Poslednjih sedam godina, od 2015. do 2021. biće najverovatnije najtoplije od kada se meri temperatura na Zemlji, objavila je Svetska meteorološka organizacija (WMO), upozorivši da planeta stupa na „nepoznat teren“.

Godišnji izveštaj o stanju klime „otkriva da se naša planeta menja pred našim očima“, naveo je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

„Od okeanskih dubina do vrhova planina, pod neumoljivim delovanjem otapanja glečera i ekstremnih meteoroloških pojava na čitavoj planeti, ekosistemi i populacije planete nestaju“.

Konferencija o klimi COP26 koja je počela juče u Glazgovu i trajaće dve nedelje, trebalo bi da bude „prekretnica za čovečanstvo i za planetu“, dodao je u saopštenju.

U prvih devet meseci 2021. prosečna temperatura je porasla oko 1,09 stepeni Celzijusevih u odnosu na predindustrijsko razdoblje.

Zbog uticaja fenomena El Ninjo koji je početkom godine snizio temperaturu, ova godina neće potući rekord, ali će „najverovatnije“ ipak biti između petog i sedmog mesta.

Tako bi proteklih sedam godina još jednom bile najtoplije dosad. Najtoplija je i dalje 2016.

Granicu od +1,5 stepeni preći ćemo već oko 2030.

Porast prosečne temperature u poslednjih 20 godina (2002 – 2021) prvi put premašuje simboličan prag od +1 stepeni Celzijusevih od sredine 19. veka kad su se ljudi počeli da koriste fosilna goriva na industrijskom nivou.

„Činjenica da je prosek u poslednjih dvadeset godina premašio +1 stepen Celzijusev uticaće na razmišljanje učesnika COP26 koji nastoje da zadrže porast temperature u granicama utvrđenim Pariskim dogovorom“, kazao je Stiven Belčer, naučnik britanske meteorološke službe koji je učestvovao u pripremi izveštaja.

Glavni zadatak Pariskog dogovora je smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na temperature znatno ispod +2 stepena Celzijusevih u odnosu na predindustrijsko razdoblje, a ako je moguće i na +1,5 stepena Celzijusevih.

Ali uz sadašnje trendove, stručnjaci UN-a za klimu upozorili su da bi se granica +1,5 stepena Celzijusevih mogla dostići oko 2030.

Samo u 2021. svet su zahvatile ekstremne vremenske prilike, toplotni talasi u Severnoj Americi i južnoj Evropi, razorni požari u Kanadi i u Sibiru, ledeni talas u središtu Sjedinjenih Država, jake padavine u Kini i na zapadu Evrope, i suša koja je prouzrokovala glad na Madagaskaru.

(Hina, Foto: Pixabay)