Godinu i po dana nakon početka pandemije, podkast Radio karantin pita koje su glavne pouke za nauku. Da li ćemo virus pobediti ili ga samo saterati u ćošak? I kakve ćemo lekcije naučiti iz ovoga? O tome su Jelena Fiser i Aleksandar Kocić razgovarali sa njujorškom doktorkom Svetlanom Gavrilov, naučnicom u farmaceutskoj kompaniji Bristol Myers Squibb, gde radi na kliničkim ispitivanjima multiplog mijeloma.

Svetlana Gavrilov smatra da je nauka trijumfovala nakon godinu i po dana i da nam je to što imamo vakcinu otvorilo i ljudimo vratilo nadu da ćemo moći da izađemo iz pandemije.

„Sve zavisi nas i od naše volje da se vakciniše praktično ceo svet, da počnemo da razmišljamo o tome da smo mi pre svega Zemljani i da nećemo zaustaviti pandemiju dok god pandemijski požar ne bude zaustavljen na celoj planeti“, kaže Gavrilov.

Mnogi se ne slažu da je vakcina trijumf u borbi protiv Kovida i jedan od najčešćih argumenata onih koji odbijaju da se vakcinišu bio je da vakcina nije dovoljno dugo ispitivana. Svetlana Gavrilov objašnjava da je u ovom slučaju veoma brzo preskočen prvi i najveći stepenik u naučnim istraživanjima, a to je potraga za finansijama.

„Uložio se veliki novac da se do vakcine dođe na najbrži mogući način. Drugo, iza svih ovih vakcina stoji višedecenijski rad mnogih naučnika koji je sada došao do svoje kulminacije i imamo vakcine koje su bazirane na novoj tehnologiji. Praktično su svi ti logistički koraci ubrzani i sve to zajedno je dovelo do toga da možemo da napravimo vakcinu u rekordnom vremenu. Dakle, glavni zamajac su bile finansije, koje u ovom slučaju nisu bile problem. Jer ono što se dešava u nauci je to da naučnici, naročito akademski, moraju stalno da se prijavljuju za nove grantove da bi nastavili istraživanje i stalno moraju da objašnjavaju zašto je to na čemu oni rade važno. Nekada se ovi projekti, nažalost, nađu u nezavidnoj situaciji da para za nastavak istraživanja više nema i onda je ceo proces produžen, iscepkan. A to ljudi koji se ne bave naukom jednostavno ne vide“, kaže Gavrilov.

Ona smatra i da je inicijativa da se suspenduju patenti na vakcine pre svega politički potez i da bi globalna proizvodnja vakcina bila veoma kompleksan i zahtevan poduhvat.

„Bilo bi jako teško da se to primeni na ceo svet, jer ono što smo videli sa vakcinama koje su uspešno napravljene – i Fajzer, i Moderna, i Džonson i Džonson – morali su da uključe i mnoge druge kolaboratore koji su učestvovali u pravljenju tih vakcina. U jednom trenutku je problem bio nedostatak tih staklenih bočica u koje se vakcine pakuju. Mnogo veći problem je logistički lanac – nabavka i distribucija. Radi se o jednom sofisticiranom proizvodu – mi ne tražimo da ceo svet pravi šrafove, nego vakcine. Da bi se ta tehnologija uspešno prenela na druge, nije dovoljno da samo patent ne bude problem, nego je potrebno obučiti sve one u lancu proizvodnje da se to radi po standardima, da bi vakcine bile iste kao kod originalnih proizvođača“, ukazuje Gavrilov.

Jedan tim eksperata koji istražuje poreklo korona virusa kaže da ne može da isključi mogućnost da je virus „pobegao“ iz laboratorije. Gavrilov kaže da je veoma važno naglasiti da i u slučaju da je virus „pobegao“ to ne znači da je on u laboratoriji i napravljen.

„Ono što znamo sa sigurnošću je da u virusu ne postoji trag neke manipulacije genetskog materijala. To se lako utvrdi kada se uradi analiza sekvence genoma, jer u slučaju da je bila neka manipulacija, to bi otprilike izgledalo kao dva zavarena parčeta metala i video bi se trag tog vara, koliko god da je neko u tome uspešan. To znači da je ovaj virus došao iz prirode. E, sad, da li je taj virus izolovan u prirodi, pa proučavan u laboratoriji, pa je eventualno pobegao iz laboratorije na taj način, postoji mogućnost. Ali ono čega moramo biti svesni jeste da narušavanjem biodiverziteta sa ovim megalomanskim projektima, sa uništavanjem šuma, sa betoniranjem svega i svačega, mi u stvari stalno narušavamo i biljni i životinjski svet, a isto tako parazitski, viruse i bakterije, i onog trenutka kada virus ostane bez svog prirodnog domaćina, on će tražiti sve moguće načine da tog domaćina promeni. U budućnosti možemo da očekujemo, ukoliko se ne dozovemo pameti, da će se ovakve stvari dešavati ponovo“, upozorava Gavrilov.

Kompletnu verziju razgovora sa Svetlanom Gavrilov pročitajte ovde.

(Radio Karantin)