Skip to main content

Neki zarađuju milione, dok građanima ostaju loši putevi, loše škole i zdravstveni sistem

Izdvajamo 30. јун 2024.
7 min čitanja

"Građani i javnost imaju vrlo malo uvida u sredstva koja Vlada Srbije ulaže na Kosovo"

Budžetska i druga sredstva koja Srbija izdvaja za srpsku zajednicu na Kosovu opredeljuju se u većoj meri za infrastrukturne projekte nego za projekte iz oblasti zdravstva, školstva, kulture i drugih sektora, a za njihovu realizaciju favorizuju se kompanije bliske vlastima u Beogradu koje poslove dobijaju u netransparentnim postupcima i ne podležu gotovo nikakvim mehanizmima kontrole trošenja javnog novca. Većina projekata realizuje se bez suštinske participacije lokalne zajednice i služi isključivo zarad milionskih zarada odabrane grupe pojedinaca, pokazuje istraživanje Autonomije.

Sa zapadnih padina Kopaonika pruža se pogled na dolinu reke Ibar. Planinski venac kao i rečna dolina koja spaja Kosovo i Srbiju, fascinira svojom lepotom. Prirodne lepote opštine Leposavić svakako nisu jedine koje treba obići. Arheološka nalazišta u mestu Sočanica kao i srednjevekovne crkve i manastiri predstavljaju ubedljive tragove bogatog graditeljskog nasleđa ovih prostora.

Centralni trg u Leposaviću takođe je fascinantan primer graditeljskog nasleđa, ali nekih drugih vremena. Trg danas ipak ne fascinira svojim izgledom već cenom koja je plaćena za njegovu rekonstrukciju.

Trg(ovanje)

Naše istraživanje pokazuje da je rekonsktrukcija trga iznosila oko 900 000 evra i da su ga finansirale dve Vlade. Kosova i Srbije. Vlada Kosova izdvojila oko 660 000 evra, dok je za rekonstrukciju centralnog trga u ovom mestu Vlada Srbije izdvojila preko 30 miliona RSD (više od 250 000 evra).  Šetajući preko trga koji je upola manji od Trga Slobode u Novom Sadu ili višestruko manji od Trga Republike u Beogradu, jasno se vidi i da posao još uvek nije završen.

Planirana ulična rasveta, drvored kao i tri montažna objekta, predviđena detaljnim planom rekonstrukcije trga, u koji smo imali uvid, svakako nisu vidljivi na terenu. 

Uređenje centralnog trga u Leposaviću samo je jedan od mnogobrojnih infrastrukturnih projekata koje su finansirane iz budžeta Srbije, odnosno preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju

Infrastrukturni projekti favorizuju se mnogo više od projekata iz oblasti zdravstva, školstva, kulture i drugih oblasti.

Netransparentno finansiranje

Pored novca koji dolazi iz budžeta Republike Srbije, u opštine na Kosovu sa srpskom većinom, novac dolazi i iz budžeta Kosova.

„Registrovali su kompanije i u Srbiji i na Kosovu, što im je omogućavalo da učestvuju na tenderima koje su raspisivale i Vlada Kosova i Vlada Srbije, odnosno Kancelarija za Kosovo i Metohiju“, kaže za Autonomiju Radoica Radomirović, zamenik ministra za zajednice i povratak u Vladi Kosova.

Iako registrovanje firmi na taj način zakonski nije sporno, Radomirović smatra da se ta mogućnost koristi kao mehanizam za manipulacije, te i u svojim objavama na društvenim mrežama ukazuje na, kako tvrdi, brojne zloupotrebe i finansijske malverzacije.

Radoica Radomirović: Pretpostavljamo da su odabarne firme dobile novac u visini od barem jedne milijarde evra.
(Foto: Autonomija)

„Odgovorno tvrdim da, ako država Srbija na Kosovo pošalje 100 dinara, 90 ostaje u rukama ljudi koji su u bliskoj vezi sa Milanom Radoičićem“, ističe zvaničnik kosovske vlade Radoica Radomirović.

„Za novinare je gotovo nemoguće da prate trag novca koji iz Srbije dolazi na Kosovo. Koliko novca se troši? Kome taj novac odlazi? Na koji način i kakvu korist imaju obični građani? Srbija jednostavno odbija da nam odgovori na ova pitanja i dostavi nam precizne podatke“, navodi za naš portal Krešnik Gaši, novinar i urednik BIRN Kosovo.

Budžet Kancelarije za Kosovo i Metohiju za 2024. iznosi 104 miliona evra. Tim novcem finansira se funkcionisanje i unapređenje života srpske zajednice na Kosovu poput rada zdravstvenih, školskih i kulturnih institucija, zaštita kulturne baštine, podrška Srpskoj pravoslavnoj crkvi…

No, ukupna sredstva za Kosovo svakako su veća, jer pored Kancelarije novac izdvajaju različita ministarstva i agencije, poput Ministarstva prosvete i Ministarstva pravde, ali i državna preduzeća kao što su Elektorprivreda Srbije ili Srbija šume. 

Krešnik Gaši: U interesu lokalne srpske zajednice jeste da se sazna koliko novca dolazi kako bi se navodno poboljšali teški uslovi u kojima oni žive.
(Foto:N1)

Radio Slobodna Evropa u svom istraživanju navodi podatak da je od 2008. do 2021. godine Srbija iz budžeta Kosovu opredelila preko 850 miliona evra. „Izdvajanja prikazana u završnom računu budžeta nužno ne prikazuju sav novac koji je Srbija izdvojila za Kosovo“, navodi se u istraživanju RSE.

Građani se ne pitaju, o ulaganjima odlučuju političari

Dragiša Mijačić, koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, smatra da su iznosi  koji dolaze iz Srbije svakako dovoljni za funkcionisanje srpske zajednice, naročito ako bi se sredstva koristila na pravi način.

„Odluke o ulaganju u objekte od javnog značaja donosi Kancelarija za KiM ili Vlada Srbije, ako su u pitanju strateški objekti, na predlog opština. Ne postoji građanska participacija u odabiru projekata, odluke se donose na nivou političkog rukovodstva. Nakon napuštanja kosovskih institucija otežana je realizacija projekata koje finansira Vlada Srbije do nivoa da je većina radova obustavljena. Nažalost, sistem kontrole izvođenja radova nikada nije bio zadovoljavajući, ima dosta nezavršenih ili poluzavršenih objekata“, navodi za Autonomiju Dragiša Mijačić.

Dragiša Mijačić: Sistem kontrole izvođenja radova nikada nije bio zadovoljavajući, ima dosta nezavršenih ili poluzavršenih objekata
(Foto: Medija centar Beograd)

Na drugoj strani, Briselskim i Ohridskim sporazumima Srbija je priznala ustavno-pravni poredak Kosova na celoj svojoj teritoriji. U praksi to znači da se Srbi zapošljavaju u kosovskim institucijama kao što su policija i sudstvo, prihvataju kosovska dokumenata i saobraćajne tablice.

Srpska lista, politička organizacija koja je pod apsolutnom kontrolom predsednika Srbije Aleksandra Vučića, do 2022. imala je vlast u deset opština na Kosovu i raspolagala je sa milionima evra koji dolaze i iz budžeta Kosova.

Politički predstavnici Srpske liste dovode se, međutim, u vezu sa brojnim finansijskim  malverzacijama.

Ministarstvo finansija SAD 2021. godine stavilo je na listu sankcija Milana Radoičića, Zvonka Veselinovića i još jedanaest osoba koje su povezane sa njima jer „pripadaju koruptivnim mrežama povezanim sa međunarodnim organizovanim kriminalom“. Na listi ljudi koji su pod sankcijama SAD nalazi se i ime Radula Stevića, vlasnika kompanije RAD 028.

Prema navodima Ministarstva finansija SAD, Stević se dovodi u vezu sa Milanom Radoičićem i Zvonkom Veselinovićem kao građevinski preduzimač koji poslednjih nekoliko godina obavlja različite poslove.

Milionske ugovore o finansiranju sanacija škola, puteva i rečnih korita ali i izgradnji stambenih objekata kao i sportskih i bolničkih kompleksa finansiraju vlade Kosova i Srbije. 

Umesto planirane ambulante i mesne zajednice, Srpska Bistrica (Foto: Autonomija)

Tenderi po nepisanim pravilima

Od 2021. kada je stavljen na tzv. crnu listu Ministarstva finansija SAD, kompanije Radula Stevića više ne dobijaju novac iz budžeta Kosova. Budžet Srbije, i pored sankcija, otvoren je za Stevića. Naše istraživanje, koje se bazira i na brojnim dokumentima u koje smo imali uvid, pokazuje da je samo u prva četiri meseca 2024. godine kompanija RAD 028, u vlasništvu Radula Stevića, sa Republikom Srbijom ugovorila poslove u vrednosti većoj od 5,5 miliona evra. 

Rekonstrukcija trga u Leposaviću samo je jedan od brojnih poslova te firme.

Sredinom aprila 2022. kompanija RAD 028 sa privremenim opštinskim organom iz Leposavića, potpisala je ugovor kojim se obavezuje da će izvršiti „radove na rekonstrukciji javnih površina i izgradnje trga u centru naselja Leposavić“. Vrednost radova je 30.645.520,00 RSD (oko 250 hiljada evra).              

U oktobru 2022. ista komapnija zajedno sa TEHNOBURIMI D.D. za realizaciju druge faze rekonstrukcije trga u tom mestu, dobila je 388 hiljada evra, takođe iz budžeta Kosova. Vlasnik kompanije Kopaonik Jug je Zlatko Janićijević, visokopozicionirani funkcioner Srpske napredne stranke u Leposaviću.  

Trg u Leposaviću (Foto: Autonomija)

„Dugo vremena na severu Kosova važi nepisano pravilo da ukoliko želiš nešto da radiš, bez obzira na to da li je reč o građevinskim poslovima ili nečem drugom, moraš da radiš sa ljudima koji se dovode direktno u vezu sa Milanom Radoičićem. Svi tenderi koje su lokalne samouprave raspisivale bile su pod njihovom direktnom kontrolom“, kaže Krešnik Gaši.

Kancelariji za Kosovo i Metohiju Vlade Republike Srbije poslali smo upit u kojem smo tražili pojašnjenja za iznos novca koji se godišnje izdvaja iz budžeta Srbije za Kosovo i u kojoj meri ta sredstva unapređuju kvalitet života srpske zajednice na Kosovu; i za to koji su priotiteti u finansiranju i kako se utvrđuju; i za nejasnoće oko konkretnih izdvajanja kao što je rekosntrukcija trga u Leposaviću; i za mehanizme kontrole trošenja izdvojenog budžetskog novca. Međutim, ni nakon više od mesec dana od poslatog zahteva nismo dobili nikakav odgovor.  

Novac za odabrane firme

Radoica Radomirović, pak, javno optužuje čelnike Srpske liste za brojne zloupotrebe u opštini Leposavić.


„Na osnovu dokumentacije do koje smo došli u opštini Leposavić, pretpostavljamo da su odabarne firme dobile novac u visini od barem jedne milijarde evra. Realni radovi koji su izvedeni na severu Kosova mislimo da nisu vredni preko sto miliona“, tvrdi Radomirović, uz ocenu da se devedeset posto novca vraća firmama koje i dobijaju većinu infrastruktrunih poslova.

Među spornim projektima navodi se i planirana izgradnja ambulante i mesne zajednice u malom selu Srpska Bistrica, koja se nalazi na teritoriji opštine Leposavić.

Prema Radomirovićevim rečima, taj posao je finansirala Vlada Kosova, ali ti objekti do sada nisu završeni.

I lokalni stanovnici potvrdili su nam da je izgradnja ambulante i mesne zajednice bila obećana ali to obećanje nikada nije ispunjeno.

Deonica u dužini od 11 km na putu koji povezuje Sočanicu, mesto koje se nalazi na magistralnom putu između Kosovske Mitrovice i Leposavića, sa planinskim selom Borčane, takođe je plaćena iz budžeta Kosova ali ni te deonice još uvek nema – tvrdi zvaničnike Vlade Kosova Radoica Radomirović.

„Građani i javnost imaju vrlo malo uvida u sredstva koja Vlada Republike Srbije ulaže na KiM“, potvrđuje i Dragiša Mijačić.

„U interesu lokalne srpske zajednice jeste da se sazna koliko novca dolazi kako bi se navodno poboljšali teški uslovi u kojima oni žive. Takođe je važno da konačno saznamo odgovor na pitanje kome taj novac ide. Podaci sa kojima raspolažemo pokazuju da mali broj ljudi zarađuje milione dok većini ostaju loši putevi, loše škole i zdravstveni sistem, iako se novac za to konstantno šalje“, kaže Krešnik Gaši.

Dragan Gmizić (Autonomija/naslovna fotografija: put Sočanica-Borčane/Autonomija)

„Ovaj tekst nastao je u okviru inicijative koja jača međukulturnu saradnju između Kosova i Srbije, a koju finansira Evropska unija. Sadržaj teksta je isključiva odgovornost NDNV-a i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, niti drugih saradnika na projektu.“