreskih obveznika istovremeno kada SPC ne uplaćuje porez u državni budžet.

Opasno dozvoliti nacionalistima ekskluzivno pravo na narodno nasleđe, zato prvi položio venac u slavu srpskim junacima na Gazimestanu

Čanak kaže da je to upravo drugi razlog njegovog dolaska na Kosovo.

„I zato sam došao na Gazimestan baš 28. juna da bih prvi položio venac u slavu srpskim junacima iz 1389. godine. Razlog je sledeći. Pitanje kosovskog mita, Kosovskog boja, Lazarevog carstva, Dušanovog carstva, srednjevekovne Srbije je nešto što pripada mitologiji jednog etnosa, jedne grupacije ljudske koja se zove Srbi. Međutim, dozvoliti da nešto što pripada svima vam preuzmu desničari neću im više tepati – fašisti i da proglase za svoje ekskluzivno vlasništvo, da oni postanu mera stvari je užasno opasno. Jer ne možete vi nacionalnu oznaku i nacionalnu pripadnost proglasiti za nešto što pripada samo jednoj političkoj opciji, a to je upravo ono zlo delo koje nacionalisti, šovinisti i svi ostali zločinci rade, zato da na kraju svih krajeva, između sebe i kazne – stave sve, da bi oni bili poslednji na redu kada dođe do toga da se kazne“.

Na opasku da kada se spomene Vidovdan, među Albancima je prva asocijacija 600-godišnjica i Miloševićev govor, Čanak kaže:

„A kod nas kada se spomene Vidovdan, prva asocijacija je izručenje Miloševića u Hag“.

O Miloševiću: Od fingiranja rata u Sloveniji do osamostaljenja Kosova

Na pitanje koliko misli da je Miloševićeva politika još uvek živa, ili je on bio „samo izvođač radova„, Čanak kaže da Milošević nije bio tvorac te politike.

Miloševića interesovala samo vlast, nacionalizam bio alatka

„Ljudi pogrešno razumeju ideju da je Milošević hteo da stvori veliku Srbiju. Milošević je hteo da preuzme Jugoslaviju. To je bila njegova osnovna ideja. Njega je interesovala čista vlast, srpski nacionalizam mu je bio samo alat. On inače lično, ne verujem da je bio nacionalista, nego se jednostavno poslužio srpskim nacionalizmom kao gorivom, kupovao je lojalnost crkve, dajući joj zemlju javnih preduzeća ovde na Kosovu, znate tu priču, tako da ne treba da vam pričam, ali je to svugde radio“.

Nasuprot ostalih krajeva Jugoslavije, sa slovenačkim rukovodstvom je, tvrdi dalje, Slobodan Milošević „napravio dogovor,“ jer u Sloveniji gorivo sukoba etničkih nacionalizama nije moglo da prođe, zato što su slovenačke opštine bile 100-postotno jednonacionalne, već je napravljeno „fingiranje rata“.

Otišavši svega 6 dana po „izbijanju rata“ u Sloveniju, kako Čanak svedoči dalje, kaže video je vojsku koja „stoji“ na jednoj liniji i propušta, potom na drugoj slovenačku TO na drugoj strani, sa istim uniformama a različitom oznakom.

U Sloveniji žrtvovani jugoslovenski vojnici

„Tu je žrtvovano bilo preko 120 vojnika jugoslovenske vojske koji su tenkovima krenuli putevima Slovenije, gde tenk ne može da ide bez pešadijske pratnje. Oni su pustili tenkovsku jedinicu bez ikakve pešadijske pratnje i naravno da su oni bili glineni golubovi koje su mogli da gađaju čime hoće. U osamostaljenju Slovenije, u tom navodnom ratu je poginulo 6 slovenačkih vojnika“.

Na pitanje zašto je rat u Sloveniji izmišljen, Čanak kaže:

„Zbog toga da bi se onda napravio igrokaz u skupštini, kada su majke vojnika čija su deca bila u Sloveniji upale u skupštinu i tražile da se vojnici vrate kući. U toj emotivnoj sceni jedan od tadašnjih funkcionera izlazi za govornicu i kaže, evo sutra ih vraćam“.

Suštinski je to značilo povlačenje iz Slovenije.

Uvreda za inteligenciju poverovati da se u Sloveniji vodio rat, na Kosovu to najbolje znate

„Jer da nije bilo tog igrokaza, onda bi se potpuno logično neko zapitao – zar nije protivustavno to sve što se događa, zar nije to destrukcija ustavnog poretka i teritorijalnog integriteta države. Da li zaista neko misli da je u tom trenutku mogao da se suprotstavi 4. vojnoj sili u Evropi i da sa 6 mrtvih ima dobijen čitav jedan rat za nezavisnost novostvorene države sa dva miliona stanovnika. Pa to je u najblažem smislu uvredljivo za inteligenciju. Vi to na Kosovu najviše znate“.

Usledio je rat u Hrvatskoj, koji je bio sušta suprotnost Sloveniji – vodio se rat i to rat za teritorije, objasnio je dalje kako je tekao raspad Jugoslavije.

On se, prema Čankovim rečima, vodio modelom da je tadašnja JNA „dolazila kao linija razdvajanja“ nakon što bi se sukobile hrvatske snage sa golorukim srpskim narodom. Takav Miloševićev koncept se, kaže, „raspadao parče po parče“.

Oluja dogovorena između Tuđmana i Miloševića ali postoji zavera ćutanja

„Prvo je otišla Slovenija kroz glumu rata, onda je naišla Hrvatska gde je tu dosta bilo jasno kako bi to otprilike trebalo da izgleda. Međutim, zaboravilo se da je oko 600,000 ljudi srpskog etničkog porekla živelo van granica toga, po gradovima, i onda ste imali situaciju da oni budu izloženi ogromnom progonu o kome se nije mnogo govorilo (…) I onda kada je propao plan Z4, onda se desila Oluja, koja je dogovorena, prvo Bljesak a onda Oluja – dogovorena, jer je Milošević, prema svodočenjima prisutnih na pregovorima sa Tuđmanom, kada ga je Tuđman pitao, a o čemu su razgovarali, pa o podeli Bosne. Kada ga je Tuđman pitao, a šta ćemo sa krajiškim Srbima, onda je Milošević rekao, ‘što se mene tiče pobijte ih, nabijte ih na kolac, mene se ne tiče, oni su vaši državljani’“.

Na pitanja – „baš tim rečima“ i „da li to srpski narod zna“, Čanak kaže, „baš tim rečima“ i da postoji „zavera ćutanja“, jer:

Srpski svet i Velika Srbija jedna ista priča sa manjim apetitima

„Čitava ta ideja koja se danas zove ‘srpski svet’ više nije Velika Srbija, već srpski svet a u stvari jedna ista priča, samo naravno sa mnogo manjim apetitima, jer, zahvaljujući prošli put pokušanom projektu tog prvog preuzimanja Jugoslavije, pa skraćene Jugoslavije koja je u stvari trebalo da bude Velika Srbija sa lažnom ličnom kartom, pa progona stotina hiljada etničkih Srba sa svojih istorijskih prostora gde su živeli, završilo se tako da sve teritorije na kojima je pokušana ta priča o promenama granica su ostale u nekim avnojevskim granicama tog vremena, a između ostalog se i Kosovo osamostalilo“.

Kaže da su katastrofalne posledice te politike dovele do toga da Srbija ostane jedino sa Vojvodinom i Republikom Srpskom unutar nefunkcionalnog entiteta BiH.

Srbija nikada neće priznati da je priznala Kosovo jer bi ukinula radna mesta za ‘branitelje’ i ‘pomiritelje’

Srbija ipak nikada neće priznati da je priznala Kosovo, decidan je bio Čanak.

„Kada kažete reč genocid, srpski nacionalisti nikada neće prihvatiti tu reč kao reč. Spremni su da prihvate da je bio ogroman zločin i da je bilo nepojavno i što god hoćete, ali neće prihvatiti reč genocid zato što im ona smeta“.

Kada je Kosovo u pitanju, reč „priznanje“ ljudi u Srbiji neće prihvatiti u većinskom smislu.

Čanak lično nema problem da kaže, koliko on razume politiku – „Kosovo je nezavisno“, jer ima sve prerogative državne – monopol nad silom, zakonodavstvo, teritoriju, vladu.

(Kossev Portal, foto: Medija centar Beograd)