Prilikom izbora nove Vlade 1. i 2. maja rekao sam u Skupštini mandataru i bivšem gradonačelniku Novog Sada: „Svi koji danas istinski vole Novi Sad moraju da kažu da on više nije prestonica kulture, jer građani osećaju da u pravoj prestonici kulture ne bi mogao biti ubijen ulični svirač Bleki zbog 300 dinara, ne bi bilo moguće da aktivisti vladajuće stranke glumeći studente blokiraju rad Filozofskog fakulteta, ne bi popucali zidovi na Banovini zbog podzemne garaže gde joj nije mesto, ne ruše spomenike kulture da bi prali novac na kvadratima od betona i stakla, ne tuku funkconere opozicionih stranaka dok dele letke i ne bi bilo moguće da imamo gradonačelnika jedinog od svih gradonačelnika svih gradova na reci Dunav (a ona protiče kroz 9 evropskih zemalja) koji misli da je najveća pamet da suzi korito reke pa da proširi građevinsko zemljište, dok mirno posmatra kako njegova privatna garda tuče građane i zavrće vratove onih koji protestuju protiv odluka Skupštine grada“. Drugog maja Vučević je izabran za predsednika Vlade Srbije.

U međuvremenu krenula je kampanja za lokalne izbore u većini gradova i opština u Srbiji, a Vučević se na skupu u Novom Sadu obratio  građanima, ne nužno Novosađanima, preko navijačkih pokliča, parola, skanidiranjem i ovacijama u ambijentu koji, ako zafali glasova, glasno promoviše nasilje kao sredstvo da se isti nadomeste, pogodivši da će baš takav ambijent rezonovati sa duševnim stanjem i potrebama najvećeg među njima koji se valjda kandidovao na svim lokalnim izborima.

Nakon nekoliko dana pitali su me u medijima šta radi opozicija – ujedinila se. Šta se naročito desilo da se opozicija baš u Novom Sadu ujedinila – desilo se isto što i u celoj Srbiji, 17. decembar. Taj dan je pokazao da kada se opozicija organizuje, ponaša solidno i solidarno, građani to i nagrade. Odnos prema toj poruci birača, političkom kredibilitetu i porebi da se dese promene što pre, šest meseci kasnije ponovo je politički orijentir u Novom Sadu. Mesto čuđenja u javnosti  je ovog puta pogrešno izabrano. Nije Novi Sad taj koji je trebao biti izuzetak, već pravilo lokalnih izbora juna, 2024. Dilema bojkot ili ne, nije nam ni ponuđena. Eksperti izbornog prava, lideri nekih stranaka, opininonmejkeri i nedodirljivi autoriteti nisu se obratili ni Novom Sadu ni drugim lokalnim samoupravama kada su pričali o lošim izbornim uslovima, misleći samo na Beograd, te su principi koje su zagovarali sa prevelike distance izgubili na uverljivosti. Pravi momenat da se uradi najbolja moguća stvar je uvek ovaj trenutni. Pa kad već nije bilo dilema u Novom Sadu neka ih ne bude ni u nedelju. Drugi jun može da izgleda puno drugačije od drugog maja.

Nebojša Novaković, republički poslanik Demokratske stranke

(Autonomija, foto: DS)