Nezavisno društvo novinara Vojvodine u potpunosti podržava zahteve zaposlenih u novosadskoj televiziji Panonija, koji su juče održali štrajk upozorenja jer im poslodavac duguje pet zaostalih plata, od decembra prošle godine do aprila 2009. NDNV smatra da novinari u ovim izuzetno teškim vremenima za našu profesiju moraju da pokažu međusobnu solidarnost i da zajednički vrše konstantni pritisak na vlasnike i državne organe, kako bi zaštitili svoja ugrožena prava.
NDNV međutim upozorava da su događanja na TV Panoniji samo jedna od indikacija potpuno deregulisane medijske scene u Srbiji i Vojvodini, i da ovaj štrajk može biti uvod u čitav niz protesta kako zaposlenih novinara, tako i samih medija. Aktuelna ekonomska kriza samo je produbila težak položaj medija u Srbiji, koji pre svega na „svojoj grbači“ osećaju sami novinari. Odavno je već novinarska profesija ugrožena i devastirana, a vlasnici medija se uglavnom sa velikom dozom potcenjivanja, pa čak i prezira, odnose prema teškoj i odgovornoj novinarskoj profesiji. Novinari nažalost nisu odgovorili na pravi način nastaloj situaciji i sami su, zbog svoje neorganizovanosti, doprineli njenoj eskalaciji. Zbog toga je potrebna hitno sindikalno organizovanje novinara i zaposlenih u medijima, pri čemu oni moraju da imaju podršku državnih organa.
Glavni krivac za medijsku krizu jeste sama država, koja nije učinila ništa da stvori atmosferu u kojoj mediji mogu da se profesionalno razvijaju i poštuju prava svojih zaposlenih. Bez obzira na donete medijske zakone, u sferi medija još uvek vlada potpuni haos. Osim ugroženih prava novinara, ugroženi su i sami mediji, koji mahom zavise od novopečenih tajkuna, a koji opet zavise od političkih moćnika. Stvoren je jedan koloplet (da li namerno?) u kojoj mediji postaju sredstva u rukama moćnika, a oni koji to nisu, ostaje im da na potpuno deregulisanom tržištu, u nemogućim uslovima, pokušaju da opstanu. Mnogi mediji su iz subjektivnih, ali i objektivnih razloga pretvoreni u svojevrsni marketinški džuboks.
Štampani mediji imaju problema su distributerima, koji su u povlašćenom položaju, i koji neredovno i sa velikim zakašnjenjem plaćaju novinama ono što ostane po odbijanju velikih procenata za maržu. Legalni emiteri „muku muče“ sa piratskim stanicama, koji nesmetano emituju program, čak i na dodeljenim frekvencijama. Pritom su dažbine koje emiteri plaćaju državi enormno veliki i nesrazmerni prihodima. Zaustavljena privatizacija je sve privatne medije dovela u neravnopravan položaj, jer im država ili lokalna samouprava predstavlja konkurenciju. Uz sve to, država uvodi i dodatne poreze na prihode novinara i stvara potpuno nemoguću situaciju za opstanak. Sve to može rezultirati skorim gašenjem velikog broja medija, i to uglavnom lokalnih i regionalnih, i svakako štrajkovima obespravljenih novinara. Da li je državi cilj da opustoši medijsku scenu Vojvodine i Srbije, pitanje je koje se svakako nameće!
Potpuna centralizacija zemlje odrazila se i na medijsku scenu, a na udaru krize su u najvećoj meri oni mediji čija se centrala ne nalazi u Beogradu. Čini se da je država, ako je uopšte zainteresovana za opstanak medija, zainteresovana samo za centralne medije, koji možda predstavljaju najmanji problem, odnosno korektiv za imaoce vlasti.
Svi moramo da znamo da bez profesionalnih medija, ne samo beogradskih, već i regionalnih i lokalnih, nije moguće je zamisliti dalji napredak Srbije ka evropskim integracijama, koje između ostalog podrazumevaju decentralizaciju i medijskog sektora.
(Saopštenje Nezavisnog društva novinara Vojvodine)