Kako uticati na promenu negativne slike o ljudima u pokretu? Kako do realnog konteksta, sveobuhvatnosti, uravnoteženosti, umesto govora mržnje? Ko su ilegalni migranti u Srbiji, a ko izbeglice? Kako razbiti predrasude o migrantima? Zašto su informacije u medijima u Srbiji, kada je reč o izbeglicama i migrantima, najčešće senzacionalisticke? …

Ovo su samo neka od pitanja i tema o kojima su članovi nekoliko novosadskih nevladinih organizacija nedavno razgovarali na panel diskusiji ‘’Narativi o ljudima u pokretu u Srbiji”, u organizaciji EDIT Centar iz Novog Sada. Govorilo se o javnim i medijskim narativima, zabludama i stereotipima o izbeglištvu i (e)migracijama, ksenofobičnim konceptima, govoru mržnje i propagandi.

Da bi se promovisao pozitivniji narativ o izbeglištvu i migracijama, neophodno je preduzeti nekoliko koraka, poručili su učesnici panel diskusije.

Neophodna je edukacija kako građanstva tako i medijskih poslenika o izbegavanju stereotipa i pravilnom korišćenju jezika.

Takođe, važno je pružiti novinarima mogućnost da steknu realnu sliku i kontekst priče o migracijama putem obrazovnih programa, intervjua sa stručnjacima i terenskog rada.

Pozitivnoj slici doprinele bi priče koje pokazuju humanost, snagu i uspeh migranata i izbeglica, te njihovim integracijskim naporima, uspesima u obrazovanju i zapošljavanju, kao i njihovom doprinosu zajednici.

Vrlo je važno uključivanje organizacija civilnog društva, stručnjaka i samih migranata i izbeglica u proces izveštavanja o migracijama. Ove grupe mogu pružiti dragocenu perspektivu, pomoći u kontekstualizaciji događaja i pričati vlastite priče. Otvorena saradnja između medija i relevantnih aktera može rezultirati tačnijim, uravnoteženijim i humanijim izveštavanjem o migrantima i izbeglicama.

Promovisanje pozitivnijeg narativa o migrantima i izbeglicama zahteva svest, obuku i angažovanje, kao i saradnju sa relevantnim akterima. Samo tako možemo napraviti iskorak ka pravednijem i informisanijem izveštavanju koje će doprineti razumevanju i empatiji prema migrantima i izbeglicama, te smanjiti predrasude i stereotipe u društvu – smatraju učesnici razgovora.

Panel diskusija bila je deo projekta „Menjanje javnih narativa o ljudima u pokretu“ (engl. Re-framing narratives about people on move), koji je nedavno u Subotici okupio 40 mladih, učesnika iz osam zemalja iz regiona i Evropske unije koji su diskutovali o migracijama, javnim narativima o migracijama i predstavili situacije i izazove u njihovim zemljama.

Omladinskoj razmeni prisustvovalo je 40 učesnika iz partnerskih organizacije iz Mađarske, Poljske, Nemačke, Severne Makedonije, Bugarske, Grčke, Turske i Srbije kao domaćina. Ovaj internacionalni projekat finansira Evropska komisija kroz program Erasmus plus i Fondacija Tempus (Nacionalna Erazmus+ agencija Republike Srbije).

Migracije su jedan od ključnih izazova poslednjih godina unutar Evropske unije, a i šire.

Kao i u mnogim evropskim zemljama, diskurs vođen strahom o migraciji, i u Srbiji postaje sve veći, postavljajući granice „prihvatljivih“ političkih izbora merama vođenim zaštitom, bezbednošću i isključenošću. Kako doživljavamo i govorimo o migrantima i migracijama – koji narativ koristimo u socijalno-ekonomskom-političkom i kulturnom životu – igra fundamentalnu ulogu u garantovanju ljudskih prava ljudi u pokretu.

Branislava Opranović (Autonomija, foto: EDIT centar)