Nemačka danas obeležava 30. godišnjicu ujedinjenja, prikazujući pretežno pozitivnu sliku napretka u objedinjavanju istoka i zapada na proslavama malog intenziteta usled pandemije koronavirusa.

Nemačka je ujedinjena 3. oktobra 1990, nakon četiri decenije Hladnog rata. Istočna Nemačka je pridružena Saveznoj Republici Nemačkoj manje od godinu dana nakon što su komunističke vlasti pod pritiskom protesta otvorile granicu i dozvolile rušenje Berlinskog zida.

Iako je od tada postignuto dosta, ekonomske i druge razlike između zapadnog i siromašnijeg istočnog dela i dalje opstaju. Dugogodišnji trend da više ljudi odlazi s istoka nego što tamo odlazi je najzad prestao tokom prethodnih godina.

„Postigli smo mnogo u ovih 30 godina. Uspeli smo da značajno smanjimo razlike u uslovima života u istočnoj i zapadnoj Nemačkoj“, rekla je ove nedelje kancelarka Angela Merkel, koja je odrasla u Istočnoj Nemačkoj.

Ona je ipak dodala da su „strukturne razlike i dalje tu“ i da su „neophodni dalji napori“.

Glavna današnja proslava se održava u Potsdamu i predvodi je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer.

(Tekst i foto: Beta-AP)

Merkel: „Mislila sam da neću doživeti ujedinjenje Nemačke“

Povodom Dana nemačkog jedinstva Angela Merkel se osvrnula na neka svoja lična iskustva iz DDR-a, govorila je o uspehu ponovnog ujedinjenja Nemačke i glavnom izazovu za budućnost.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je povodom 30 godina ponovnog ujedinjenja Nemačke dala neuobičajen intervju – za sedmoro novinara, većinom glavnih urednika novina sa Istoka zemlje. Zbog korone ih je primila u velikoj konferencijskoj dvorani kancelarskog ureda, što inače ne čini.

Novinari su prvo primetili da kancelarka retko pominje činjenicu da je odrasla na istoku Nemačke, u bivšem DDR-u. Angela Merkel je na to rekla, da je njeno poreklo prosto deo nje, i da je formiralo neke njene osobine, na primer „čežnju za slobodom“.

Angela Merkel koja u vreme ujedinjenja Nemačke imala 36 godina, kaže da nije očekivala da će do ujedinjenja doći za njenog života i da je raduje što je jedna istočna Nemica mogla da postane kancelarka Nemačke.

Ujedinjenje pokazuje – promena na bolje je moguća

„Sve do pada Berlinskog zida nisam očekivala da će ujedinjena Nemačka postati stvarnost za mog života. Svoj život sam planirala, misleći da se to još dugo neće desiti. Kad je to postalo stvarnost, bilo je to divno iskustvo koje me je naučilo da promena može da znači nešto dobro, da je promena na bolje moguća“.

Kancelarka je svoje iskustvo u DDR-u pomenula u martu, obraćajući se naciji prilikom uvođenja strogih restrikcija zbog pandemije korone.

„Ja sam u martu morala jako da ograničim prava ljudi na slobodu. Morala sam ljudima da kažem da na ulici smeju da se kreću zajedno samo članovi istog domaćinstva, da se ne smeju održavati priredbe, da deca ne smeju da posete svoje roditelje u staračkom domu – to su bila teška ograničenja i to je u meni izazvalo asocijacije na DDR o kojima sam tada govorila“ kaže Angela Merkel.

Ona je takođe rekla da su u DDR-u naučili puno stvari koje su odjednom postale suvišne, na primer o marksizmu i socijalističkom društvenom uređenju, ali da su zbog nestašice nekih potrepština „naučili da improvizuju“ što nekima i danas dobro dođe.

Na pitanje zašto ljudi na Istoku Nemačke imaju manje poverenja u demokratiju od onih na Zapadu i zašto više biraju desno-populističku AfD Merkel ističe da nema „istočnih Nemaca“ niti „zapadnih Nemaca“ nego da je svaki čovek individua.

„Ali, tačno je da sveukupno postoje jasne razlike između Istoka i Zapada prilikom glasanja i u osećaju zadovoljstva. Prilikom procene ovoga takođe treba da razlikujemo stvarno blagostanje i zadovoljstvo s tim u vezi i zadovoljstvo našom demokratijom. Za demokratiju se stalno moramo boriti. Demokratija se ne podrazumeva. Možda u prvim godinama nemačkog jedinstva nije bilo dovoljno vremena da se objasni da je demokratija i naporna“, kaže Merkel dodajući da se u demokratiji svaki pojedinac mora angažovati i uneti svoje ideje u društvenu raspravu.

Kritika i sloboda mišljenja

Novinari su konstatovali da su proteklih godina mnogi građani Istočne Nemačke izrazili kritiku na račun njene politike. Bili su veoma glasni, zviždali protiv nje na trgovima u Istočnoj Nemačkoj. Pitanje glasi koliko je pogađa to što žestoka kritika dolazi baš od zemljaka.

„Pre svega, drago mi je što sada živimo u slobodi i što onaj ko ima drugačije mišljenje ne mora da se plaši progona, kao nekada. Ali, teško je dati odgovor kad se samo viče. To zahteva spremnost za dijalog.“

U vezi s tvrdnjom nekih demonstranata da se u Nemačkoj više „uopšte ne sme izneti sopstveno mišljenje“ protiv korona restrikcija, Merkel kaže je zaključila da tim ljudima nije stalo da kažu svoje mišljenje, nego da ne žele da im se protivreči.

„Kad izrazimo neko mišljenje, onda moramo živeti s tim da drugi to možda vide drukčije i moramo pokušati da se pozabavimo s tim mišljenjem“, kazala je Angela Merkel.

Najvažnije je zajedništvo

O poboljšanju stanja na Istoku Nemačke Merkel kaže: „Kad pogledam gradove, sela i ljude vidim na brojnim mestima puno bolje životne uslove nego ranije.“

Ali, Merkel navodi da je pod uticajem Istoka došlo i do nekih poboljšanja na Zapadu Nemačke, na primer kada se radi penzijama za majke. Povod je bio to što su na istoku Nemačke žene imale više radnog staža pa su im i penzije u ujedinjenoj Nemačkoj bile veće nego ženama na Zapadu koje nisu radile u preduzećima nego su kod kuće odgajale decu.

Na pitanje u čemu vidi najveće izazove u budućnosti, kancelarka je rekla:

„Kohezija, zajedništvo ljudi u Nemačkoj i dalje je veoma veliki zadatak. Tu se više ne radi samo o spajanju Istoka i Zapada. Održavati zajedništvo jedne zemlje u 21. veku znači u određenoj meri imati pravednost za sve. Želim da što više ljudi može da kaže da se osećaju prijatno u našoj zemlji“.

Merkel je ovaj intervju dala novinama i portalima: Miteldojče cajtung, Ostze-cajtung, Drezdner nojste nahrihten, Lajpciger folkscajtung, Merkiše algemajne i RedaktionsNecverk Dojčland.

(Deutsche Welle)